Tri zabavna načina da usporite starenje mozga

Melisa Hogenbum

Izazovi su važni za napredovanje moždanih funkcija, ali ne mora samo naporan rad da dovede do zdravstvenih koristi.

Evo tri jednostavna i zabavna načina da zaštitite svoj mozak dok starite.

Ako biste se suočili sa lakim ili teškim zadatkom, šta biste izabrali?

Verovatno bismo svi izabrali lak zadatak, sa dobrim razlogom.

Korišćenje mentalnih prečica je ugrađeno u našu biologiju kako bismo sačuvali energiju.

Tehnologija je samo poboljšala našu sposobnost da to učinimo.

Stoga je primamljivo koristiti prečice i završavati zadatke sa što manje trenja.

Međutim, ako to rezultira smanjenim mentalnim naporima, moglo bi da šteti našem životnom veku i opštem zdravlju.

Naš „zdrav životni vek“ - broj godina koje ljudi provode u dobrom zdravlju - opada u mnogim delovima sveta.

Zato što ljudi žive duže, godine lošeg zdravlja se povećavaju, napominju istraživači.

Kada je u pitanju mozak, postoje stvari koje možemo učiniti da produžimo zdrav životni vek.

U suštini, ako učestvujemo u izazovnim aktivnostima, gradimo ono što je poznato kao „kognitivna rezerva“ - što ima zaštitni efekat na mozak.

Postoje brojni načini da se to uradi svakog dana.

„Bez obzira na godine, možemo da razvijemo neke navike koje bi mogle malo da poboljšaju naše veštine razmišljanja“, kaže psiholog Alan Gou sa Univerziteta Heriot-Vat u Edinburgu, Škotska.

Dobra vest je da ne moramo radikalno da menjamo svakodnevni život, već možemo da napravimo male, postepene promene u fizičkom, društvenom i mentalnom domenu kako bismo zaštitili svoj mozak.

Evo tri najprijatnije za početak.

Prostorna navigacija

Jedna strategija da se umanji slabljenje kognitivnih sposobnosti povezano sa starenjem - jeste ciljanje određenog dela mozga.

Naučnici smatraju da je područje mozga važno za prostornu navigaciju, hipokampus, prvi pogođen Alchajmerovom bolešću nekoliko godina pre nego što se simptomi počnu pokazivati.

„Godinama znamo da je početni simptom Alchajmerove bolesti često gubljenje“, kaže neurolog Denis Čen sa Univerzitetskog koledža u Londonu.

Rano otkrivanje je ključno, dodaje specijalista za rano otkrivanje Alchajmerove bolesti.

„Što ranije identifikujemo [kognitivna oštećenja], brže možemo nešto da učinimo povodom toga.“

Zaštita ovog područja mozga bi stoga mogla pomoći u sprečavanju ili odlaganju simptoma.

Na primer, studije pokazuju da vozači hitne pomoći i taksija imaju jednu od najnižih stopa smrtnosti povezane sa Alchajmerovom bolešću u poređenju sa drugim profesijama.

Razlog je, smatraju stručnjaci, upravo to što su ovi vozači više koristili mozak za „istraživanje prostora“.

Takođe je odavno poznato da taksisti, koji su godinama učili gradske ulice bez upotrebe mape, imaju uvećani hipokampus.

Pogledajte kako je žena proslavila 80. rođendan

Studija u kojoj su muškarci četiri meseca obavljali zadatak prostorne navigacije, pokazala je da su im navigacione veštine poboljšane i da nisu izgubili volumen hipokampusa.

S druge strane, učesnici koji nisu obavili zadatak doživeli su očekivano smanjenje povezano sa starenjem.

Nije jasno da li bi poboljšanje ovog dela mozga moglo da spreči demenciju, ali izgradnja rezerve mogla bi da pruži dodatnu zaštitu kognitivnim sposobnostima.

Ovo pomaže da se objasni zašto je, kako Čen kaže, analiza mozga nakon smrti pokazala da su neki stariji ljudi imali velike promene u moždanom tkivu povezane sa Alchajmerovom bolešću, ali nisu pokazivale simptome dok su bili živi.

Uprkos sve većem riziku od demencije kako starimo, Čen kaže da bi upravo oni koji ne pokazuju simptome trebalo da budu ohrabrujući za sve nas.

„To su generalno fizički, intelektualno i društveno aktivniji ljudi.“

Svi možemo da radimo na poboljšanju naših prostornih veština sportovima poput orijentisanja ili, kod dece, igrom sa građevinskim blokovima.

Određivanje uputstava bez korišćenja mape na telefonu takođe bi moglo da pomogne, jer je korišćenje GPS-a povezano sa lošijim prostornim pamćenjem.

Postoje i kompjuterske igre koje bi mogle da pomognu, ako su pažljivo osmišljene.

