Živo se sećam trenutka kada je kosa počela da mi opada.
Jedne subotnje večeri u hotelskoj sobi sam klečala nad kadom i prala kosu, spremajući se za proslavu 40. rođendana moje prijateljice.
Sedamnaest dana ranije primila sam prvu od šest hemoterapija za lečenje raka dojke, ali do tada nije bilo nikakvih znakova opadanja kose.
Ubedila sam sebe da sam možda jedna od srećnica.
Ali dok sam držala tuš iznad glave, mlaz vode je iznenada potamneo dok su dugi pramenovi smeđe kose počeli da se skupljaju oko odvoda.
Nisam mogla ništa da učinim da to zaustavim.
„Uf", rekla sam sebi, jer to zaista nisam očekivala.
Tokom hemoterapije nosila sam hladnu kapu, posebno predviđenu za hlađenje kože glave i osmišljenu da smanji gubitak kose tokom lečenja.
Rečeno mi je da ne deluje kod svih pacijenata.
Možda zvuči dramatično, ali za mene je gubitak kose bio teži čak i od gubitka dojke uklonjene mastektomijom.
Zašto?
Zato što bez kose nisam bila ja.
Nisam shvatala koliko je kosa deo mog identiteta sve dok nije počela da opada.
Naučnici u Japanu danas veruju da su možda korak bliže cilju da pomognu milionima ljudi koji gube kosu.
Tim predvođen profesorom Takašijem Cudžijem saopštio je da je kod miševa uspeo da reprodukuje kompletan ciklus rasta dlake, što znači da ona može da raste, opada i ponovo raste prirodno.
Istraživači ovaj uspeh nazivaju „velikim naučnim probojem".
Iako presađena kosa već može da raste, ispostavilo se da je stvaranje folikula koji se ponašaju kao prirodna dlaka u organizmu (da raste, opada i ponovo raste) mnogo složeniji izazov.
Za žene koje gube kosu, bilo zbog lečenja raka, alopecije ili starenja, ovakva naučna otkrića nagoveštavaju nešto što se nekada smatralo nemogućim - da bi kosa mogla ponovo da izraste.
Ovaj problem pogađa milione ljudi širom sveta, a istraživanja pokazuju da će oko trećina žena u nekom trenutku života početi da gubi kosu.
Pa zašto se onda emocionalni uticaj gubitka kose i dalje često potcenjuje i šta naša reakcija na gubitak kose otkriva o našem identitetu, osećaju kontrole i načinu na koji doživljavamo sami sebe?
- Od kose do ćelave glave i alopecije: „Mnogo više dobijete nego što izgubite"
- Zašto se o presađivanju kose malo govori
- Može li da se zaustavi gubitak kose
Kosa kroz istoriju
U istoriji je kosa retko bila samo kosa.
U starom Egiptu, faraoni i plemkinje nosili su ukrašene perike sa pletenicama kao simbol moći, dok sr tokom srednjeg veka duga kosa vezivala za ženstvenost i vrlinu.
U 17. veku, muškarci su nosili duge i bujne perike sa veštačkim kovrdžama koje su označavale bogatstvo i visok društveni status.
A tokom 1920-ih, žene koje su imale kratku bob frizuru postale su simbol ženske nezavisnosti i pobune protiv društvenih normi.
„Kosa oblikuje naš identitet
„Ona je biološki, fiziološki i društveni pokazatelj različitih životnih faza", kaže Silvija Karasu, psihijatrica.
I, naravno, kosa je često jedna od prvih stvari koje primetimo kod drugih ljudi.
„Često je način na koji prepoznajemo pol, rasnu pripadnost ili religiju.
„Toliko je povezana sa identitetom da postaje veoma značajna za način na koji kategorišemo ljude", kaže ona.
Kosa je povezana i sa ljudskim dostojanstvom.
U istoriji je prisilno uklanjanje kose često korišćeno kao način oduzimanja identiteta i ljudskosti.
U nemačkim koncentracionim logorima Jevrejima su brijane glave i umesto njihove odeće morali su da nose zatvorska odela.
Posle oslobođenja Francuske 1944. hiljadama žena optuženih za saradnju sa nemačkim okupatorima javno su brijane glave kao vid kazne i poniženja.
Jedna od najpoznatijih fotografija iz tog perioda „Žena obrijane glave iz Šartra" (The Shaved Woman of Chartres), mađarskog ratnog fotografa Roberta Kape, prikazuje mladu majku na čijem čelu je nacrtana svastika dok prolazi kroz masu ljudi koji joj se rugaju.
Ako kosa može da nosi toliko društvenog i emocionalnog značenja, ne iznenađuje što naučnici već godinama pokušavaju da razumeju zašto njen gubitak može da bude toliko bolan i da li će to jednog dana moći u potpunosti da se preokrene.
