Spilbergov klasik o teoriji zavjere iz 1977. i danas je relevantan

Karin Džejms

BBC kultura

Kad su trejleri za Dan razotrkivanja (Disclosure Day) Stivena Spilberga otkrili da se film bavi vanzemaljcima, internet su preplavile spekulacije da se zapravo radi o nastavku njegovog klasika iz 1977. Bliski susreti treće vrste (Close Encounters of the Third Kind).

Nagađanja su se toliko otela kontroli da su saopštenjima za novi film vragolasto objavljivali da „nije nastavak Bliskih susreta (izvini, internetu)“.

Ali neke druge direktne veze sa njim postoje.

Emili Blant, jedna od zvezda Dana razotkrivanja, opisala ga je kao „treći čin“, zajedno sa Bliskim susretima i I.T. vanzemaljcem (ET The Extra-Terrestrial) iz 1982.

I Spilberg je povezao ove filmove u jednom od trejlera.

„Trenutno sam skloniji nego što sam bio kad sam snimao Bliske susrete da zaista verujem da nismo jedina inteligentna civilizacija u Univerzumu", izjavio je režiser.

Bliski susreti postaju pokušaj običnog čoveka da pronađe istinu uprkos masivnom vladinom zataškavanju i laganju

Neki od odjeka su očigledni, sa prijateljskim stvorenjima sa drugih planeta koja stižu do nas.

Ali postoji manje očigledna veza Bliskih susreta i Dana razotkrivanja, jer se oba filma bave teorijom zavere da američka vlada krije dokaze o neidentifikovanim letećim objektima (NLO) ili, da upotrebimo svežiji termin, neidentifikovanim anomalijskim fenomenima (NAF).

Te teorije vuku korene još od legendarnog navodnog pada NLO-a u Rozvelu, u Novom Meksiku 1947, a tokom godina su se samo pojačavale, probivši se u glavni tok.

Danas one imaju odjeka u svetlu Pentagonovog razočaravajućeg objavljivanja informacija o navodno do sada viđenim NAF-ovima.

Aktuelniji nego ikad, Bliski susreti su ključni za Dan razotkrivanja, koji govori o otkrivanju istine o NAF-ovima.

Sa smelim, skupim vizuelnim prizorima, temom porodice u krizi i neverovatnom posetom bića sa neke druge planete, Bliski susreti se i dalje dobro drže kao jedan od Spilbergovih najambicioznijih i najupečatljivijih filmova.

Većina gledalaca će se najverovatnije sećati najmanje nekoliko neponovljivih scena iz njega.

Ričard Drajfus kao Roj Niri, običan porodični čovek koji vidi NLO, sedi za trpezarijskim stolom i pravi ogromnu stenu od krompir pirea.

Ta stena je lokacija gde će NLO sleteti, mada on još tada ne zna.

Čovek bi lako mogao da se seti pristizanja blistavog matičnog broda, krakatih belih stvorenja velike glave koja izlaze i Roja koji im se veselo pridružuje u brodu dok odlazi u svemir.

Teško je zaboraviti pet muzičkih nota koje naučnici koriste da bi komunicirali sa vanzemaljcima.

• 'Leteći objekti i trepćuća svetla': Pentagon objavio dokumenta o NLO - šta smo saznali
• Zašto je Stiven Spilberg smatrao da je Park iz doba jure „Ajkula na kopnu“
• Koja je tajna Rtanjske 'piramide': Proveravala sam pet mitova o ovoj planini

'NLO i Votergejt'

Ali ono što se ističe kad danas gledate film iz 1977. jeste kako vlada pokušava da spreči da se sazna za ono što smo videli da je istina.

Na sastanku zajednice, Roj i Džilijan (Melinda Dilon), majka trogodišnjaka kog su oteli vanzemaljci, pridružuju se drugima koji su videli NLO-ove.

Oficir američkih Vazduhoplovnih snaga kaže da ono što su videli definitivno nije iz svemira.

A zvanična obmana odlazi mnogo dalje od te laži.

Tokom čitavog filma, Spilberg prikazuje publici dokaze o zataškavanju za koje glavni likovi još ne znaju.

Na televiziji se emituju vesti da je iskakanje voza iz šina dovelo do curenja hemikalija, primoravši na evakuaciju široku 483 kilometra kod Đavolove kule, monumentalne stene u Vajomingu identičnog oblika koji je Roj vajao od krompira.

Taj izveštaj samo je paravan koji smo videli da su zvaničnici izmislili.

Vidimo i ogromnu vojnu operaciju kako se uputila ka Vajomingu da bi pripremila evakuisanu oblast kao mesto sletanja svemirskog broda i opremu za operaciju kako se utovaruje na kamione sa logoima sladoleda Baskin-Robins i lanca supermarketa Pigli Vigli.

Dok Roj i Džilijan odlaze do Đavolove kule zajedno, kraj puta viđaju mrtve životinje.

Saznajemo da ipak nisu mrtve, već ih je uspavala vlada kako bi izgledalo kao da je priča o izlivanju hemikalija verodostojna.

Bliski susreti postaju pokušaj običnog čoveka da otkrije istinu uprkos masivnom vladinom zataškavanju i laganju.

Štaviše, kad je Spilberg prvi put osmislio film, opisao ga je kao „NLO i Votergejt“.

Kroz mnoge verzije scenarija, on se transformisao u porodičnu priču: Roj ostavlja ženu i decu da bi otišao u svemir, a Džilijan pokušava da nađe izgubljenog sina.

A opet linija zapleta sa trilerom o zaveri ostaje snažna.

