Svjetsko prvenstvo 2026: Tajna veza travnate površine i rezultata utakmice

Trava na kojoj će se igrati 104 utakmice predstojećeg Svjetskog prvenstva 2026. ima važnu, ali često zanemarenu ulogu

1553 pregleda 0 komentar(a)

Foto: Steven Bridges/University of Tennessee

08.06.2026. 08:15h

Desilo se već u osmom minutu od početka utakmice.

Anhel di Marija je preoteo loptu kanadskom odbrambenom igraču i potrčao ka protivničkom golu.

Jedan od najvećih argentinskih fudbalera svih vremena trebalo je samo da savlada golmana u odlučujućem trenutku grupne faze fudbalskog turnira Kopa Amerika 2024.

Ali dok je driblao loptu ka golu, izgledalo je kao da ima problema da je kontroliše.

Suočen sa kanadskim golmanom na ivici šesnaesterca, sve što je Di Marija uspeo da iznudi bio je relativno slab udarac špicom.

Golman ga je lako blokirao.

Posle utakmice, argentinski trener i igrači ponudili su objašnjenje šta je moglo da pođe po zlu.

Kvalitet trave na terenu u Atlanti, u Džordžiji, u SAD, uticao je na kvalitet njihove igre, tvrdili su aktuelni svetski šampioni.

Stadion na kom se igrala utakmica, obično domaći teren za klub Atlanta Falkons američke Nacionalne fudbalske lige (NFL) i klub iz Glavne fudbalske lige (MLS) Atlanta junajted, obično ima veštačku travu.

Ona je bila zamenjena privremenom prirodnom travnatom površinom svega nekoliko dana pre početka turnira.

Fudbaleri su se žalili da je lopta odskakala kao „na odskočnoj dasci“, opisavši teren kao „katastrofalan“.

Trava na kojoj će se igrati 104 utakmice predstojećeg Svetskog prvenstva 2026. ima važnu, ali često zanemarenu ulogu.

Naučnici su hranili, kosili i koračali po kilometrima travnate površine da bi sve potrefili kako treba.

Zabrinutost zbog kvaliteta terena nastavila je da opseda turnir dok su se utakmice igrale i na drugim stadionim širom Sjedinjenih Američkih Država (SAD).

Uz Svetsko prvenstvo 2026. koje nam je sve bliže, to je kritika koju će zajednički domaćini SAD, Kanada i Meksiko želeti da izbegnu.

I zato su doveli tim specijalista da bi bili sigurni da nema pritužbi.

Tokom proteklih osam godina istraživači su odskakali lopte, gazili kopačkama i iživljavali se na travnatim površinama u potrazi za savršenom podlogom.

Hranili su, zalivali i negovali različite mešavine vrsta trava da vide kako će se one ponašati.

I merili su vlati trave milimetar po milimetar da bi pronašli njenu savršenu dužinu.

„Pritisak je velik“, kaže Džon Soročan, profesor sa američkog Univerzitetu u Tenesiju.

Međunarodna federacija fudbalskih asocijacija (FIFA) da pomogne u uzgajanju, postavljanju i nezi travnatih terena na svih 16 stadiona za Svetsko prvenstvo, među njima pet koji su pokriveni kupolama.

„Ti me jedino istinski zabrinjavaju“, kaže Soročan.

„Zato što će sunce izaći, ali neće izaći unutra. Biljkama je potrebno svetlo, idealno bi bilo sunčevo, kako bi mogle da rastu", dodaje.

Čičak traka ili tepih

Budući da Svetsko prvenstvo u fudbalu za muškarce 2026. godine počinje za svega nekoliko nedelja, kumulativni rezultat više od 170 različitih eksperimenata koje su sproveli Soročan i njegove kolege istraživači uskoro će biti stavljeno na probu.

Oni su se oslanjali na višedecenijska istraživanja u nauci uzgoja i postavljanja travnatih površina na sportske terene.

Po tim travnatim terenima koje su razvili za različite stadione širom SAD, Kanade i Meksika gaziti 21 igrač istovremeno više od 90 minutes po meču, u 104 utakmice.

Ambicije najboljih svetskih fudbalera i milijardi navijača iz čitavog sveta zavise od toga kako će se ta trava ponašati.

Samo pet milimetara razlike može da odredi da li se teren ponaša kao „čičak traka“ ili besprekorni prirodni tepih koji pomaže brzo dodavanje lopte neophodno za uzbudljivu igru, kaže Soročan.

