Kejti Razal
BBC, kultura, Britanski muzej
Srednjevekovno umetničko delo, Tapiserija iz Bajea, stiglo je u Veliku Britaniju, prvi put otkako se veruje da je ovde nastala pre skoro 1.000 godina.
U pratnji policije sanduk je sa tajne lokacije prenet u utovarni prostor Britanskog muzeja, gde bi trebalo da bude izložen u septembru 2026.
Vez iz 11. veka, dug 70 metara, u 58 scena prikazuje događaje koji su doveli do normanskog osvajanja Engleske 1066. godine - trenutka koji je zauvek promenio zemlju.
Težak sanduk u aluminijumskom ramu spušten je iz kamiona, pred odabranom publikom, među kojima su bili francuski ambasador u Velikoj Britaniji i direktor Britanskog muzeja.
„Svedočili smo nečemu prilično izvanrednom, a to je dolazak tapiserije iz Bajea u Britanski muzej. Konkretno, ona se vraća u Englesku prvi put posle skoro 1.000 godina.
„Osećaj je zaista izvanredan, ne samo zbog svedočenja tom događaju, već i samog učešća u njemu i uzbuđeni smo što ćemo to podeliti sa što više ljudi", poručio je Nik Kulinan, direktor muzeja.
Možda ne zvuči uzbudljivo gledati iznošenje velikog crnog sanduka iz kamiona, ali ovo jeste istorijski trenutak.
Toj sceni prisustvovala je i ekipa BBC Njuza.
Uzbuđeno je zvučala i Mili Horton-Inš, kustoskinja projekta izložbe ovog umetničkog dela.
„Verovatno zvuči pomalo čudno da ste uzbuđeni jer gledate kamion koji se uvlači u utovarni prostor dok ide u rikverc i sanduk se vadi, ali imajući u vidu šta je u njemu, koliko je star i da su ga napravili ljudi koji su proživeli prikazane događaje, onda je to zaista duboka emocija.
„Malo sam se naježila kada sam videla kako ga skidaju sa kamiona, pa pretpostavljam da ću da plačem kada ga zaista budem i videla", izjavila je.
Emanuel Makron, francuski predsednik, ranije je objavio fotografiju slike tapiserije iz Bajea koju je Britanski muzej projektovao na bele litice Dovera.
„Merci beaucoup“ (Hvala puno), napisao je Makron.
Francuska vlada je podržala ideju da se delo pozajmi Britanskom muzeju na devet meseci.
To je potvrđeno i sporazumom koji su 2025. potpisali Makron i ser Kir Starmer tadašnji britanski premijer (u junu 2026. podneo je ostavku) u Muzeju u Bajeu, u Normandiji, gde je tapiserija izložena od 1983.
Muzej je trenutno zatvoren zbog renoviranja.
„Jednom u generaciji postoji izložba Britanskog muzeja koja zasenjuje sve ostale. Pomislite na prethodne epohe Tutankamona i ratnika od terakote.
„Tapiserija iz Bajea biće NAJVEĆI spektakl naše generacije. Znam da će osvojiti maštu cele nacije", rekao je Džordž Ozborn, predsednik Upravnog odbora Britanskog muzeja i nekadašnji političar.
Zauzvrat, muzej će pozajmiti blaga poput onog iz ostave Saton Hu, kao i šahovske figure Luis, napravljene od kostiju morža u 12. veku.
U Francuskoj je ipak vladala izvesna zabrinutost zbog toga što je tako krhko i istorijski značajno delo pozajmljeno više od 480 kilometara daleko.
Pokrenuta je i peticija kako bi se zaustavio proces koji su nazvali „zločinom prema nasleđu“.
Čak je i umetnik Dejvid Hokni, pre smrti, rekao da ne misli da bi ova umetnina trebalo da dođe u Veliku Britaniju jer bi moglo da se ošteti prilikom selidbe.
„Neke stvari su previše dragocene da bismo rizikovali“, napisao je.
Pogledajte kako je umetnik proveo stotine sati crtajući centar Londona do najsitnjih detalja
Da bi artefakt stigao neoštećeno, stalak u kojem je bila tapiserija posle izložbe u Bajeu, sklonjen je u sanduku pod adekvatnom temperaturom i nivom vlažnosti.
Taj sanduk je potom stavljen u spoljni kavez, sa metalnim oprugama koje su služile kao amortizeri kako bi štitile od neravnina na putu.
Delo je do centra Londona preneto Evrotunelom ispod Lamanša.
„Da je neko sa druge strane, posebno francuske kao pozajmljivača, rekao 'Mislim da je ovo previše rizično', delo ne bi stiglo. To je realnost. Muzej nikada ne bi uradio nešto što bi ugrozilo predmete o kojima brine.“
„Cilj je da se ne nanese šteta i u to je uložena sva pažnja. Svi smo sigurni u to.
„Mnogo osetljivije stvari se prenose. Pozajmljujemo još krhkije predmete“, rekao mi je direktor Kulinan.
Kako bi se testirali ruta i sanduk organizovana su dva probna putovanja tekstilne kopije.
Cilj probe je bio da se izmere vibracije i smanje svi veći potresi.
„Učinjeno je sve kako bi se izbegla potencijalna oštećenja.
„Niko ne bi želeo da donese tapiseriju u Veliku Britaniju i misli da postoji šteta ili opasnost po ovaj izuzetan predmet.
„Nisam zabrinut, olakšano mi je. Izgleda da svi ti pedantni aranžmani za transport funkcionišu veoma dobro", ukazao je Piter Rikets, specijalni izaslanik Velike Britanije za pozajmicu tapiserije.
„Dve stare nacije su se okupile da sagledaju zajedničku istoriju i to je zaista posebno“, dodaje.
- Koliko je lako ukrasti predmete iz muzeja
- Grci traže povratak drevnih skulptura, iz Britanije poručuju: „Na sigurnom su"
- Benksijev 'Svetionik' sija, sad se zna i gde
Tapiserija iz Bajea zapravo je platnena tkanina sa izvezenim slikama borbe između Vilijama, vojvode od Normandije, tadašnjeg osvajača Engleske, i Harolda Drugog, kralja Engleske.
Scene - njih 58 - izvezene su obojenom vunenom pređom, prikazuju 626 likova (samo šest ženskih), 202 konja, brodovi, mačevi i strele (i jedna koja pogađa vojnika za koga se veruje da je kralj Harold Drugi, mada ne zna se da li je to kasnije dodato).
Horton-Inš kaže da je „čudo“ što je umetničko delo preživelo skoro 1.000 godina.
„Moljci, miševi, vlaga, buđ, vatra, bilo šta je moglo da ga uništi.
„Ilustruje jedan od najznačajnijih trenutaka u engleskoj istoriji, britanskoj istoriji, na najneverovatniji živopisan način koji se jednostavno ne može zabeležiti pisanim putem", ukazuje on.
Prikaz kraja važne istorijske etape
Tapiserija iz Bajea je epski prikaz kraja anglosaksonske Engleske.
Normansko osvajanje je potpuno promenilo državu.
Engleske zemlje su predate normanskim plemićima.
Normani su izgradili stotine zamkova koji su osigurali njihovu kontrolu i projektovali kraljevsku moć.
Engleski grofovi su zamenjeni Normanima, kao i viši crkveni zvaničnici.
Hiljade francuskih reči koje i danas koristimo ušle su u engleski - od zakona, parlamenta i pravosuđa do ovčetine, govedine i svinjetine.
Tapiserija je gotovo jedino delo koje prikazuje srednjovekovni period u Normandiji i Engleskoj: od civilne i vojne arhitekture, oklopa i pomorsta u vikinškoj tradiciji do dragocenih detalja svakodnevnog života.
Država je pre 1066. godine, kulturne i političke veze imala sa Skandinavijom i Severnim morem.
Posle normanskog osvajanja, postala je deo njihovog kraljevstva koje se protezalo preko Lamanše.
Ponekad se kaže da je to početak učešća Engleske u kontinentalnoj evropskoj politici.
Vest da će ova umetnina biti izložena izazvala je veliku pomamu među ljudima i Britanski muzej je prodao rekordnih 100.000 karata samo u prvom danu kada su puštene.
Delo će biti izloženo u vodoravnom položaju, što je bio jedan od uslova pozajmice.
Posetioci će moći da ga vide u celini dok ulaze u galeriju - prvi put u istoriji.
Ali će tome prethoditi nedelje mukotrpnog analiziranja dela.
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
- Kako je viktorijanski istoričar zamislio vremensku kapsulu ispod Stounhendža
- Najhaotičniji drevni britanski rituali koji se održavaju i danas
- Istorija umetnosti u sedam boja
- Pronađeni otisci dinosaurusa u Velikoj Britaniji - najveća lokacija do sada
- Želite li da kontrolišete razvoj Londona kroz vekove
- Sporna blaga sveta: Ko ih čuva, šta je vraćeno, a šta ne
Pogledajte još:
Preuzmi aplikaciju i prati vijesti
PRATITE NAS NA
