"Za obrazovanje, za slobodu": Prva Avganistanka na Mont Everestu

U trenutku kada je River Ahmad stigla na vrh Mont Everesta, osetila je „potpunu sreću".

Ova 30-godišnjakinja je prva Avganistanka koja je osvojila najviši vrh sveta, posle završnog uspona 21. maja koji je trajao 11 sati.

„Kada sam stala na krov sveta, osećala sam se moćno", rekla je za BBC Svetski servis.

Ahmad je pre uspona izjavila da se penje „za viši cilj, za slobodu, za obrazovanje".

Njen podvig želi da iskoristi da skrene pažnju na situaciju u Avganistan, gde su talibani od povratka na vlast 2021. godine zabranili obrazovanje ženama i devojčicama starijim od 12 godina.

Uspon od Kampa četiri, najvišeg kampa na ruti koji se nalazi na 7.950 metara nadmorske visine, vodi do samog vrha na 8.849 metara, kroz takozvanu „zonu smrti", gde je nivo kiseonika samo 30 odsto onoga na nivou mora.

Ahmad kaže da su je tokom iscrpljujućeg uspona hrabrila sećanja na sve kroz šta je prošla da bi dotle stigla - od preživljavanja napada talibana tako što se pravila mrtva, do preseljenja u Australiju i prilagođavanja novoj kulturi.

Ahmad je odrasla u Gazniju, gradu na jugoistoku Avganistana, nešto južnije od planinskog venca Hindukuša.

„Svakog dana sam pešačila i do četiri sata uz i niz planinu, kroz dubok sneg, da bih stigla do škole".

Rođena je tokom prve vladavine talibana, kada je obrazovanje devojčica bilo strogo ograničeno.

Međutim, pošto su snage predvođene Sjedinjenim Američkim državama (SAD) svrgle talibane sa vlasti 2001. godine, devojčice su mogle da se vrate u školu, a ženama su pružene veće mogućnosti za visoko obrazovanje i zapošljavanje.

Ahmad kaže da je 2014. godine uspela da ubedi porodicu da joj dozvoli da upiše fakultet u Kabulu, i bila je jedina žena u autobusu kojim je putovala u prestonicu kada su ga zaustavili talibanski borci i počeli da pucaju.

Priseća se da je imala menstruaciju i da je brzo razmazala krv po licu, a onda je nepomično ležala dok napadači nisu otišli misleći da je mrtva.

Porodica se zatim preselila u Kabul, gde je studirala novinarstvo i radila pod pseudonimom kao novinarka na radiju.

Kaže da se 2019. godine preselila u Indiju, a tri godine kasnije u Australiju, gde je naučila engleski i radila je u lancu prodavnica nameštaja.

Za planinarenje se zainteresovala tek posle porodične tragedije, kaže Ahmad.

Posle šest meseci života u Australiji, njen brat je izvršio samoubistvo u 20. godini.

Bila je slomljena i izgubljena.

Tada je odlučila da promeni ime Zakija u River (Reka), očarana rekama u Australiji.

„Reke su čiste i nezaustavljive, one teku bez obzira na sve.

„Pomislila sam da i ja treba da budem takva".

Ahmad je tada odlučila i da učestvuje u organizovanom penjanju na most preko Sidnejske luke.

„Osećala sam se srećno visoko iznad zemlje i tada mi je sinulo da bi trebalo da se bavim planinarenjem", kaže ona.

Tako je počela da se rađa ideja o osvajanju Mont Everesta.

Počela je da trenira, učlanila se u teretanu i penjala se na vrhove u blizini Melburna, a istovremeno je pokušavala da prikupi 85.000 dolara za ekspediciju.

Kaže da je skoro četvrtinu troškova platila iz sopstvene ušteđevine, dok je ostatak obezbeđen zajmom fondacije.

„Prikupljanje sredstava je veoma teško.

„Nisam dobila nijednog sponzora za ovu ekspediciju", kaže ona, ali dodaje da se nada da će dobiti veću podršku za buduće poduhvate.

Posla dolaska u oblast Everesta u martu, popela se na dve planine više od 6.000 metara i nekoliko nedelja se aklimatizovala i trenirala.