'Nije stvar sujete'
Za moj podkast And Then Came Breast Cancer koji realizujem u saradnji sa dobrotvornom organizacijom Future Dreams, razgovarala sam sa mnogim ženama o njihovom odnosu prema kosi.
I stalno su govorile da to nema nikakve veze sa sujetom.
Frizerka Niki Elkington rekla mi je da je bila odlučna da ne izgubi kosu tokom hemoterapije.
„To nije stvar sujete...
„Mislim da mnogi ljudi to tako doživljavaju, ali kosa je deo vašeg identiteta i nisam želela da izgledam kao neko ko ima rak", kaže ona.
Za nju je najteže bilo kada bi joj neko rekao: „To je samo kosa, nemoj da brineš zbog toga".
Nataša Anderson, medicinska sestra u školi i majka dvoje dece, ispričala je da je tokom odrastanja obožavala da eksperimentiše njenom kosom.
„Jedne nedelje sam nosila afro frizuru, a sledeće bih imala nadogradnju kose", priseća se ona.
„To nije bila samo kosa, to je bio deo moje kulture", ispričala je.
Kada je saznala da će tokom hemoterapije možda da izgubi kosu, zamolila je brata da joj obrije glavu.
„Osetila sam olakšanje dok mi je brijao glavu.
„Preuzela sam kontrolu nad situacijom. Bilo je mnogo bolnije i potresnije gledati kako mi kosa jednostavno opada", dodaje.
Jedan od najtežih aspekata raka jeste koliko malo kontrole imate nad bilo čim: dijagnozom, lečenjem ili neželjenim dejstsvima terapije.
Nekim ženama odluka da obriju glavu pre nego što kosa počne sama da opada predstavlja način da makar delimično povrate privid kontrole nad sopstvenim životom.
Ono što me je tokom lečenja iznenadilo jeste koliko često su drugi ljudi moju zabrinutost zbog gubitka kose smatrali površnom.
„Zašto brineš zbog kose? Živa si".
To je legitimno pitanje.
I da, imala sam sreće što sam preživela.
Ali preživljavalje bolesti ne isključuje istovremenu tugu zbog gubitka dela identiteta.
I kao što mi je rekla Silvija Karasu, za mnoge od nas gubitak kose predstavlja „obeležje bolesne osobe".
Pogledajte kako je Istanbul postao meka za plastične operacije
Perika
Tokom hemoterapije izgubila sam između 50 i 75 odsto kose.
Bilo je neverovatno obeshrabrujuće.
Sećam se kako sam sedela u salonu za perike u Ričmondu, delu Londona, dok je vlasnica Ejmi Holt nežno raščešljavala moju zamršenu kosu koja je opadala u velikim pramenovima.
Samo sam plakala.
Gubitak kose uz samu dijagnozu predstavlja „dvostruki udarac", kaže Dajen Truson, istraživačica u oblasti medicine na Univerzitetu Notingema u Engleskoj.
„Saznate da imate rak, a zatim počnete lečenje i dogodi se ta surova stvar koja menja način na koji vas drugi vide.
„To je dodatni teret sa kojim morate da se nosite, pored operacije i prilično užasnih terapija", ukazuje.
Bilo mi je veoma važno da nabavim periku.
To mi je omogućilo da nastavim da vodim dnevne vesti na televiziji.
Nisam želela da pažnju gledalaca koja treba da je usmerena na teme o kojima izveštavamo odvlači to što nemam kosu ili što nosim maramu na glavi.
Perika je bila najbolje rešenje.
Ejmi mi je napravila periku od prirodne kose žena koje su je donirale ili prodale.
Kada sam je prvi put ugledala, osećaj je bio skoro nestvaran.
Mnogo je ličila na moju kosu - po boji, frizuri i dužini.
Imala sam pomešana osećanja - jednog trenutka sam plakala, a već sledećeg bih bila ushićena jer će mi perika omogućiti da normalno nastavim svakodnevni život.
- Zašto nekim ljudima opada kosa posle preležanog korona virusa
- Ćelava i hrabra: Maltretirali su me zbog izgleda, sada pomažem drugima
- Naučnici otkrili kako kosa osedi zbog stresa
Zašto nauka još nema sve odgovore
Ipak, naučnici još ne razumeju u potpunosti biologiju gubitka kose.
Istraživanja o gubitku kose godinama imaju problem da dobiju finansijsku podršku i pažnju naučne zajednice, naročito ona koja se tiču žena, kaže Kler Higins, profesorka tkivnog inženjerstva na Imperijal koledžu u Londonu.
„Definitivno nema dovoljno istraživanja o gubitku kose kod žena", kaže ona.
Dodaje da je veliki deo dosadašnjih istraživanja bio usmeren na gubitak kose kod muškaraca, delimično i zato što se muškarci češće opredeljuju za presađivanje kose, pa su naučnicima uzorci kože glave lakše dostupni.
„Muškarci i žene se često proučavaju na isti način jer se pretpostavlja da je reč o istom procesu, ali mislim da to nije ispravno", kaže ona.
