U novembru ove godine, Vojadžer 1, jedna od sondi bliznakinja koje je lansirala NASA 1977, naći će se na udaljenosti od jednog svetlosnog dana od Zemlje.
Razdaljina koju svetlost pređe za jedan dan – iznosi skoro 26 milijardi kilometara.
Vojadžer 1 je već otišao dalje od bilo kod drugog objekta koji je napravio čovek.
Ali uzbudljivije od njegove kilometraže je činjenica da NASA nastavlja da dobija vesti sa same sonde.
Izgrađeni da potraju pet godina, i Vojadžer 1 i 2 su i dalje operativni nakon skoro 50 godina provedenih u svemiru, i nude astronomima neprocenjive informacije o Univerzumu.
I sve to dok rade na tehnologiji koja u današnje doba izgleda primitivno.
„Ima više memorije u vašem daljinskom ključu za automobile nego u kompjuterima na Vojadžeru“, kaže za BBC doktorka Linda Spilker, aktuelna projektna naučnica.
„To je zaista bio izuzetan podvig za ono vreme“.
Veliki obilazak
Vojadžeri su stigli na talasu proširivanja ljudskog istraživanja našeg Sunčevog sistema.
Petnaest godina pre njihovog lansiranja, NASA je već kompletirala prvu uspešnu misiju na drugu planetu kad je Mariner 2 proleteo pored Venere 1962.
Tri godine kasnije, Mariner 4 je prošao pored Marsa i napravio prve ikada slike iz velike blizine neke planete mimo Zemlje.
Planovi da se stigne do četiri džinovske spoljašnje planete – Jupitera, Saturna, Urana i Neptuna – otpočeli su nakon što je američki aeronautički inženjer Gari Flandro predvideo njihovo retko poravnjanje krajem 1970-tih.
To bi omogućilo potencijalnoj svemirskoj letelici da ih lakše poseti, nudeći im priliku koja se sreće jednom u životu za ono što naučnici nazivaju Velikim obilaskom.
- NASA imenovala posadu Artemisa Tri: Šta je njena misija
- Pukotine na Međunarodnoj svemirskoj stanici, astronauti evakuisani, pa vraćeni
- Spilbergov klasik o teoriji zavere iz 1977. i danas je relevantan
Naše poznavanje ovog regiona bilo je prilično svedeno u ono vreme.
„Stari Grci su znali za Jupiter i Saturn… ali oni su bili samo svetle tačke“, kaže Ejmi Pira Teitel, svemirska istoričarka i autorka.
Ali sa misijom Vojadžer, „odjednom smo sa te neke vrste nejasnog koncepta o planetama prešli na dobro poznate grafike u svakoj učionici“, kaže ona.
Nasina prva misija do planeta – Pionir 10 – proletela je pored Jupitera 1973. godine, dokazavši da može uspešno da prođe kroz pojas asteroida između Marsa i Jupitera i komunicira sa Zemljom sa udaljenosti od više miliona kilometara.
Njegova sestra Pionir 11 proletela je pored Saturna šest godina kasnije.
Obe sonde bile su izuzetno jednostavne u poređenju sa Vojadžerima.
Kada je Amerika uspešno pretekla Sovjetski Savez u sletanju na Mesec 1969. godine, Nasa je doživela hladan tuš što se tiče političke podrške i finansiranja za buduće misije.
Originalni planovi za Vojadžerov Veliki obilazak morali su da budu zamenjeni skromnijom posetom samo dvema spoljašnjim planetama.
Iza kulisa, međutim, naučnici su u tišini pripremali Vojadžer da pođe hrabro dalje.
„Zvanično smo osmišljavali sonde za petogodišnje misije na Jupiter i Saturn, ali recimo da smo ih napravili tako da izdrže malo duže, za svaki slučaj“, priznaje doktor Alan Kamings, astrofizičar koji i dalje radi na misiji Vojadžer.
Izgrađene kao identične svemirske letelice, Vojadžer 2 je lansiran u avgustu 1977. godine, a Vojadžer 1 narednog meseca.
Bile su poslate na dve različite putanje, sa Vojadžerom 1 koji je pretekao blizanca do kraja te godine.
Vojadžer otkriva potpuno nove svetove
Na kraju su same sonde odbranile vlastite argumente: vilice su popadale širom sveta kad su počele da koriguju ono što su astronomi mislili da znaju o našem komšiluku.
Vojadžer 1 je, na primer, primetio prve aktivne vulkane izvan Zemlje na Jupiterovom mesecu Io.
Takođe je detektovao munje na Jupiteru – još jedna prva stvar izvan naše planete.
Slike koje je slao nazad Vojadžer 2 nagovestile su da bi drugi Jupiterov mesec Evropa ispod napukle ledene kore mogao da sadrži okean sa tečnom vodom, što do dana današnjeg navodi astronome da misle da bi mogao da sadrži i život.
Kamings se seća kad je video Io prvi put, od čega su mu se nakostrešile dlačice na vratu.
„Bio sam na kampusu i imali su video prijem“, priseća se on.
„Tu se nalazio Io u čitavoj svojoj veličanstvenosti i nisam mogao da verujem...
„Naš sopstveni Mesec je veoma siv i nezanimljiv i... nisam bio svestan da može da bude toliko razlike u mesecima.“
Četiri godine od početka misije, Nasa je odlučila da će Vojadžer 2 postati prva svemirska letelica koja će posetiti Uran i Neptun, proletevši pored njih 1986. i 1989. godine i završivši Veliki obilazak.
'Bledoplava tačkica'
Vojadžeri su postigli njihove ciljeve uz mešavinu ingenioznosti i tehnologije.
Takozvani manevri praćke omogućili su im da koriste gravitaciju svake planete kako bi stekli brzinu i promenili pravac za stizanje do njihove sledećeg mete.
To je smanjilo vreme putovanja do Neptuna sa 30 godina na samo 12.
Sonde su bile opremljene nuklearnim baterijama zasnovanim na plutonijumu.
Ali one su gubile oko četiri vata snage svake godine i većina naučnih instrumenata počela je da se gasi jedan po jedan.
Neposredno pre nego što se kamera na Vojadžeru 1 ugasila 1990. godine, kad je već prošla pored Neptuna, okrenula se i slikala Zemlju.
Naša planeta je izgledala kao bledoplava tačkica u beskrajnom svemiru.
Bila je to ideja pokojnog astronoma Karla Sagana.
„Karl Sagan je rekao da je na ovoj bledoplavoj tački svaka osoba koja je ikada živela, svaka osoba koju ste ikada poznavali“, priseća se Spilker, „i to je bio taj sentiment da moramo da se staramo o našoj vlastitoj planeti“.
Međuzvezdani svemir
Godine 2012, Vojadžer 1 je postao prvi objekat kog je napravio čovek koji je izašao iz spoljnog dometa sunčevih solarnih vetrova – zvanih heliosfera – i ušao u međuzvezdani svemir, sa njenom sondom bliznakinjom koja ju je sledila šest godina kasnije.
Oba i dalje šalju podatke nazad na Zemlju o stvarima kao što su magnetna polja, pružajući nove uvide iz prethodno neistraženih regiona svemira.
„U ovom trenutku, Vojadžer je jedini instrument koji pravi opservacije na licu mesta u međuzvezdanom medijumu“, kaže doktor Bil Kurt, koji radi na jednoj od tekućih Vojadžerovih istraga.
„Nema boljeg nego kad skvasite noge u okeanu da biste shvatili kakav je zapravo okean“.
NASA procenjuje da će na obe sonde još funkcionisati najmanje jedan naučni instrument 2030-tih.
„Samo ćemo nastaviti da pokušavamo sve što možemo da održimo misiju u životu.
„Nećemo pritisnuti dugme za isključivanje. Umesto toga ćemo prepustiti Vojadžeru da sam odluči kad mu je vreme“, zarekla se Spilker.
'Neverovatno otkriće'
„Vojadžer predstavlja najveći istraživački podvig ljudske rase... To je istinska avantura čovečanstva koje želi da razume vlastito mesto u Univerzumu“, kaže Kurt.
On veruje da je Vojadžer pokazao da spoljašnje planete „nisu onoliko jednostavne kao što smo prvobitno pretpostavljali“, utirući put daljim misijama.
Nasin Evropski kliper trenutno je na putu od Jupiterovog meseca Evropa, dok se očekuje da Istraživač Jupiterovih ledenih meseca (Juice) Evropske svemirske agencije stigne na cilj 2031. godine.
A što se tiče Vojadžerovih sondi, tu se ne radi samo o slanju podataka nazad na Zemlju.
Svaka nosi 12-inčni, zlatni disk sa izgovorenim pozdravima na 55 jezika naroda sa Zemlje, zajedno sa 115 slika i mnoštvom zvukova koji predstavljaju našu domaću planetu, kao što su grom i muzika iz različitih oblasti i era.
Diskovi su postavljeni da bi služili kao pismo predstavljanja ljudske rase ako ih ikada nađu potencijalni vanzemaljci.
Bilo bi to „neverovatno otkriće“ za neke druge inteligentne vrste, kaže Spilker, koje bi „možda mogle da se vrate i vide kakva je Zemlja“.
„Taj snimak u zlatu mogao bi da potraje možda milijardu godina, a mogao bi da nadživi čak i samo čovečanstvo“, sugeriše ona.
A ako ti vanzemaljci zaista naiđu na Vojadžer, mogli bi da pronađu još jednu misterioznu poruku.
Onomad 1970-tih, Kamings nije mogao da se odupre iskušenju da ureže vlastite inicijale na jedan od instrumenata u čijem je nastanku učestvovao.
„To nije bilo bilo odobreno. Ali šta će da mi urade sada“, šali se on.
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
- NASA predstavila plan za gradnju stalne ljudske baze na Mesecu
- Od uzletanja do spuštanja: BBC novinarka o praćenju istorijske misije do Meseca
- 'Gde su zvezde i koje boje je Mesec': Šest neosnovanih sumnji o misiji Artemis Dva
- 'Nijedan čovek do sada ovo nije video': Artemis Dva otišao najdalje od Zemlje u istoriji
- 'Ovo je za celo čovečanstvo': Prva misija sa posadom ka Mesecu posle više od 50 godina
Pogledajte još:
Preuzmi aplikaciju i prati vijesti
PRATITE NAS NA
