Šta bi moglo da poremeti sporazum Amerike i Irana

Posle više nedelja pregovora, Amerika i Iran su postigli preliminarni dogovor, ali pažnja se već preusmerila na krupne izazove za okončavanje rata.

Viši američki zvaničnik je novinarima, među kojima su bili i BBC reporteri, pročitao 14 tačaka Memoranduma o razumevanju.

Dokument koji su potpisali Donald Tramp i iranski predsednik Masud Pezeškijan trebalo bi da utaba put ka konačnom dogovoru Vašingtona i Teherana, koji su se obavezali da postignu za najviše 60 dana.

Taj rok je moguće produžiti, ukoliko se obe strane saglase.

Dogovor obuhvata i povratak brodskog saobraćaja kroz Ormuski moreuz, ograničenu finansijsku pomoć od 300 milijardi dolara za obnovu Irana, pregovore o mogućem ukidanju „svih vrsta sankcija" protiv Irana i ponovno obećanje Teherana da neće praviti nuklearno oružje.

U međuvremenu, Vašington i Teheran nastavljaju da nude različita tumačenja prvobitnih odredaba sporazuma.

U sredu je američki predsednik Donald Tramp upozorio da preliminarni dogovor „nije konačan“ i rekao da Amerika „može da se vrati bacanju bombi“ ako on propadne.

I Iran „drži prst na obaraču" i postizanje preliminarnog dogovora ne znači da je povratio poverenje u Ameriku, kazao je Mohamed Bager Galibaf, predsednik iranskog parlamenta i glavni pregovarač tokom dijaloga sa SAD.

Ovo su tri najveće pretnje koje mogu da ugroze pregovore, prema stručnjacima.

Izraelske operacije u Libanu

Obe strane su najavile „momentalni i trajni prekid vojnih operacija na svim frontovima, pa i u Libanu“, izjavio je pakistanski premijer Šehbaz Šarif, koji je bio jedan od glavnih posrednika u pregovorima.

Nacrti sporazuma koje su videle medijske organizacije takođe eksplicitno sadrže Liban u okviru primirja, kao i osiguravanje „suvereniteta i teritorijalnog integriteta" te zemlje.

Međutim, Izrael je nastavio sa udarima na Liban, čak i nakon što je Tramp izjavio na samitu G7 u Francuskoj da je izraelski premijer Benjamin Netanjahu „trebalo da bude odgovorniji u pogledu Libana“.

U sredu su izraelski borbeni avioni napali oblast Nabatieh al-Favka i obode obližnjeg Kfar Tebnita, izvestila je libanska državna Nacionalna novinska agencija (NNA).

Iako je Liban obuhvaćen okvirom o obustavi vatre, povlačenje izraelskih snaga sa libanske teritorije nije uslov sporazuma, kažu američki zvaničnici.

Izrael zadržava pravo na samoodbranu, ističu.

Ali Iran je saopštio da je završetak rat u Libanu „neodvojivi deo sporazuma za okončanje rata“.

Hezbolah, militantna grupa koja uživa podršku Irana u Libanu, ponavlja taj stav.

Iran je obećao svom savezniku da će zahtevati potpuno povlačenje izraelskih snaga iz Libana u sledećoj fazi pregovora, rekla je za Rojters kancelarija Hezbolaha za odnose sa medijima.

Izrael je takođe jasno stavio do znanja da ne preuzima obavezu da se usklađuje sa iranskim tumačenjem sporazuma.

Izraelske snage će ostati u bezbednosnim zonama u Libanu „bez vremenskog ograničenja“ i „udariće svom snagom“ ako Iran napadne Izrael zbog Libana, saopštio je izraelski ministar odbrane Izrael Kac.

Tel Aviv je bio „glavna smetnja“ tokom mirovnih pregovora, kaže doktor H.A. Heljer, politikolog iz britanskog Kraljevskog instituta združenih službi.

„Izraelski vojni avanturizam, bilo usmeren ka Iranu ili izvršavan tokom tekućeg razaranja u Libanu, predstavlja ubedljivo najveću pretnju po diplomatski napredak“, tvrdi on.

Proces bi mogao da propadne pre nego što „uopšte počnu pregovori o nuklearnom programu“ ako Teheran bude uvučen u direktan sukob, kaže Heljer.

Libanski predsednik Džozef Aun pozdravio je preliminarni dogovor, rekavši kako se nada da će se on pretočiti u „praktične korake koji će definitivno staviti tačku na ciklus nasilja“.

Što se tiče samog Libana, posledice rata bile su katastrofalne.

Poginulo je više od 3.700 ljudi, sa oko milion raseljenih i velikih delova juga koji su se našli na udaru široko rasprostranjenih razaranja.

• Zašto Iran dogovor sa Amerikom vidi kao pobedu
• Dogovor s Iranom privodi kraju rat koji je ogolio granice američke dominacije: BBC urednik
• 'Neka teče nafta': Okvirni sporazum Amerike i Irana o miru i otvaranju Ormuskog moreuza

Iranski nuklearni program

Iranski nuklearni program, u središtu višedecenijskih neprijateljstava, ostaje glavni izvor napetosti.

Potpredsednik Džej Di Vens, koji predvodi delegaciju za potpisivanje američko-iranskog sporazuma u Švajcarskoj, rekao je da su garancije da Iran nikad ne dođe do nuklearnog oružja „ugrađene u ovaj sporazum“ i da je povinovanje tom uslovu moguće verifikovati.

Ako se Iran bude držao budućeg sporazuma, kaže on, doći će do popuštanja sankcija i SAD će ga „primiti nazad u međunarodnu zajednicu“, mada je izneo vrlo malo detalja.