Njemu i njegovim kolegama bili su potrebni sati i sati eksperimentisanja kako bi odredili tačnu visinu na koju svaki teren treba da se pokosi.

Na minijaturnim terenima u njihovim istraživačkim pogonima u američkom Noksvilu, u Tenesiju, u SAD, ispucavali su lopte iz jarkocrvenih mašina, pažljivo prateći i mereći njihovu brzinu i kako se odbijaju.

Pustili su kockastu napravu na točkovima preko trave da bi fudbalska kopačka zakačena za stub mogla da gazi po površini i stavi na probu njenu elastičnost.

Istraživači su testirali teren ne samo da bi videli kakvu interakciju lopta ima sa travnatom površinom, već i kakav oslonac imaju igrači.

Tražili su načine da minimizuju otkidanje komada trave tokom utakmica i izbegnu vlažne deonice koje bi mogle da ometu prirodan tok igre.

Loša površina može da ima još katastrofalnije posledice, dovodeći do povreda koje okončavaju karijere za igrače vredne milione dolara.

Geografski raspon stadiona znači i da tereni moraju da uspevaju u dramatično različitim klimatskim zonama, od vlažne vreline Meksiko Sitija i Majamija do hladne klime Toronta i Bostona.

Da bi izašli na kraj s ovim, istraživači su razvili sisteme korenja, metode navodnjavanja i rasporede održavanja koji su karakteristični za svaku lokaciju.

Testirali su i različite vrste trava da bi otkrili idealnu vrstu za date uslove.

U toplijim klimama, teren će se sastojati od bermudske trave, dok će u hladnijim klimama imati mešavinu kentakijske plave trave i običnog ljulja.

Tereni sa bermudskom travom treba da se kose neznatno kraće, zato što je ona gušća i brže se suši od terena sa kentakijskom plavom travom i običnim ljuljem, utvrdili su Soročan i njegov tim.

Da bi tereni postali uniformniji i izdržljiviji, u busenje su utkana plastična vlakna slična onima koja se koriste na veštačkim terenima.

Za zatvorene stadione, istraživači kažu da su morali da pronađu način da površina ostane stabilna, sa pravom količinom odskoka.

Ipak, fudbaleri koji igraju u Evropi, gde tereni obično imaju travu iz hladnih klimatskih uslova, mogli bi da budu iznenađeni kad izađu na teren od bermudske trave u Majamiju ili Kanzas Sitiju.

„Pogledaće je i reći: 'Ovo nije ono što imam u Nemačkoj, ovo je više kao trava za golf'“, kaže Soročan.

Svaki teren će biti neznatno drugačiji, priznaje on.

Ali zbog njegovog istraživanja, on veruje da će varijacije biti minimalne.

„Privremeni tereni će biti izgrađeni istovremeno u masivnim razmerama“, što Treja Rodžersa Trećeg, profesora na Mičigenskom državnom univerzitetu, čini nervozni.

On pomaže Soročanu u pripremama za Svetsko prvenstvo.

Tereni moraju da budu savršeni, maltene pravim čudom.

FIFA ima veliko poverenje u Soročana i Rodžersa, slavna imena u opskurnoj oblasti nauke o travi.

Njih dvojica se nikada do sada nisu suočili sa izazovom kao što je Svetsko prvenstvo 2026., a ulozi su veoma visoki.

Ovo nije prvi put da su polagali travu za najveću fudbalsku pozornicu.

'Guru trave' i njegov štićenik

Rodžers se zaljubio u travu radeći na trenu za golf na američkom jugu.

Ali on je prešao na fudbal 1992. godine kad je FIFA tražila pomoć u postavljanju travnatog terena u Pontijak Silverdomu u Mičigenu za četiri utakmice tokom Svetskog prvenstva 1994. godine.

Stadion je bio domaći za NFL tim Detroit Lajons, koji je igrao na veštačkoj travi.

Kao ni mnogi Amerikanci, ni Rodžers nije znao ništa o najvećem sportskom događaju na planeti.

„Izgovorio sam slavne reči koje mi danas niko ne dozvoljava da zaboravim“, kaže Rodžers.

„Šta je to Svetsko prvenstvo?'“

Uprkos tome, FIFA je izabrala Rodžersa da bude zadužen za uzgoj i postavljanje travnatog terena unutar stadiona.

Posle niza eksperimenata, njegov tim iz MSU-a odlučio je da uzgoji mešavinu kentakijske plave trave i običnog ljulja u peskovitoj zemlji.

Pesak bi pomogao u odvodnjavanju, dok bi dve vrste trave mogle da rastu u hladnoj klimi sa relativno malo direktnog sunčevog svetla.

Rodžers i njegove kolege su posejali seme izvan stadiona u 1.994 šestougaonih posuda.

Bile su potrebne hiljade sati rada, većina ih je obavljena ručno.

Soročan je bio student koji je u to vreme radio na ovom projektu.

„Bio sam bukvalno onaj koji sabija pesak“, kaže on.

Šestougaoni moduli bili su jedni od najvećih inovacija ovog tima.

Korenje trave moglo je da se ostane netaknuto dok su se delovi terena prebacivali u kupolu.

Bio je to prvi put da se teren od prirodne trave postavljao preko veštačkog na stadionu sa kupolom.

Kad je Rodžers posmatrao tim kako ulazi u kupolu za njihov prvi trening, video je da oni nisu zastali da prouče teren.

Očigledno im je sve delovalo normalno.

Poput male dece, pokušali su da šutnu loptu dovoljno visoko u vazduh da stigne do krova džinovske kupole.

Rodžers je smatrao projekat uspešnim i on će mu doneti nadimak: „guru trave“.

Pred kraj Svetskog prvenstva 1994. godine, Soročan se popeo na vrh kupole i pogledao dole na teren.

„Mogli ste da vidite istrošenost terena“, kaže Soročan.

„Pomislio sam, vidi ti to, kako to možemo da poboljšamo?“, priseća se.

Ostatak vremena proveo je kao postdiplomac koji proučava uzgajanje trave na zatvorenom.

Kad ga je FIFA kontaktirala da im pomogne sa Svetskim prvenstvom 2026. godine, on je tražio da mu se pridruže Rodžers i MSU.

Pored onoga što je trebalo da izvedu, njihov rad na Silverdomu 1994. godine delovalo je kao dečji školski naučni projekat.

Pogledajte kako se Bosanci spremaju za Mundijal

Morske alge i silika-gel

Obično se busenje uzgaja što je lokalnije moguće u zemlji sličnoj onoj u kojoj će biti zasađeno.

Čin rezanja i premeštanja travnate površine može da predstavlja šok za biljke i često im je potrebno nekoliko nedelja da se oporave.

Na Svetskom prvenstvu, međutim, mnogi tereni biće postavljeni svega deset dana pre prve utakmice na njima.

Prostrana farma busenja Džoa Vilkinsa Trećeg nadomak američkog grada Denvera, u Koloradu, zadužena je za terene Svetskog prvenstva u Dalasu, Atlanti i Hjustonu.

Ova tri stadiona biće zajednički domaćini za više od četvrtine turnira.

Svi stadioni su kupole, gde sunce ne dopire direktno do terena.

„Oni predstavljaju najveće izazove“, kaže Vilkins, čiji je deda osnovao kompaniju Grin Veli Terf 1962. godine.

Jarkozelena trava prekriva stotine jutara zemlje na farmi ove kompanije.

Da bi pripremilo busenje Vilkinsovo osoblje posadilo je semenje u pesku na tankom sloju plastike.

To pomaže da se zaštiti korenje kad se podiže trava i smanji šok koji dožive biljke.

Narednih nedelja, radnici će minuciozno zalivati i kositi travu, dodajući fungicid, đubrivo, humate, morske alge i silika-gel.

„Trava nikad nema slobodan dan“, kaže Vilkins.

Soročan je posetio kompaniju Grin Veli Terf više puta u poslednjih nekoliko godina.

Vilkins je slao busenje Univerzitetu u Tenesiju kako bi pomogao u Soročanovim eksperimentima.

Tamo je tim izgradio najsavremeniju kuću u senci da bi oponašao uslove unutar stadiona sa kupolom dok je MSU koristio 2.100 kvadratnih metara asfalta da bi oponašao postavljanje trave na površinu stadiona.

Da bi se stabilizovala trava na otvorenim stadionima, postavlja se osnova od šljunka ispod čvrstog sloja peska, na koji se onda rasprostre busenje.