Ako ne možete da verujete da kamion za snabdevanje supermarketa odlazi u radnju umesto na mesto sletanja vanzemaljaca, kome onda možete da verujete?

Čak i u I.T., usred svih tih srceparajućih tema, Spilberg izričito opisuje vladu koja pokušava da sakrije saznanje o postojanju vanzemaljaca.

Naučnici Američke svemirske agencije (NASA) i vladini agenti upadaju u kuću gde Eliot i njegova porodica štite I.T-ja, da bi ga oteli i proučili.

Kad I.T. krene kući, sa legendarnim prizorom Eliota i njegovih prijatelja koji voze bicikle preko neba da bi ga prebacili na sigurno, oni beže od agenata američke vlade koji ih jure u automobilima.

• Zašto vanzemaljci verovatno postoje, ali nas neće posetiti u skorije vreme
• Pet važnih stvari o NLO koje je saopštila NASA
• Pentagon objavio video snimke NLO

Umetnost oponaša život

Kao što je čest slučaj u njima, Spilbergovi izmaštani filmovi odražavaju aspekte stvarnog života.

Posle prikazivanja filma došlo je do „dramatičnog skoka u prijavljenim uočavanjima NLO-a, iako nisu bili novi slučajevi kao što bi neko mogao da očekuje, već starija prijavljivanja ljudi koji su se prethodno plašili da izađu sa tim u javnost", piše Džon Toulson, u njegovoj knjizi iz 2016. o Bliskim susretima.

Sada znamo da istrage američke vlade o NLO-ovima sežu sve do 1947. i Rozvela, a da su od tada povremeno rađene slične studije.

Deo tog izvrdavanja izbio je na videlo 2017. godine, kad je Njujork tajms objavio tekst o „Pentagonovom misterioznom NLO programu“ koji je pokazao da je američko Ministarstvo odbrane u tajnosti finansiralo studije o deklarisanim uočavanjima.

Vlada je zaista nešto krila.

Bilo da su to dokazi o NLO-ovima ili naprosto činjenica da je proučavala mogućnosti, bilo bi sasvim dovoljno da raspiri još teorija zavere.

Interesovanje raste uprkos tome što su odgovori i dalje oskudni.

Ništa nije ispalo od kongresnih saslušanja iz 2023, koja su se zapitala da li su NAF-ovi pretnja po nacionalnu bezbednost.

Impresivnije informacije otkrivene su u tekstu Volstrit džornala iz 2025. o izveštaju Ministarstva odbrane.

U izveštaju su propustili da pomenu činjenicu da je program dezinformacija širio glasine o NLO-ovima, sa namerom da prikrije informacije koje je Rusija mogla da izvuče iz vojnih postrojenja, pisao je list.

Ništa od ovoga nije ponudilo ubedljive dokaze o NAF-ovima ili posetama vanzemaljaca.

Kao ni izveštaj koji je Pentagon objavio u maju, sa mnogim prizorima koji lako mogu da se objasne kao trepćuća svetla.

Ali to nije zaustavilo prave vernike.

„Stvari koje sada objavljuju su one za koje znamo odavno“, rekao je jedan od njih za BBC u to vreme.

„Ali pun sam nade da se krećemo u dobrom pravcu", dodao je.

Dan razotkrivanja pojavljuje se u kontekstu stvarnog sveta, u vreme sumnje ne samo u vladinu iskrenost, već i u istinu i same činjenice.

To je akcioni film i naučnofantastična priča, ali iznad svega je triler o zaveri u duhu postvotergejtovskih filmovima iz vremena Bliskih susreta.

Lik Džoša O'Konora, Danijel, uzbunjivač je kojeg upošljava fiktivni, ali previše uverljivi Vardeks (Wardex), tajnovita agencija koja sarađuje sa Ministarstvom odbrane, nezvanično da ne bi morala da igra po pravilima.

Kao što su nam otkrili trejleri, vlada je čuvala višedecenijske dokaze o vanzemaljskim posetama.

Danijel, junak pokušava da objavi istinu, ali mora da počne da beži dok ga jure Vardeksove ubice odlučne da ga zaustave.

Odjeci trilera iz 1977-ih su očigledni.

Na primer, u Tri Kondorova dana (Three Days of the Condor) iz 1975. Robert Redford je istraživač Centralno-informativne agencije (CIA) kog love ubice zbog onoga što zna.

„Ja samo čitam knjige“, žali se on šefovima u CIA.

Baš kao što Danijel protestuje: „Ja nisam terenski operativac, Hugo. Bavim se tehnikom i to je sve.“

Hugo (Kolman Domingo) još jedan je Vardeksov uzbunjivač kome pripada možda najvažnija replika u filmu, izgovorena strastveno.

„Ova 79-godišnja kampanja terora skrivanjem, lažima i zataškavanjem mora da prestane!“.

Spilberg je istakao istu stvar u tizeru za film.

On kaže da sada postoji „kritična masa“ ljudi fasciniranih pitanjem da li smo sami u Univerzumu.

„A ako neko zna da nismo sami, zašto nam to onda nije rečeno?“.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

• Stiven Spilberg: Kajem se zbog filma Čeljust, doprineo je desetkovanju broja ajkula
• Netfliks odgovorio na kritike povodom Oskara
• Šta ako pronađemo život na drugim planetama
• Denis Vilnev i Dina: Od manjih drama do najvećeg reditelja naučne fantastike 21. veka
• O „Volji sinovljevoj" i fantastici na domaćem filmu: Zašto partizani nikada nisu pucali u vanzemaljce
• Kvotermas: Naučno-fantastična serija koja je prestravila celu jednu generaciju