Najnovije izjave Donalda Trampa o Iranu i izgledima za postizanje sporazuma u pregovorima moraju ozbiljno da se shvate, jer je on, na kraju krajeva, predsednik Sjedinjenih Američkih Država (SAD).
„Ne želim više da imam bilo kakva posla sa njima, oni su ološ.
„Znate li šta je ološ? Oni su ološ. To su bolesni ljudi.
„Predvode ih bolesni ljudi, ludaci. I to su zlobni i nasilni ljudi.
„A da su imali nuklearno oružje, upotrebili bi ga.
„Što se mene tiče, gotovo je", izgovorio je na samitu NATO-a u Turskoj.
Ali da li su to njegove poslednje reči na tu temu?
Svakako nisu.
On je nastavio da komentariše rat i memorandum o razumevanju o kojem se vode pregovori.
Njegove izjave su se menjale od tvrdnji o pobedi, preko pretnji uništenjem iranske civilizacije, pa sve do podrške nastavku pregovora.
Kasnije je pojačao njegovu najnoviju pretnju, rekavši da će SAD „verovatno ponovo snažno udariti večeras (8. jul)".
„Dao sam im malo upozorenje.
„Večeras ćemo ih ponovo žestoko napasti", dodao je, a satima kasnije napad se zaista i desio.
Nema nikakve sumnje da su SAD sposobne da Iranu nanesu ozbiljnu štetu.
Međutim, ono što Vašington nije uspeo da postigne jeste da slomi odlučnost iranskog režima da ne odustane ni od jednog ključnog zahteva, pre svega od kontrole plovidbe kroz Ormuski moreuz.
Iza njegove najnovije bujice oštrih reči ipak se krije priznanje da će pregovori biti nastavljeni.
Oni su privremeno obustavljeni dok Iran obavlja višednevne pogrebne obrede povodom smrti bivšeg vrhovnog vođe, ajatolaha Alija Hamneija, koji je poginuo prvog dana rata, 28. februara, u napadu Izraela i SAD-a.
Trampa su pitali da li međusobni napadi SAD-a i Irana, ali i na neke američke arapske saveznike u Persijskom zalivu, znače da su pregovori okončani.
Govoreći o njegovim glavnim pregovaračima, Stivu Vitkofu i Džeredu Kušneru, Tramp je rekao: „Baš me briga, neka razgovaraju, ali mislim da samo gube vreme".
Za iranski režim je rekao da je to „gomila lažova".
To može da se protumači i kao još jedno priznanje američkog predsednika da uprkos njegovom busanju u prsa, nema bolju opciju od pregovora.
SAD su, zajedno sa Izraelom, pokušale da sruše iranski režim, ali nisu uspele.
Međutim, pregovarački postupak je krhak.
Jedan od posrednika koji pokušavaju da pregovore održe u životu rekao je da su najnovija dešavanja „nesumnjiva prepreka".
Smatra se da je atmosfera „veoma napeta".
To je diplomatski način da se kaže da događaji proteklih nekoliko dana predstavljaju veoma nepovoljne uslove za pregovore između dve sile koje nimalo ne veruju da će druga strana ispuniti ono što obeća ukoliko se postigne sporazum.
Pogledajte šta za BBC kažu Iranci o Ormuskom moreuzu
U srži najnovijih vojnih sukoba Irana i SAD-a je odlučnost vlasti u Teheranu da se ne vrate na stanje koje je postojalo pre početka američko-izraelskih napada 28. februara.
Iranski režim je odlučan da zadrži kontrolu nad Ormuskim moreuzom.
Mogućnost da blokira pomorski saobraćaj kojim se prevoze ključni proizvodi, među kojima je oko petina ukupnih isporuka nafte i gasa u svetu, daje Teheranu veliku moć nad svetskom ekonomijom.
To je daleko upotrebljivije oružje od same mogućnosti da Iran pokuša da razvije nuklearno oružje.
Iran neće pristati da se odrekne kontrole nad Ormuskim moreuzom.
Zbog toga je spreman da dovede u pitanje i memorandum o razumevanju, koji Iranu nudi niz mogućih pogodnosti, da bi jasno stavio do znanja da nema povratka na prethodno stanje.
Iran je spreman da rizikuje nastavak rata da bi zaštitio ono što smatra njegovim strateškim pravima u Ormuskom moreuzu.
Režim u Teheranu je ohrabren i činjenicom da SAD i Izrael nisu uspeli da ga unište.
Pogrebni obredi u čast vrhovnog vođe, koji je poginuo u napadu SAD-a i Izraela, pokazuju da režim u Islamskoj Republici i dalje ima snažnu podršku.
Opozicija u zemlji nije nestala.
Međutim, pošto je u januaru režim upotrebio brutalnu silu da uguši proteste na ulicama, kada je ubijeno hiljade ljudi, protivnici vlasti sada deluju znatno opreznije.
Posrednici uključeni u pregovarački proces smatraju da bi ukoliko se zaustavi eskalacija između dve strane, bilo moguće postići sporazum sa Iranom koji bi omogućio nesmetani prolaz brodova kroz Ormuski moreuz.
To bi moralo da bude deo šireg sporazuma koji bi obezbedio odmrzavanje iranskih sredstva u inostranstvu, prodaju iranske nafte i, što je za režim najvažnije, priznanje kontrole Teherana nad Ormuskim moreuzom.
Zauzvrat, Iran bi morao da prihvati ograničenja u pogledu obogaćivanja uranijuma, dozvoli povratak inspektora Ujedinjenih nacija (UN) zaduženih za nadzor nad nuklearnim programom, kao i da položi račun o zalihama onoga što Tramp naziva „nuklearnom prašinom", odnosno uranijuma koji je već obogaćen blizu nivoa potrebnog za proizvodnju nuklearnog oružja.
Međutim, poslednji napadi pokazuju koliko teško će biti postići takav sporazum.
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
- Četiri moguća scenarija ishoda američkog rata protiv Irana
- Ormuski moreuz - tačka trvenja Irana i Amerike
- Šta bi moglo da poremeti sporazum Amerike i Irana
- 'Primirje je završeno': Amerika i Iran razmenjuju vatru, Tramp nazvao iranske vođe 'ludacima'
- Kako je Ormuski moreuz postao najmoćnije oružje Irana
- Iranska 'flota komaraca': Skup čamaca muči Ameriku u Ormuskom moreuzu
Pogledajte još:
Preuzmi aplikaciju i prati vijesti
PRATITE NAS NA