U međuvremenu, Iran je saopštio da će sporazum odmrznuti milijarde dolara iz njegovih zamrznutih sredstava tokom 60-dnevnog perioda pregovora, što je tvrdnja koju je Vans odbacio.

Nacrti sporazuma takođe ukazuju na potencijalno značajne ekonomske podsticaje.

U njih spadaju američka izuzeća koja dozvoljavaju Iranu da nastavi sa izvozom naftnih i petrohemijskih proizvoda, oslobađanje zamrznutih sredstava i raspravu o razvojnom okviru na duže staze vrednom i do 300 milijardi dolara.

Još jedna tačka spoticanja je iranski obogaćeni uranijum, iako je Tramp izjavio da ne postoji žurba da se on zapleni.

Iran je iznova rekao da je njegov program miroljubiv i da ne želi da proizvodi nuklearno oružje.

Takođe je saopštio da će 60-dnevni period biti iskorišćen za sporazum o tome kako smanjiti ili ukloniti postojeći nuklearni materijal.

Nacrti sporazuma ukazuju da je Teheran ponovio kako nikad neće proizvesti nuklearno oružje, ali ključna pitanja, kao što su iranske postojeće zalihe obogaćenog uranijuma, prepuštena su za konačni sporazum oko kog tek treba da se pregovara.

Prema uslovima izloženim u nacrtu, od obeju strana se očekuje da održe status kvo tokom 60-dnevnog pregovaračkog perioda: Iran neće proširivati nuklearne aktivnosti, dok će se SAD uzdržati od uvođenja novih sankcija.

Prema Međunarodnoj agenciji za atomsku energiju (IAEA), Iran je do prošle godine nakupio oko 400 kilograma uranijuma obogaćenog na 60 odsto.

Za nuklearno oružje, potreban nivo obogaćivanja je oko 90 odsto.

Najmanji uslov Amerike tokom pregovora je da se smanji nivo obogaćenja postojećeg uranijuma pod nadzorom IAEA.

Prema nuklearnom sporazumu iz 2015. godine koji je zaključio predsednik Obama, Teheran je ograničio obogaćivanje na 3,67 odsto.

Posle američkog povlačenja iz 2018. godine, tokom Trampovog prvog mandata, Iran je značajno proširio nuklearno program.

Predsednik će „najverovatnije ponovo započeti vojne operacije“ ako bude smatrao da Iran ponovo obogaćuje uranijum do nivoa oružja, rekao je za BBC Radio 4 Darin Selnik, bivši zamenik šefa protokola američkog ministra odbrane Pita Hegseta.

Ormuski moreuz

Sporazumom se takođe planira ponovno otvaranje Ormuskog moreuza, koji je potpuno zatvoren od februara.

Pre rata, oko 20 odsto svetskog naftnog i gasnog snabdevanja prolazio je kroz ovu ključnu brodsku saobraćajnicu.

Tramp kaže da će Ormuz biti ponovo otvoren „po potpisivanju dogovora u petak, za potrebe uklanjanja mina.“

Nacrti sporazuma sugerišu da će Iran preuzeti odgovornost za uklanjanje mina i povratak brodskog saobraćaja na predratni nivo u roku od 30 dana, dok će SAD ukinuti ograničenja na pomorski saobraćaj.

A opet se čini da Iran i SAD imaju različite predstave o tome kako moreuz treba da funkcioniše jednom kad bude bio ponovo otvoren.

Teheran želi veću ulogu u upravljanju moreuzom.

Portparol iranskog Ministarstva spoljnih poslova Esmail Bagei kaže da će brodovima koji prolaze kroz moreuz naplaćivati naknade za uslugu.

Međutim, nije jasno kakvu će to tačno uslugu Iran pružati.

Ranije je Iran predložio putarinu za prolaz – što nije dozvoljeno prema međunarodnom pravu, mada su neke naknade dozvoljene za usluge.

Prema potpisanom dogovoru, neće se naplaćivati prolaz između Ormuskog moreuza i Omanskog zaliva 60-dnevnog perioda, a posle njegovog isteka će u skladu sa međunarodnim pravom o tome pregovarati zemlje Persijskog zaliva.

To otvara mogućnost da će u budućnosti plaćanje naknade za plovidbu moreuzom postati realnost, iako međunarodno pravo ne dozvoljava naplatu plovidbe, ali zakonski je moguća naplata „usluge".

Zalivske zemlje i Amerika se protive ideji da se plaća bilo kakva naknada za prolazak Ormuskim moreuzom.

Iran će se voditi „zdravim razumom" i odustaće od takse, ne želeći da rizikuje novu vojnu eskalaciju, tvrdi Donald Tramp.

Takođe, ostaju da se reše i praktična pitanja.

Za čišćenje mina isto tako su „potrebne nedelje do čitavih meseci“, rekao je za BBC penzionisani američki mornarički admiral Mark Montgomeri.

Brodske kompanije će se najverovatnije isprva ponašati veoma oprezno sve dok ne budu bile uverene da je obustava vatre zaista na snazi.

„Biće potreban izuzetno hrabar kapetan da prođe kroz Ormuski moreuz, imajući u vidu aktuelno stanje“, kaže za BBC Verifaj Martin Keli iz kriznog menadžmenta grupe za rizik EOS.

Heljer upozorava da sporazum za okončanje rata ostaje samo „memorandum o razumevanju, puki okvir za pregovore, ne i rešenje“.

„Najteži deo posla tek treba da započne“, dodaje on.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

• Izrael napao Liban, Iran poručuje da razgovor sa Amerikom 'nema smisla'
• Izrael izdao nalog za evakuaciju libanskog grada, Tramp tvrdi da on 'vuče sve poteze'
• Rat SAD i Irana i oko fudbala: Šta (ni)je dozvoljeno iranskim fudbalerima