Naučnici su pomoću veštačke inteligencije razvili novu vrstu vakcine za koju veruju da bi mogla da pruži zaštitu od velikog broja virusa i pomogne u sprečavanju budućih pandemija.
Iz istraživačkog tima sa univerziteta u engleskom Kembridžu kažu da je ovo prvi put da je ključna komponenta vakcine u potpunosti razvijena pomoću veštačke inteligencije, a zatim i testirana na ljudima.
Nova vakcina osmišljena je tako da deluje protiv svih korona virusa, kao i na postojeće i buduće varijante kovida-19, ali i viruse koji trenutno cirkulišu među životinjama i koji bi mogli da izazovu sledeću globalnu pandemiju.
Iako je istraživanje još u ranoj fazi, naučnici već rade na razvoju sličnih vakcina protiv gripa i ebole, otvarajući mogućnost stvaranja univerzalne zaštite od nekih od najopasnijih virusnih pretnji današnjice.
Vakcine uče ljudski organizam kako da prepozna infekciju i tako povećavaju šanse da se uspešno izbori sa bolešću.
Međutim, pojedini virusi veoma su vešti u menjanju izgleda, odnosno mutiranju, zbog čega vakcine mogu brzo da postanu manje efikasne.
Upravo zato vakcine protiv kovida-19 i sezonskog gripa moraju redovno da se prilagođavaju novim sojevima.
„Uvek kaskamo za virusom i naš cilj je da budemo korak ispred, da razvijemo vakcine koje bi mogle da pruže zaštitu čak i od novih epidemija i budućih pandemija“, rekao je profesor Džonatan Hini sa Univerziteta u Kembridžu.
Pogledajte video: Vakcine su zaslužne za iskorenjivanje raznih bolesti u istoriji čovečanstva
Kako funkcioniše?
Za razliku od uobičajenog pristupa, kod kojeg se vakcine razvijaju na osnovu trenutno dominantnog soja virusa, istraživači sa univerziteta u Kembridžu primenili su drugačiju metodu.
Tim naučnika prikupio je poznate genetske kodove različitih koronavirusa zabeleženih u programima za nadzor i rano otkrivanje potencijalno opasnih virusnih pretnji.
Te genetske informacije potom je analizirala veštačka inteligencija, koja je osmislila takozvani „superantigen“ - ključnu komponentu vakcine koja bi mogla da obuči imuni sistem da prepoznaje i suzbija čitavu grupu korona virusa, čak i ako oni mutiraju ili pređu sa životinja na ljude.
Antigeni predstavljaju najvažniji deo vakcina, jer upravo njih imuni sistem uči da prepoznaje i napada.
Profesor Džonatan Hini kaže da je ovo prvi put da je antigen koji je razvila veštačka inteligencija testiran na ljudima.
Prema njegovim rečima, mogućnosti ove tehnologije iznenadile su čak i same istraživače.
„Oduševljeni smo onim što veštačka inteligencija može da uradi za dobrobit čovečanstva“, rekao je Hini za BBC.
- Za ove bolesti se mislilo da su neizlečive, sada veštačka inteligencija pomaže
- 'Skrivena sperma': Nada za muškarce kojima je rečeno da su neplodni
- Naučnici uzgajaju ljudske mini-mozgove za rad kompjutera
Klinička ispitivanja obuhvatila su 39 ispitanika i bila su osmišljena kako bi se procenila bezbednost ovakvih vakcina.
Druga studija, u kojoj učestvuje oko 200 ljudi, trebalo bi da pruži detaljniji uvid u to koliko efikasno vakcina podstiče i „trenira" imuni sistem.
Rezultati objavljeni u časopisu Journal of Infection pokazuju da je uticaj na imuni sistem bio „umeren“, ali istraživači ističu da rezultati i dalje izazivaju veliko interesovanje.
Profesor Sol Faust, koji je sprovodio deo ispitivanja na univerzitetu u Sautemptonu, rekao je da pristup zasnovan na veštačkoj inteligenciji „zasigurno ima potencijal“ i da je „veoma uzbudljiv“.
On je za BBC rekao da je posebno zanimljivo to što je ova tehnologija znatno efikasnija u dizajniranju vakcina za potencijalne pandemije, u situacijama kada se virusi brzo menjaju.
Tim sa Kembridža već sprovodi istraživanja na životinjama u vezi sa univerzalnom vakcinom protiv sezonskog gripa, koja ne bi morala da se prilagođava svake godine, kao i vakcinom protiv ptičjeg gripa H5N1, u slučaju da virus koji trenutno pogađa populacije ptica pređe na ljude i izazove pandemiju.
Pored toga, rade i na vakcini protiv virusnih hemoragičnih groznica i nekih vrsta ebole.
Trenutno izbijanje ebole u Demokratskoj Republici Kongo izazvano je vrstom za koju još ne postoji razvijena vakcina.
Profesor Endi Polard, direktor Oxford Vaccine Group, koji nije učestvovao u istraživanju, rekao je da ovaj pristup već daje obećavajuće rezultate u istraživanjima na životinjama.
„Podaci su fascinantni i niko ne bi očekivao da se ovakvi imuni odgovori mogu postići“, rekao je za BBC.
Ipak, naglašava da će pravi test biti klinička ispitivanja na ljudima, jer se ljudski imuni sistem razlikuje od laboratorijskih miševa i oblikovan je godinama izloženosti različitim infekcijama.
U širem kontekstu, ocenio je da će veštačka inteligencija predstavljati „prekretnicu“ u istraživanju vakcina, jer bi mogla da predviđa kako imuni sistem reaguje, ubrzavajući razvoj i potencijalno spašavajući živote.
Profesorka Merijen Najt, direktorka Nacionalnog instituta za istraživanje zdravlja i nege, ocenila je da „izuzetan uspeh“ ovog ispitivanja vakcine zasnovane na veštačkoj inteligenciji predstavlja ključni iskorak ka razvoju šire i dugotrajnije zaštite od virusa.
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
- Nova nada: Vakcine bi mogle da zaustave rak dojke
- mRNK vakcine: Kako deluju i koje su njihove prednosti
- Zašto raste nepoverenje u vakcine
- 'Zašto sada mogu i stariji': Pet pitanja o HPV vakcini za odrasle
- Vakcinacija smanjuje smrtnost za 60 odsto, rezultati su nove studije
- Može li nas iRNK vakcina učiniti nadljudima
Pogledajte još:
Preuzmi aplikaciju i prati vijesti
PRATITE NAS NA
