Kako su neandertalci nestali sa Balkana

Imam ime koje nikada nećete čuti, jer ga nisam izgovorila rečima.

Ruke su mi bile snažne od kamena koji sam oblikovala i od skidanja kože sa plena.

Moja grupa nije bila velika, ali smo svi zajedno pronalazili i prikupljali hranu.

Pripadam neandertalcima i živela sam na prostoru današnjeg Balkana.

I možda, ako pažljivo slušate, možete zamisliti jedan moj dan.

Iako ga nikada nije pisala, ovako bi mogao da glasi zamišljeni dnevnik jedne neandertalke.

U slojevima zemlje i u pećinama ostali su tragovi svakodnevnog života neandertalaca.

Upravo zahvaljujući tim nalazima - naučnici danas mogu da rekonstruišu njihove navike, ishranu i način života.

Neandertalci i Homo sapiens su se razvili u različitim oblastima sveta pošto su se razdvojili pre oko 600.000 godina.

Dok se Homo sapiens razvijao u Africi, neandertalci su živeli u Evropi i Aziji.

„Neandertalci su živeli i na teritoriji današnje Srbije i mi smo pronašli njihove skeletne ostatke, kao i delove životinja koje su ulovili.

„Naišli smo i na dokaze o korišćenju biljne hrane i stekli prilično dobar uvid u njihov način života", kaže Dušan Mihailović, arheolog i profesor sa Filozofskog fakulteta u Beogradu, za BBC na srpskom.

Svi kasni neandertalci u Evropi potiču iz jedne populacije, pokazuje najnovije otkriće međunarodnog tima u čijem radu su učestvovali i srpski naučnici objavljeno je u naučnom časopisu Proceeding of the National Academy of Sciences of the United States of America (PNA)

U radu su analizirani rezultati mitohondrijalne DNK deset neandertalaca, među kojima je i neandertalac iz pećine Pešturina kod Niša, na jugu Srbije.

Pogledajte: Ovako je izgledala neandertalka pre 75.000 godina

Kako je izgledao jedan dan neandertalaca na Balkanu?

Tokom desetina hiljada godina, neandertalci su naseljavali različite predele Balkana, prilagođavajući se promenama klime.

Živeli su u malim, blisko povezanim grupama, gde su svi članovi doprinosili pronalaženju i prikupljanju hrane, objašnjava profesor.

Često su boravili u pećinama, u kojima su nalazili vodu, zaklon i dobre pozicije za lov.

Lovili su krupnu divljač kao što su nosorozi i bizoni, ali i manje životinje poput konja, jelena, srndaća, kaže Mihailović.

Najpoznatije nalazište na teritoriji današnje Srbije je Pešturina u Jelašničkoj klisuri, kod Niša, gde je otkriven kutnjak star oko 102.000 godina, koji predstavlja prvi pouzdano identifikovani fosil neandertalca sa teritorije Srbije.

U obližnjoj Velikoj Balanici, takođe kod Niša, otkrivena su četiri zuba neandertalaca.

„Lov je bio svakodnevna aktivnost, a plen koji su ulovili često su prenosili u stanište."

Vatra je imala važnu ulogu u njihovom životu.

„Omogućavala je spremanje hrane, obezbeđivala toplotu i svetlost, pa su mogli da nastave aktivnosti i posle zalaska sunca, što je pružalo priliku za okupljanja", kaže on.

Ipak, život im je bio težak i pun izazova.

Klimatski uslovi su bili „surovi, a resursi ponekad ograničeni."

„Ali neandertalci su raspolagali znanjem, veštinama i tehnologijom koje su im omogućavale da prežive i da se prilagode.

„Približno pre 40.000 godina, kada su anatomski moderni ljudi već počeli da unapređuju tehnologiju, neandertalci na Balkanu i dalje koegzistiraju sa njima", ukazuje Mihailović.

Ako je kasnije tehnologija modernih ljudi dostigla viši nivo, u vreme kada su se susretali, razlike u tehnološkim mogućnostima bile su relativno male, zaključuje on.

A o čemu su i kako razmišljali?

Postoje dokazi o simboličkom mišljenju i kognitivnim sposobnostima neandertalaca.

Veruje se da su oni imali razvijen i duhovni i društveni život, kaže Mihailović.

„Ipak, teško je doneti o tome neki konkretan zaključak u tome što su se oni jednostavno dosta razlikovali od Homo sapiensa.

„Različito su funkcionisali, njihove sposobnosti su bile drugačije", dodaje on.

