Zamijenili Zapad ruskim snom, ali nisu pronašli ono što su očekivali

Kad se Leo Her preselio u Rusiju iz Teksasa krajem 2023. godine, nakon što mu je odobren azil, bio je uveren da gradi bolju budućnost za porodicu.

Ovaj otac troje dece potpuno se prepustio novom životu: isprobavajući knedle, muzeći koze na farmi i snimajući videe o životu u Rusiji za njegove pratioce.

Leo je pobožni hrišćanin koji se razočarao u sve, od političke podele u SAD, do genetski modifikovane hrane i onoga što doživljava kao uspon pokreta LGBTQ.

U ono vreme je verovao da Rusija nudi atraktivnu alternativu: društvo izgrađeno na hrišćanskoj veri i porodičnim vrednostima, što je stav koji snažno promoviše sama ruska država.

Ali vremenom je takođe postao izuzetno zabrinut zbog stvari kao što su ograničavanje pristupa informacijama.

On je deo neočekivane migracije.

Dok se Rusija suočava sa međunarodnom izolacijom, nekoliko hiljada ljudi iz zemalja kao što su Kanada, Velika Britanija, Sjedinjene Američke Države i delovi Evrope odlučuje da se preseli tamo.

Njihovo viđenje Rusije značajno se razlikuje od onog koje bi moglo biti poznatije mnogima na Zapadu: zemlja koja je izvršila invaziju na Ukrajinu i okupirala njene velike delove, stavlja političke protivnike iza rešetaka, uvodi stroga ograničenja građanskim slobodama i suočava se sa nizom međunarodnih sankcija.

Mnoge buduće migrante privlači ruska viza Zajedničkih vrednosti, ponekad zvana i „anti-vouk“ viza, koja je uvedena mesec dana nakon što je Leu bio odobren azil.

Nakon što ju je predsednik Vladimir Putin uveo 2024. godine, ova viza nudi privremeno boravište u trajanju i do tri godine za građane 47 zemalja koje Rusija smatra „neprijateljskim“.

Ne postoji ograničenje broja ljudi koji mogu da se prijave, a prijavljeni ne moraju da polažu uobičajene testove ruskog jezika, istorije ili prava.

Umesto toga, moraju da se izjasne da dele ruske tradicionalne duhovne i moralne vrednosti, i da odbacuju ono što ruska vlada opisuje kao „destruktivnu neoliberalnu ideologiju“ njihovih rodnih zemalja.

• Zašto ljudi napuštaju Rusiju i kuda idu
• Dnevnik emigracije: Beograd očima ruskog stripadžije
• Crni baron, bela armija: Život ruskih emigranata u Beogradu između dva svetska rata - priča druga

Posle tri godine, oni koji su na vizi Zajedničkih vrednosti moraju ili da je pretvore u Trajnu boravišnu dozvolu (PRP) ili da napuste zemlju.

PRP zahteva od ljudi da polože ispit iz jezika i istorije i da podnesu temeljniju dokumentaciju.

Za razliku od nekih drugih imigracionih programa, viza Zajedničkih vrednosti ne dolazi automatski sa smeštajem ili finansijskom pomoći ruske vlade.

Prijavljeni moraju da plate administrativnu taksu od 1.600 rubalja (22 dolara) i da prođu medicinske i provere krivičnih dosijea.

Rusija tvrdi da je pod ovim programom prijavu podnelo skoro 3.400 ljudi zaključno sa prolećem 2026. godine.

Međutim, ove brojke je teško potvrditi nezavisno i ne otkrivaju koliko je prijava zapravo odobreno.

Viza oslikava šire napore Kremlja da predstavi Rusiju kao branitelja tradicionalnih vrednosti iz otpora prema onome što vidi kao moralno propadanje Zapada.

U ukazu iz 2022. godine, Putin je upozorio da zapadni ideološki uticaj ugrožava ruske vrednosti kao što su brak i tradicionalna porodica, i pozvao Rusiju da promoviše pozitivniji vlastiti imidž u inostranstvu.

Dve godine kasnije, viza Zajedničkih vrednosti ponudila je praktičnu manifestaciju ove vizije.

Onlajn ekosistem agencije za selidbu i influensera promovišu Rusiju kao mesto gde porodične vrednosti ostaju snažne, a svakodnevni život deluje bezbednije.

Ilja Belobragin, generalni direktor i partner u „Preseli se u Rusiju“, kompaniji koja pomaže strancima da se prebace u Rusiju, kaže da nešto što često čuje od klijenata jeste da „više ne prepoznaju zajednicu oko sebe“.

Neki potencijalni migranti žale se na visoku stopu imigracije u njihovim vlastitim zemljama ili kako to oni doživljavaju, pad životnog standarda, kaže on.

Ruski rat u Ukrajini, koji dominira međunarodnom percepcijom ove zemlje od 2022. godine, izgleda da nije odlučujući faktor za mnoge od onih koji se odlučuju na ovaj potez.

Neki otvoreno podržavaju Rusiju, dok drugi insistiraju da je njihova odluka motivisana kulturnim vrednostima umesto geopolitikom.

Filip Hačinson, bivši britanski kandidat Konzervativne partije koji živi u Moskvi i sada pomaže drugim Zapadnjacima da se prebace u Rusiju, kaže da izbegava da razgovara o ratu.

„Šta ja mislim o tome? Slušajte, ne mešam vam se ja u to“, kaže on.

„Nisam ovde kao političar. Ovde sam da živim lepim, mirnim životom sa porodicom.“

Upitan da li pomaganje Zapadnjacima da se prebace u Rusiju pod vizom Zajedničkih vrednosti nije i sam politički čin, Filip se ne slaže s tim.

„Usmeravamo mnoge ljude ka vizi Zajedničkih vrednosti zato što je to najlakši način da dobijete puno prebivalište ovde u ovom trenutku. Nije politički čin pomagati ljudima da se presele u Rusiju.“

Posle njihove selidbe u Rusiju, Leova porodica je postala jedan od najvidljivijih primera zapadne migracije.

Ruski državni mediji snimili su njihovu ceremoniju preuzimanja azila, a Leo se javno zahvalio predsedniku Putinu što ga je primio u zemlju.

U ono vreme Leo je verovao da pomaže u utiranju puta nečemu što naziva „neprikosnovenim imigracionim zakonom“.

Ali realnost se pokazala težom nego što je očekivao.

U roku od nekoliko nedelja od dolaska, Leo kaže da su ostali bez pet miliona rublja, 66.000 dolara, koje im je na prevaru oduzeo kontakt kome se verovali, ostavivši ih bez krova nad glavom.

Kad sam razgovarao sa Leom ranije ove godine, živeo je odvojeno od supruge u gradu Ivanovu, a njegova starija deca su se vratila u Ameriku.

Upitan da li je Rusija ispunila njegova očekivanja, Leo opisuje poslednje dve godine kao najbolje i najgore u njegovom životu.

On kaže da je iskusio mnoge strane Rusije: radio je u pravoslavnom manastiru, živeo u stanu u soliteru, a kasnije se preselio u mali stan iz sovjetskog doba.

Na kraju je našao posao kao nastavnik engleskog.

Pogledajte video Ponovo na okupu: Kako je ruski bend ponovo zasvirao u emigraciji

On i dalje govori sa simpatijama o običnom ruskom narodu, opisujući ih kao velikodušne i srdačne.

Hvali članove njegove crkvene zajednice koji su pomogli porodici da preživi nakon što su izgubili ušteđevinu i priseća se jedne žene koja je pozvala njegovog najmlađeg sina u njihov dom i učila ga ruski besplatno.

„Moje srce je naprosto prepuno ljubavi za te ljude“, kaže on.

Ali je i postao sve zabrinutiji zbog privredne politike ruske države i ograničenja pristupa informacijama.

Leo sada preispituje ulogu koju je odigrao u promovisanju zapadne imigracije u Rusiju.

„Verovao sam u propagandu“, kaže mi on, priznajući da je prethodno bio „onaj koji bi sam napisao taj scenario“.

Iako je posvećen ostajanju u Rusiji iz osećanja „sudbinske predodređenosti“, sada kaže da mu nedostaju slobode koje su oblikovale njegovu američku ličnost.

„U Rusiji nemate vrednosti ljudskih prava.“

Drugim Zapadnjacima koji su se preselili u Rusiju smeta kako se promoviše sama viza Zajedničkih vrednosti.

Ben, koji je tražio da mu ne objavimo prezime, preselio se u Rusiju 2023. godine iz Derbija u Velikoj Britaniji nakon što se zaljubio u Ruskinju koju je upoznao preko internet stranice jezičke razmene.

Njih dvoje žive u Kursku, blizu ukrajinske granice.

Njegova porodica je smatrala da je on „pomalo lud“ što se preselio u ratnu zonu.

Benovo viđenje Rusije malo je složenije od onoga kako ga njene pristalice predstavljaju.

On hvali srdačnost Rusa i kaže da se oseća bezbednije u svakodnevnom životu.

Istovremeno, odbija ideju da je Rusija neka vrsta konzervativnog raja.

Ben navodi rasprostranjenost domaćinstava sa samohranim roditeljima, abortus, koji opisuje kao „veoma široko prihvaćen“, i „ekstremno visoku“ stopu razvoda.

„Rusija nije nikakva utopija“, kaže on.

Preselio se u Rusiju pod privatnom porodičnom vizom umesto u sklopu programa Zajedničkih vrednosti, ali na njegovom Jutjub kanalu je osporio ono što doživljava kao preterane tvrdnje nekih zapadnih influensera koji predstavljaju Rusiju kao savršenu alternativu Zapadu.

„Postoje ljudi s određenom agendom koju žele da guraju“, kaže on.

Skoro dve godine nakon što je pokrenuta viza Zajedničkih vrednosti, ruski eksperiment privlačenja ideoloških migranata i dalje ostaje skromnih razmera.

Iako on nije uspeo da privuče ogroman talas „anti-vouk“ imigracije, olakšao je nekim Zapadnjacima da započnu novi život u zemlji, bilo iz ljubavi, vere ili prosto želje za promenom pravca u životu.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

• Rusi u Srbiji: Kako žive danas, tri godine od početka rata u Ukrajini
• „Proterani smo": Zašto ruska porodica pakuje kofere i odlazi iz Srbije
• Ruske dreg kraljice u Beogradu: 'Ovde se osećamo i živimo slobodnije'