Ona je jedna od skoro 500 ljudi kojima je ove godine dozvoljeno da se popnu na Mont Everest, pošto je vlada Nepala izdala rekordan broj dozvola.

A velika gužva tokom uspona donela je i dodatne izazove.

Svaki planinar vodi najmanje jednog člana podrške, najčešće Nepalca ili iz zajednice Šerpasa, što znači da više od 1.000 ljudi istovremeno pokušava da stigne do vrha.

Uz to, ruta iz Kine preko Tibeta je ove godine zatvorena za strane planinare, zbog čega je gužva bila još veća.

Period u godini tokom kojeg su uslovi pogodni za uspon na vrh veoma je kratak i obično je to druga polovina maja.

Tokom dana, kada je vreme bilo povoljno, stvarali su se dugi redovi planinara.

River kaže da su ona i njena dva vodiča iz zajednice Šerpasa morali da čekaju četiri sata nadomak vrha, gde se temperature u to doba godine uglavnom ispod minus 25 stepeni Celzijusa.

„Ta gužva, bila je užasna", kaže ona.

„Bila sam veoma uplašena".

Dodaje da se plašila da će čekanje da ugrozi njen uspon.

Stručnjaci upozoravaju da takvi zastoji mogu da predstavljaju smrtonosan rizik za planinare koji nisu poneli dovoljno kiseonika, a da duže izlaganje surovim uslovima povećava opasnost od promrzlina i snežnog slepila.

Tog dana je do vrha stiglo 160 ljudi, računajući i nepalsko pomoćno osoblje kojem nisu potrebne dozvole.

Prethodnog dana je postavljen rekord, kada je 274 planinara osvojilo Mont Everest.

Dan kasnije, dvoje planinara iz Indije su poginuli tokom silaska.

Nepalska vlada je zabrinuta zbog prevelike gužve, pa je poslednjih godina povećala cene dozvola, a pooštrava i uslove za dobijanje odobrenja za uspon.

Zvaničnici takođe sarađuju sa organizatorima ekspedicija da bi rasporedili planinare, iako kritičari smatraju da te mere nisu dovoljno delotvorne.

Ahmad kaže da je „veoma zahvalna" na pomoći i iskustvu njenih vodiča, a priseća se i neverovatne sreće koju je osećala na samom vrhu, ali i tokom silaska, koji je bio znatno brži od uspona.

„Nisam bila ushićena samo zbog osvajanja Everesta, već i zbog životnog iskustva da prirodu posmatram sa najviše tačke na Zemlji", kaže ona.

„Taj predivni trenutak živela sam punim plućima".

Dodaje da su reakcije Avganistanaca „neverovatne", a da je čak i bivši predsednik Hamid Karzaj njen uspeh proslavio kao podvig svih Avganistanki.

„Ovo je poslalo poruku domovini da možemo da uradimo i najtežu stvar", kaže ona.

Ali njena glavna poruka je sveobuhvatnija.

„Čak i danas milionima devojčica u Avganistanu je uskraćeno osnovno pravo na obrazovanje i mi moramo da se popnemo na tu planinu", poručuje Ahmad.

Talibanska vlast je prvobitno tvrdila da će zabrana srednjeg i visokog obrazovanja za devojčice i žene biti privremena, navodeći bezbednosne i sigurnosne razloge.

BBC je nedavno zatražio komentar od zamenika portparola vlade, koji je naše pitanje preusmerio na Ministarstvo obrazovanja, koje nije odgovorilo.

Ahmad kaže da planira da prikuplja sredstva za pomoć ženama u Avganistanu i poručuje im: „Ostanite jake.

„Verujte u sebe i u to da možete da prebrodite ovo najmračnije vreme naše istorije.

„Mi to možemo".

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

• Šta je sve Avganistankama zabranjeno u javnosti
• Šta se desilo ženama koje su se pobunile protiv talibana
• Avganistanke koje su izgubile karijere „žele da vrište“
• Prodavanje dece za parče hleba: Očevi u Avganistanu prinuđeni da donose nemoguće odluke
• Knjigama protiv zabrana: Avganistanka koja prkosi talibanima
• „Pod vlašću talibana, biti žena je jednako smrti, one dišu, ali su mrtve"