Neandertalci su imali razvijeno simboličko ponašanje, što se ogleda u upotrebi ukrasa, pigmenata obrađenih predmeta koji nisu imali samo praktičnu funkciju, piše u radu francuskih naučnika The reality of Neandertal symbolic behavior at the Grotte du Renne, Arcy-sur-Cure, France.

Posedovali su neke sposobnosti koje se tradicionalno vezuju za Homo sapiensa.

Iako nije moguće sa sigurnošću reći da li su bili potpuno jednaki nama po inteligenciji, bili su nam veoma bliski i biološki i kognitivno, što pokazuje i činjenica da su se ukrštali sa Homo sapiensima i ostavili genetski trag.

Neandertalska DNK može se naći u svakome ko je živ danas, među kojima su i ljudi afričkog porekla, za čije se pretke veruje da nisu došli u direktan kontakt sa ovom grupom.

Da li su Neandertalci popravljali zube?

Pre oko 59.000 godina, jednog Neandertalca je boleo zub, ali je uspeo da ga popravi, pokazuje istraživanje ruskih naučnika.

Taj zub je sada otkriven jednoj pećini u Sibiru, a na njemu se vide tragovi medicinske intervencije.

Izvedena je malim kamenim alatom za uklanjanje karijesa i ublažavanje bola, objašnjavaju naučnici u radu Najraniji dokazi o invazivnom ublažavanju zubnog karijesa kod Neandertalaca.

Ovaj zub pokazuje da su neandertalci bili sposobni da obavljaju tako složene stomatološke procedure desetinama hiljada godina pre nego što je to učinila naša vrsta.

Klimatske promene i izumiranje

Istraživanje srpskih naučnici sa kolegama iz Tibingena i drugih naučnih centara pomoglo je da se bolje razumeju faktori koji su doveli do izumiranja neandertalaca, kaže Mihailović.

Rani neandertalci i njihov genetski fond bio je raznovrstan, što znači da su se oni genetički prilično razlikovali.

I među te rane neandertalce spada i neandertalac iz Pešturine kod Niša, dodaje profesor.

Utvrđeno je da su se rani neandertalci iz Pešturine, pećine Stajnija u Poljskoj i pećine Mezmajskaja u Rusiji genetički dosta razlikovali, ali da je kasnije došlo do njihove homogenizacije.

„Rezultati genetičkih analiza pokazali da je početkom klimatskog zahlađenja pre 75.000 godina došlo do agregacije neandertalskih grupa na području jugozapadne Francuske i da se ta populacija pre 65.000 godina proširila ka drugim delovima Evrope.

„Svi kasni neandertalci vode poreklo od te linije", zaključuje profesor.

Tokom klimatskih promena, većina neandertalaca se povukla u predele sa povoljnijom i blažom klimom - posebno u jugozapadnu Francusku.

Iz jednog takvog „utočišta" ova dominantna genetska linija se kasnije proširila po celoj Evropi, piše u radu.

• Praistorijski seks: Kad su se sreli pogledi ljudi i neandertalaca
• Nasilje ili seks: Šta je istrebilo neandertalce
• Savremeni čovek i neandertalac živeli zajedno duže nego što mislimo

Istraživanja su pokazala i da se broj neandertalaca pre 45.000 godina naglo smanjio.

Odsustvo genetičke raznovrsnosti i geografska izolovanost preostalih neandertalaca mogli su značajno da utiču na njihovo konačno izumiranje pre oko 40.000 godina.

„Došlo je do fragmentacije te populacije, do slabljenja veza između njih i onda su oni izumrli.

„Približno isto vreme, zato kada su se na toj istoj teritoriji pojavili anatomski moderni ljudi, odnosno Homo Sapiens", kaže Mihailović.

Kada je reč o tačnom uzroku njihovog izumiranja, to je i dalje jedno od najzanimljivijih naučnih pitanja.

Danas se smatra da nije postojao jedan jedini uzrok, već kombinacija više faktora - klimatskih promena koje su izmenile staništa i dostupnost hrane, kao i konkurencija sa Homo sapiensima, zaključuje profesor.

* Lik neandertalke je izmišljen za potrebe teksta

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

• Ljudi možda ne bi opstali bez neandertalaca
• Priča o Nišliji, prvom neandertalcu u Srbiji
• Susret neandertalaca i praljudi kod Niša - šta nam govore novootkriveni fosili
• Neandertalci kao umetnici: Šta otkriva drevni otisak prsta
• Lobanja neandertalca sa Daunovim sindromom otkriva tajnu evolucije
• Da li je zmajoliki čovek jedan od naših najbližih predaka