Ispitivanje kod starijih osoba pokazalo je da je onima koji su igrali igru prostorne navigacije u virtuelnoj stvarnosti poboljšano pamćenje, na primer.

Međutim, ovo su dizajnirali istraživači, pa ne znači da će vaša omiljena kompjuterska igra poboljšati vaše pamćenje.

2. Ostanite društveno aktivni

Brojna istraživanja su pokazala da nas društvena aktivnost štiti od kognitivnog pada.

Stogodišnjaci sa većim društvenim angažmanom imaju bolje zdravlje mozga, na primer, dok je učešće u društvenim aktivnostima tokom srednjih godina povezano sa višim ukupnim kognitivnim sposobnostima u starosti.

Ovo je takođe pokazala velika opservaciona studija, koja je otkrila da su oni koji su bili društveno aktivniji u srednjim i kasnijim godinama imali 30-50 odsto manji rizik od demencije, jer su povećali kognitivnu rezervu, napominju autori.

Ostajanje društveno aktivnim takođe može odložiti simptome.

Studija sprovedena na 1.923 starija učesnika, od onih koji su kasnije razvili demenciju, pokazala je da su oni koji su bili najmanje društveno aktivni razvili demenciju pet godina ranije od onih koji su bili društveno najaktivniji.

Smatra se da je to zato što održavanje društvenih aktivnosti pomaže u smanjenju stresa, čineći nas otpornijim na životne izazove.

Hronični stres, s druge strane, povezan je sa gubitkom neurona u hipokampusu. „Zaštitni faktor je sposobnost diskusije, debate, deljenja ideja, ti razgovori mogu zaštititi mozak“, kaže Pamela Almeida-Meza, epidemiolog na Kings koledžu u Londonu.

Kada komuniciramo sa drugima, koristimo brojne delove mozga, od jezika, preko pamćenja, do planiranja unapred.

„Postoji kognitivni, mentalno stimulišući aspekt.

„Dakle, to bi moglo da poboljša zdravlje mozga, ali takođe znamo da dobre društvene veze smanjuju niz fizioloških stresora“, kaže Gou.

3. Celoživotno učenje

Važan pokazatelj dobrog starenja je koliko godina je pojedinac proveo u obrazovanju.

Oni koji provode više vremena u obrazovanju pokazuju smanjen rizik od demencije.

Učenje tokom celog života može pomoći u promociji istih zdravstvenih koristi.

Naš mozak napreduje zahvaljujući izazovima i novinama jer to jača područja mozga koja su najosetljivija na starenje.

Kada održavamo naš mozak aktivnim, pokazalo se da to usporava kognitivni pad.

Ključni razlog za to je što učenje stvara nove neurone i jača postojeće, što može da ublaži starenje i ćelijsku smrt.

Ovo je neuroplastičnost u akciji, što je sposobnost mozga da se prilagođava i menja tokom našeg životnog veka.

„Upravo ta plastičnost i ta sposobnost regeneracije novih nervnih ćelija i sinapsi daje ljudima otpornost na Alchajmerovu bolest“, kaže Čan.

Svi možemo povećati kognitivnu rezervu kako starimo.

U longitudinalnoj studiji koja je pratila učesnike od detinjstva do kasnih 60-ih, Almeida-Meza i kolege su otkrili da se kognitivna rezerva povećava kroz obrazovanje i aktivnosti u slobodno vreme.

Oni koji su je izgradili, pokazali su manji pad pamćenja, čak i ako su imali niske rezultate kognitivnih testova kao deca.

Iako možemo da imamo koristi u bilo kom uzrastu, ovo je posebno važno kasnije u životu, kaže Almeida-Meza.

To je zato što kako starimo, naš svakodnevni život postaje rutinskiji i dobijamo manje prilika za učenje.

Postoji nekoliko načina da se to uradi, možete pokušati baštovanstvo - jer je pokazano da čuva kognitivne funkcije, pridružiti se književnoj grupi ili jednostavno razgovarati o onome što čitate sa prijateljem.

Na kraju krajeva, ono što je jasno jeste da je svaka aktivnost koja stimuliše mozak korisna za opšte zdravlje, bilo da je u pitanju nova ruta u šetnji, čitanje Prusta ili davanje prioriteta društvenim odnosima.

Sve ovo pomaže u izgradnji otpornog mozga i usporava propadanje povezano sa starenjem, a i čini život prijatnijim u tom procesu.

U 85. godini prvi put putovala van Ukrajine

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

• 'U Srbiji 1.300 stogodišnjaka': Između dugovečnosti i ekonomskih izazova
• Nije važno kad je rođen: Ima 70 godina i vraća se na fudbalski teren
• Prkosne časne sestre ne moraju u starački dom, ali da se 'skinu' sa društvenih mreža
• 'Kreći se!': Priča najstarije žene koja je završila Ajronmen triatlon
• Ko su 'super starci' i šta možemo da saznamo iz njihovog mozga
• Šta treba jesti u različitim periodima života