Navodi primer velikih genetskih istraživanja muške androgene alopecije, koja se obično manifestuje povlačenjem linije kose na čelu i proređivanjem kose na temenu.
Poznata je kao studija povezanosti na nivou celog genoma, koja je identifikovala nekoliko gena povezanih sa ovim stanjem.
Međutim, sva ta istraživanja sprovedena su na muškarcima.
Nedavno su istraživači u Nemačkoj proučavali genetiku androgene alopecije kod žena, koja se najčešće ispoljava proređivanjem kose na vrhu glave.
Naučnici su očekivali da će pronaći makar delimično preklapanje sa genima povezanim sa muškim tipom ćelavosti.
„Ali toga nije bilo", kaže Higins.
Rezultati su pokazali da uzroci gubitka kose kod muškaraca i žena mogu da budu različiti, iako naučnici još nisu sasvim sigurni koji su uzroci.
„Znamo da se ćelije gube u folikulima dlake, ali ne znamo da li odumiru ili se jednostavno premeštaju.
„Veoma malo znamo o mehanizmu zbog kojeg dolazi do gubitka kose", ukazuje,.
Nova nada za ljude koji gube kosu
Upravo zbog toga je rad profesora Cudžija u Japanu toliko značajan.
On i njegov tim veruju da su pronašli deo slagalice koji je do sada nedostajao.
Naučnici su dugo smatrali da postoje dve ključne vrste ćelija odgovorne za rast kose: epitelne matične ćelije, koje stvaraju folikul dlake i ćelije dermalnih papila, koje folikulu šalju signal kada da raste.
Te ćelije ne mogu da proizvedu kosu u laboratoriji, već samo kada se presade u kožu i povežu sa okolnim tkivom.
Međutim, Cudži kaže da je njegovo istraživanje identifikovalo „novu, treću vrstu ćelija", koja podržava regeneraciju folikula dlake.
I što je najvažnije, upravo bi ta ćelija mogla da približi naučnike mogućnosti uzgoja kose u laboratorijskim uslovima.
„Jednostavno rečeno, naša studija je identifikovala ćeliju koja podržava razvoj, rast i regeneraciju folikula dlake", kaže Cudži.
Rezultati predstavljaju „veliki naučni proboj" i potencijalnu prekretnicu u lečenju alopecije, dodaje on.
Kler Higins, nije učestvovala u istraživanju, ali i ona smatra da je ovo otkriće veoma značajno.
Dodaje da su prethodna istraživanja uspevala da u laboratoriji stvore samo delimične folikule dlake.
„Niko ranije nije uspeo da dobije potpuno funkcionalne folikule koji prolaze kroz pune cikluse rasta", kaže ona.
„To je zaista veliki korak napred".
Ovi folikuli bili su sposobni da više puta prolaze kroz prirodne cikluse rasta, opadanja i ponovnog rasta dlake, baš kao što to čini prirodna kosa.
Međutim, istraživanje je sprovedeno isključivo na miševima, uglavnom upotrebom ćelija iz njihovih brkova.
Primena ovih rezultata na ljude je veliki izazov, jer je rast ljudske dlake znatno složeniji.
Ipak, Cudži je optimista.
„Verujemo da smo sada mnogo bliže cilju nego ranije".
Znak nade
Na društvenim mrežama sam 2025. videla fotografiju krupnog plana Ketrin, princeze od Velsa, sa javnog događaja.
Ispod slike je pisalo: „Baš loša perika".
To mi je delovalo posebno surovo i uznemirujuće.
Niko od nas ne zna koju vrstu terapije protiv raka je primala, da li je izgubila kosu ili da li je uopšte nosila periku.
Da je neko tako nešto rekao za mene tokom hemoterapije, verovatno bih poželela da se sakrijem u četiri zida.
Gubitak kose zbog bolesti sigurno nije nešto što bi iko svesno izabrao.
To nam je nametnuto, i upravo je zato, barem meni, bilo teško to da prihvatim.
A to je važno, jer kosa nikada nije samo kosa.
Za mnoge od nas ona predstavlja naš identitet, našu privatnost, naš način da se osećamo samouvereno i da imamo osećaj kontrole nad sopstvenim životom.
Zato mi oprostite kada kažem da je upravo zbog toga kosa toliko važna.
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
- Kako nekima kosa posedi već u tinejdžerskom dobu
- Nada za decu obolelu od raka: Lek koji je blaži od hemioterapije
- Revolucionarna terapija odstranila tinejdžerkin neizlečivi rak
- Prekretnica u lečenju raka pankreasa: Nova pilula produžava život pacijenata
- Limfedem: 'Skrivena' nuspojava raka o kojoj niko ne govori
- Genska terapija zaustavlja neizlečivu leukemiju
Pogledajte još:
Preuzmi aplikaciju i prati vijesti
PRATITE NAS NA