Za privremene terene koji se postavljaju preko veštačkih u NFL-ovim kupolama, koriste se ukrštane plastične rešetke i folija za plastenike umesto šljunčane baze kako bi se obezbedilo odgovarajuće odvodnjavanje.

Samo nekoliko nedelja pred početak Svetskog prvenstva, Vilkins i njegovo osoblje sada preduzimaju mukotrpni proces sečenja i rolanja trave.

Koristeći ono što Vilkins naziva „džinovskim sekačima za picu“ spojeno za farmersku mehanizaciju, oni seku busenje u trake od 1,2 metra.

Čekaju da zađe sunce kako bi trava bila suva, potom je rolaju i u utovaruju u kamione hladnjače.

Istovremeno, desetine drugih kamiona hladnjača prevoze više od milion kvadratnih stopa trave sa šačice ruralnih farmi busenja do stadiona širom Severne Amerike.

„Nikad nisam radio ništa ovih razmera u karijeri“, kaže Alan Ferguson, viši rukovodilac za održavanje terena FIFA-e.

Na tim stadionima pod kupolama, kad trava konačno pristigne, to bi moglo da bude poslednji put da vidi sunce, ali i dalje mora da buja nedeljama posle toga.

Hranjenje trave

Posle busenja odmota na pokrivenim stadionima, čitav teren će prekriti purpurnocrvena boja, emitovana iz desetine belih, metalnih šipki postavljenih na nekoliko metara iznad trave.

Ova uvlačiva LED svetla za rast mogu da se postave tako da travi obezbede energiju koja joj je potrebna da bi rasla.

U Dalasu, domu NFL-ovih Kauboja, na primer, svetla rasta spuštaju se sa krova.

„Možete da radite ispod njih, da kosite i radite sve što morate da radite, a trava i dalje samo raste“, kaže Soročan.

Rast trave bez direktnog sunčevog svetla mnogo je lakše danas nego što je bilo u Silverdomu 1994. godine zbog napretka u tehnologiji svetlećih dioda (LED).

Soročana ne brine da će se ponoviti ono što se desilo na Kopa Americi.

Na stadionu Mercedes-Benc u Atlanti, gde su odmerili snage Argentina i Kanada, razdaljina između travnatog i veštačkog terena korišćenog za američki fudbal ispod njega bila je suviše plitka, stvorivši onu vrstu efekta trampoline na koju su se žalili igrači, kaže on.

FIFA je tražila veći zazor 2026. godine.

Svetsko klupsko prvenstvo godinu dana ranije je takođe poslužilo kao delimična proba.

Istraživači travnatih terena upotrebili su tada mnoge iste materijale, tehniku i radnike koje su koristili ove godine.

„Svetsko klupsko prvenstvo je bilo turnir za sebe.

„Ali nam je i pružilo prirodnu priliku da testiramo i isprobamo deo ove logistike", kaže Ferguson.

Iako je još bilo pritužbi igrača i trenera na kvalitet terena na klupskom turniru, FIFA insistira da su oni ispunjavali međunarodne standarde testiranja.

FIFA je potrošila više od pet miliona dolara na istraživanje trave za Svetsko prvenstvo 2026. prema Fergusonu.

To je malo novca za nešto o čemu vrlo malo ljudi uopšte razmišlja dok gleda dramu najprestižnijeg fudbalskog takmičenja.

Rodžers se nada da će na duge staze istraživanje koje su on i Soročan sproveli dovesti do sveobuhvatnih poboljšanja u korišćenju trave u sportu na mnogim nivoima.

Može čak i da ubedi neke američke fudbalske timove da se prebace sa veštačkih podloga, čak i na stadionima pod kupolom, kaže on.

„Biće tehnika i stvari na kojima oni rade koje možete da primenite čak i na lokalnu srednju školu“, dodaje Elizabet Guertal, profesorka upravljanja travnatim površinama na Univerzitetu Obern koja ne učestvuje u ovom projektu za Svetsko prvenstvo.

U međuvremenu, Rodžers i Soročan znaju da je lepo odnegovana trava, poput deteta, istovremeno nežna i otporna.

Može da istrpi napadača dok pravi nagli zaokret u vođenju lopte i da ublaži pad golmana na kraju blistave parade.

Oni su stvorili scenu na kojoj će se odvijati ova drama.

Sada je na igračima da vide kome će se od njih ostvariti snovi.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk