Seksizam može da ostavi 'ožiljke na mozgu' žena

Ako su vam nekada kao ženi dobacivali ili zviždali za vama po noći, poznato vam je koliko stresnu reakciju to može da izazove

1522 pregleda 0 komentar(a)

Foto: Getty Images

13.06.2026. 15:50h

Suptilni seksizam koji prožima svakodnevni život često se otpisuje kao nevažan.

Međutim, istraživanja pokazuju da može da ima trajne posledice, među kojima je „stanjivanje“ delova mozga.

Ako su vam nekada kao ženi dobacivali ili zviždali za vama po noći, poznato vam je koliko stresnu reakciju to može da izazove.

Može da vam aktivira odbrambeni mehanizam i da vas učini fizički uzdrmanim i ranjivim.

Sve moje prijateljice su imale takva iskustva i sve smo mi u nekom trenutku života išle peške kući u mraku stežući ključeve u rukama.

Čak sam se prijavila na časove karatea na fakultetu, u slučaju da dođe do najgoreg, i kroz stalne vežbe naučila kako da efikasno oborim protivnika na zemlju i udarim pravu tačku pritiska da bih kod njega izazvala bol.

Kad neželjena seksualna pažnja nije neposredno preteća, međutim, ona se često otpisuje ili ignoriše.

Ali to ne znači da ne ostavlja trajne psihološke posledice.

Istraživanja sada pokazuju da čak i svakodnevni činovi seksizma imaju reperkusije koje se protežu kroz tela i živote ljudi.

Pokret za prava žena ostvario je mnoge uspehe u proteklom veku.

U mnogim zemljama, jednaka plata sada je zakonski zahtev, a polna diskriminacija je ilegalna.

Velika Britanija je imala tri premijerke, a liderke postaju uobičajenije i u drugim oblastima.

Ostaju, međutim, razlozi za zabrinutost da se rodna ravnopravnost našla u stagnaciji u Velikoj Britaniji i drugde, ili da je čak počela da nazaduje.

Statistika o rodnom jazu u platama i dalje je prisutna, a nasilje nad ženama i devojkama nastavlja da raste.

Globalno gledano cifre su zabrinjavajuće - skoro svaka treća žena bila je podvrgnuta fizičkom ili seksualnom nasilju, ili oba.

A potom su tu suptilni oblici seksizma koji mogu da prožimaju svakodnevni život, kao što su snishodljivost ili omalovažavanje.

Ili dobroćudni seksizam naizgled pozitivnih rodnih komplimenata, koji aludiraju na ideju da su žene prirodno ljubaznije ili emotivnije, a muškarci prirodno racionalniji ili dominantniji.

Ove pretpostavke su ukorenjene u rodne stereotipe koji mogu da naruše osnaživanje žena i „učvrste njihov potčinjeni status“.

U međuvremenu, u SAD, informacije o zdravlju žena nedavno su obrisane i izmenjene na internet stranici vlade, prema izveštaju objavljenom u Lensetu, u članku sociološkinje Patriše Homan sa Državnog univerziteta na Floridi i njenih kolega.

„Informacije koje su dodate učvršćuju biološki seksualni esencijalizam, predstavljaju ženska tela kao slaba ili govore da im je potrebna zaštite i predstavljaju trans osobe kao pretnju“, ističe siže ovog izveštaja.

Sadržaj uklonjen sa stranice ticao se nege za majke i reproduktivnog zdravlja.

U to je spadao i link na sada ugašenu internet stranicu reproductiverights.gov, koja je pružala informacije o pristupu lekovima, kontracepciji, hitnoj nezi i uslugama abortusa.

Tražili smo komentar od američkog Ministarstva zdravlja, ali nismo dobili odgovor do vremena objavljivanja ovog teksta.

Sve skupa, ovo su primeri onoga što se naziva „strukturalnim seksizmom“, koji Homan definiše kao sistemsku rodnu neravnopravnost povezanu sa moći i resursima, ukorenjenu u našim socijalnim institucijama.

„Suština je u načinima na koje moć, status i resursi nisu u ravnoteži između muškaraca i žena“, objašnjava ona.

'Ožiljak' na mozgu

Posledice po zdravlje žena, zato ne iznenađuje, mogu biti značajne i ne uvek momentalno vidljive.

Velika studija u kojoj je analizirano više od 7.800 skenova mozga u 29 zemalja pokazala je da društvene rodne neravnoteže fizički menjaju mozak žena.

Ovo istraživanje je pokazalo da žene koje žive u zemljama sa većom rodnom neravnopravnošću imaju tanji kortikalni sloj u moždanim regijama povezanim sa emocionalnom kontrolom, otpornošću i poremećajima u vezi sa stresom kao što su depresija i post-traumatski stresni poremećaj.

Nikolas Krosli, psihijatar sa Biskupskog katoličkog univerziteta u Čileu, rekao mi je prošle godine kad je istraživao moju knjigu Hranitelji, da je to kao da neravnopravnost koju žene doživljavaju „ostavlja ožiljke na njihovom mozgu“.

Razlog zašto mozak može da se promeni kao rezultat stresa od neravnopravnosti potiče od procesa zvanog plasticitet, a to je način na koji se mozak prilagođava u zavisnosti od toga šta smo iskusili ili naučili.

Dakle, ako veština kao što je žongliranje pokazuje primetne promene u mozgu, objašnjava Krosli, onda iz toga proizlazi da doživotno iskustvo snalaženja u društvu koje vas obezvređuje ostavlja trajne posledice, budući da hronični stres inhibira prirodnu sposobnost prilagođavanja mozga.

Ključno od svega, ustanovljeno je da se ove razlike u mozgu smanjuju u zemljama koje su rodno ravnopravnije, a nisu primećene u istoj meri kod muškaraca, mada su muškarci takođe doživljavali više promena na mozgu u većini neravnopravnih zemalja.

„Dakle, ako poboljšate rodnu ravnopravnost, poboljšali ste zdravlje žena i to bi vas sve koštalo manje“, kaže Krosli.

Posledice po mentalno zdravlje rodne diskriminacije primećene su i u drugim istraživanjima.

Jedna britanska studija pokazala je da su žene koje su iskusile rodnu diskriminaciju imale lošije mentalno zdravlje četiri godine kasnije.

U studiji sprovedenoj na skoro 3.000 žena, svaka peta je prijavila da je iskusila seksizam, koji je varirao od osećanja nebezbednosti u javnim prostorima, do uvreda ili fizičkih napada.

Ove žene su bile tri puta sklonije da prijave psihološko uznemirenje i manje životno zadovoljstvo.

„Ponovljena izloženost stresnim iskustvima tokom vremena može da dovede do trošenja i habanja tela, a onda te štetne biološke promene mogu da se povežu sa lošim mentalnim stanjem“, kaže Rut Haket, psihološkinja zdravlja na Kraljevskom koledžu u Londonu, vodeća autorka studije, koje potvrđuju Kroslijeve opservacije.

„To naprosto troši ljude.“

Nekoliko godina kasnije, Haket je uradila propratno istraživanje da bi dobila slične rezultate kod žena starijih od 52 godine.

One koje su prijavile rodno zasnovanu diskriminaciju, kao što je uznemiravanje ili neukazivanje poštovanja, pokazivale su propadanje mentalnog zdravlja šest godina kasnije, kao i veću usamljenost i manje životno zadovoljstvo i kvalitet života.

Uzevši sve to zajedno, ovi rezultati pokazuju da rodna diskriminacija pravi trajnu štetu.

Poređenja radi, odvojene studije su pokazale da žene koje žive u društvima sa većom rodnom ravnopravnošću imaju nižu stopu depresije, jednako kao i žene u ravnopravnijim vezama.

Pored posledica po mentalno zdravlje, tu je i šire pitanje neravnopravnog medicinskog tretmana kad je u pitanju zdravlje žena.

Dobro je dokumentovano u naučnoj literaturi da se brige žena za fizičko zdravlje shvataju manje ozbiljno u medicinskim okruženjima.

Jedna studija je pokazala da su žene na hitnim prijemima ređe dobijale sredstva protiv bolova u formi opioida od muškaraca.

Takođe je ređi običaj da im se prepišu druga sredstva protiv bolova, čak i ako su simptomi bola isti, pokazala je jedna studija iz 2024. godine.

Autori studije navode:

„Naš rad pokazuje sistemsku rodno povezanu nejednakost u rukovođenju bolom: pacijentkinja otpuštena sa hitnog prijema mnogo je manje sklona da dobije lečenje za pritužbe na bol, u poređenju sa muškim pacijentom.“

Pogledajte video: Šta se krije iza trenda #DubaiPortaPotty

Vrzino kolo štete strukturalnog seksizma

Postoje mnogi drugi preklapajući razlozi zašto je strukturalni seksizam toliko štetan.

Patriša Homan objašnjava da on ograničava pristup žena osnovnim resursima, koji promovišu blagostanje, kao što su fer plej i samostalnost.

On takođe može da poveća njihovu izloženost štetnim iskustvima kao što su porodično nasilje, nebezbedno radno okruženje i hronični stres.

Postoje loše strane i za muškarce.

Na prvi pogled, oni bi mogli imati koristi od sveukupno veće plate i kod kuće, ako obavljaju manje posla, ali, kao što objašnjava Homan, strukturalni seksizam može da izrodi nekorisne norme muškosti koje ohrabruju rizikovanje, nasilje, zloupotrebu narkotika i izbegavanje traženja zdravstvene nege.

U intimnim vezama, povinovanje tradicionalnim normama muškosti ima negativne posledice i po muškarce.

Velika meta-analiza koja obuhvata 19.000 učesnika pokazala je da su muškarci koji prihvataju osobine kao što su dominacija nad ženama, potraga za statusom i seksualni promiskuitet, skloniji da iskuse probleme sa mentalnim zdravljem.

Kao što su to definisali autori studije, „seksizam nije samo društvena nepravda, već takođe ima štetne posledice po mentalno zdravlje za one koji prihvate takve stavove“.

Drugim rečima, kad muškarci duboko u sebi usvoje stroge rodne norme, to može da utiče na njihovo zdravlje na trajne načine.

Isti onaj sistem koji im daje privilegije, može da dovede do toga da se muškarci osećaju kao da moraju da slede nerealistične verzije muškosti, a ako ta njihova vizija ne bude ispunjena, to može da doprinese lošijem mentalnom zdravlju.

Uz to, kad muškarci budu lišeni moći, to može zauzvrat negativno da utiče i na žene.

Pokazalo se da želja za moći i statusom, koji se često očekuju od muškaraca, direktno dovodi do više seksualnog zlostavljanja.

Niz eksperimenata pokazao je da su muškarci sa istorijatom osećanja nemoći skloniji da se upuste u ponašanja seksualnog uznemiravanja kad dobiju privremenu moć nad drugima.

Kako podstaći na promenu

Kad su u pitanju rešenja, postoje i lične i društvene promene koje svi možemo da preduzmemo.

Staratelji mladih ljudi mogu da pričaju sa sledećom generacijom ranije u vezi sa odgovarajućim ponašanjem i da se klone rodnih stereotipa i seksističkih pretpostavki, naročito kad se ima u vidu da ti stereotipi mogu da se nameću još koliko od trećeg meseca života.

Roditelji bi takođe mogli da budu svesniji u vezi sa menjanjem seksističkih pretpostavki u kući.

Pogotovo kad muškarci iskazuju agresiju prema ženama, nazvanu „neprijateljskom muškošću“, to se povezuje sa povećanim brojem pojave nasilja prema ženama.

Na društvenom nivou, političke mere mogu da pomognu da se reši ova neravnoteža, kao što su obezbeđivanje plaćenog porodičnog odsustva svim radnicima, i muškarcima i ženama podjednako.

Ovo je bilo uspešno primenjeno u nekoliko nordijskih zemalja, gde je plaćeni pristup „koristi ili izgubi pravo“ povećao broj muškaraca koji koriste roditeljsko odsustvo.

To zauzvrat normalizuje i vrednuje staranje, i, uz veću podršku kod kuće, pomaže da žene ostanu tešnje vezane za radnu snagu, ograničivši usputnu ekonomsku štetu.

Kad muškarci preuzmu više obaveza u kući, sama ideja o tome šta je muškost može vremenom da se promeni i razvije, do one koja obuhvata brigu i bolju pomoć ženama, čak razvivši drugačiji osećaj šta znači biti muškarac, što je nazvano „brižnim muškostima“.

Kad su žene osnažene, od toga ima koristi čitavo društvo, objašnjava Homan, budući da žene na poziciji moći obično ulažu mnogo više u zdravstvo, javno zdravlje, obrazovanje, socijalnu pomoć i društvenu bezbednost preko programa koji mogu da unaprede zdravlje šire populacije.

„S druge strane, veći strukturalni seksizam dovodi do smanjenog javnog trošenja na ove oblasti, što je štetno po sve, pa čak i muškarce.“

I, konačno, otvoreni razgovor o posledicama seksizma može da pomogne da se ukaže na moguću štetu.

Postoje čak i dokazi da javni razgovor o neželjenoj diskriminaciji može biti koristan po mentalno zdravlje, jer može da dovede do veće podrške.

Istovremeno, međutim, moramo da prihvatimo strukturalnu sveobuhvatnost problema i da pojedinačno delovanje nije dovoljno.

Za sada, dokazi i dalje donose otrežnjujuću sliku o tome koliko još mora da se radi na tome da bi žene živele u svetu u kom se osećaju ne samo bezbedno, već i u kom ishodi njihovog zdravlja nisu pogođeni ukorenjenim strukturalnim seksizmom.

Promena je, međutim, moguća, ako više nas govori javno o ulozima.

* Melisa Hogenbum je novinarka BBC-ja za zdravlje i nauku, i autorka knjige Hranitelji (2025) i Kompleks majčinstva.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk