Stojim na ulazu, preznojavam se, iako je novembar, i strepim - hoće li lampica na kapiji južne tribine stadiona „Rajko Mitić“ da pozeleni i tako okonča višednevnu agoniju.
Kupljena karta preko treće „ruke“ je validna, šal oko vrata uveliko mokar i svojevrsni horor sa elementima avanture i srećnim krajem gotov, napokon.
Rasprodati stadion grmi, euforija raste do neslućenih visina i noge klecaju, no srce je na mestu i ispunjeno jer će uskoro početi utakmica koju ću pamtiti doveka, između dva nekadašnja evropska prvaka, Crvene zvezde i Liverpula.
Dok se centrom talasa poznata crno-bela mušema Lige šampiona, a navijači domaćeg kluba razvijaju ogromnu koreografiju, na teren istrčavaju igrači, među njima i on - egipatski kralj.
Predaleko sam, ali na začelju ljubičaste kolone razaznajem kovrdžavu, žbunastu kosu Muhameda Salaha, napadača Liverpula i zvezde u nastajanju.
Beogradski klub je te večeri - 6. novembra 2018, u neverovatno uzbudljivoj i, ispostaviće se, istorijskoj utakmici pobedio 2:0, golovima Milana Pavkova, dok je egipatski ofanzivac pružio odličnu partiju, ne krunišući je golom.
Salahove bravure i magiju s loptom tada sam prvi i poslednji put video uživo, uverivši se, bez postignutog gola, o kakvoj je fudbalskoj veličini reč i da će kruna, pre ili kasnije, stići.
Danas, posle gotovo devet godina provedenih u Liverpulu, sa skoro 200 postignutih golova, dva pehara prvaka Engleske i jednim Evrope, Egipćanin odlazi iz kluba – u legendu.
Karta iz ’treće ruke’, dva gola Zvezde i legenda u nastajanju
Bilo je pre podne i topao septembarski dan kada sam stigao na začelje reda za karte za Ligu šampiona koji se pružao par stotina metara daleko od Zvezdinog stadiona.
Posle nekoliko sati čvarenja na suncu i ispraćenih više stotina navijača sa ulaznicama u rukama i osmesima na licima, bio sam dovoljno blizu da konačno vidim šaltersku radnicu.
„To je to care, još samo malo“, pomislio sam u sebi, a onda je optimizam volje ugašen u sekundi.
Red je stao i neko je izustio rečenicu od koje sam najviše strahovao - nema više karata.
Uh, i sada me prođe neka jeza i nelagoda kada se setim tog kiselkastog osećaja.
No, „predaja nije (bila) opcija“, pa sam odmah krenuo nekim drugim kanalima u jurnjavu za ulaznicom, kojoj su preprodavci momentalno „zakucali“ astronomski visoku cenu.
Pošto je potraga mahom bila jalova, a spektakl se bližio, nekoliko dana pred utakmicu sam je intenzivirao - i opet ništa, razumno.
Na oko 24 sata od početka meča, u potpunom očaju, prvi put sam za javnost otvorio privatni Fejsbuk nalog, kako bi status u kome „tražim kartu“ deljenjem stigao do što većeg broja ljudi.
Ispostavilo se da je to bio pravi potez.
U večernjim časovima, kada su već maltene sve nade utihnule, javio mi se drug da mi kaže kako „njegov poznanik zna momka koji prodaje kartu za originalnu cenu“.
Više nisam imao šta da izgubim.
Istog trena sam otišao do novobeogradske Fontane i od jednog navijača Partizana kupio kartu za originalnu cenu, odštampanu na A4 papiru, što me je, iskreno, i te kako brinulo.
Sada je valjda jasno otkud onolika, zapravo nepotrebna, strepnja s početka teksta.
Stadion je bio krcat, atmosfera vrhunska, a fudbal intenzivan i visokog kvaliteta.
Više slika mi je ostalo urezano sa same utakmice, iako sam je pratio takoreći iz „golubarnika“, dela tribine prilično udaljenog od terena.
Najpre dva evrogola Milana Pavkova - prvi u 22. minutu posle kornera koji je izveo Marko Marin, a sedam minuta kasnije i „bomba“ sa 20 i kusur metara posle čega je stadion eksplodirao.
„Au koliko je ovde navijača Liverpula“, čujem momka u redu ispod mene kako komentariše zatečenu situaciju u kojoj mnogi ljubitelji fudbala i, po svoj prilici, engleskog tima, oko njega glume zadovoljstvo.
Na par desetina metara od mene su bile i šokirane najvatrenije pristalice engleskog kluba sa smrknutim facama i okupani hladnim znojem.
Sveopšti ringišpil od misli i emocija, a ja još nesvestan činjenice da prisustvujem istorijskom meču.
Utakmica je završena ovim rezultatom, dok je Salah do kraja utakmice zapretio u više navrata - jednom čak pogodivši i stativu.
U zaostalom vremenu je imao još jednu izglednu priliku da se upiše u listu strelaca, ali je pucao direktno u Zvezdinog golmana Milana Borjana.
„Kakva igračina“, pomislio sam izlazeći sa stadiona, uveren da je Liverpul obezbedio vrhunskog napadača na duži vremenski period, što se i obistinilo.
- Zvezda - Liverpul: Noć koja je ušla u istoriju
- Slavlje navijača Liverpula izazvalo potrese tla
- „Salahov efekat": Šta za Liverpul znači produženje ugovora egipatskog fudbalera
'Ti si sigurno novi Salah'
Salah i ja ćemo se nadalje „sretati“ isključivo putem televizijskih ekrana, društvenih mreža i reklamnih panoa - svuda, pa čak i u njegovom rodnom Egiptu.
Šetajući Hurgadom, letovalištem na Crvenom moru, njegovo lice i ime sam često viđao na izlozima prodavnica, dresovima, šoljama i drugim suvenirima.
Dok sam na klupi u jednom parku odmarao kosti od višečasovne šetnje peskovitim sokacima, do mene se odjednom, niotkuda, dokotrljala fudbalska lopta.
Brzo se stvorio i jedan dežmekasti mališan tražeći da je šutnem nazad.
Bila je skoro ponoć, vreme kada mnogi njegovi vršnjaci uveliko tonu u carstvo snova, ali on je sa braćom neumorno šutirao na improvizovani gol.
„Izvoli, ti si sigurno novi Salah“, vraćam mu loptu uz jedan pohvalni komentar na engleskom, ne računajući na njegov odgovor.
Međutim, dečak zift crne kose i očiju, potvrdno je klimnuo glavom i pokazao palcem na sebe izgovorivši ponosno prezime omiljenog fudbalera.
Tako sam, neočekivano, jedne vrele junske noći 2021. godine na afričkom kontinentu, dobio novog prijatelja i lepu uspomenu za ceo život.
'Salah, la, la, la, egipatski kralj'
Ni hektolitri znoja i suza nisu dovoljni da se izmeri koliko je radosti Salah doneo navijačima Liverpula.
Sejao je dopamin egipatski kralj gde god je stigao i mogao.
Pamtiće se njegova blistava prva sezona u crvenom dresu, podizanje pehara Premijer lige usred pandemije korona virusa 2020. i posle tri decenije čekanja, i pet godina kasnije ponovo.
Sećaće se crveni i svih njegovih frizura, vlastitih rekorda, reakcija i oštrih tonova, i kad je trebalo, i kada nije.
Salah bi 24. maja trebalo poslednji put da istrči na teren u dresu Liverpula protiv Brentforda.
Biće to prilika da se njegovo ime, kroz stihove čuvene pesme, verovatno poslednji put čuje iz grla desetina hiljada skauzera na Enfildu.
„Mo Salah, Mo Salah, Mo Salah, trči niz krilo! Salah, la, la, la, egipatski kralj! (Mo Salah, Mo Salah, Mo Salah running down the wing! Salah, la, la, la, the Egyptian King!).“
Trka će se nastaviti negde drugde, ne zna se još tačno gde, ali će titula dodeljena u gradu Bitlsa, na reci Mersi, ostati večna.
Kao i kvalitet, s krunom na glavi, ušuškanoj u kovrdžavoj kosi legende.
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
- Od heroja Liverpula do glavnog krivca: Ko je Mohamed Salah
- Bilo je viđeno: 'Kralj Egipta' Muhamed Salah ide iz Liverpula
- Liverpul konačno osvojio titulu, zemlje bivše Jugoslavije slave: „Stigla naplata dugova"
Pogledajte još:
Preuzmi aplikaciju i prati vijesti
PRATITE NAS NA
