"Majka me je godinama maltretirala i ubjeđivala da imam smrtonosnu bolest"

India Rakusen i Radek Bošeti

BBC Outlook

Dok je odrastala u Holandiji tokom 1970-ih i 1980-ih, Nina Blom je izgledala kao sasvim obična devojčica.

Volela je muziku, pevanje i ples, a radosno se seća kako se sa sestrom igrala na tavanu porodične kuće.

Međutim, takvi srećni trenuci bili su retki.

Samo povremeno joj je bilo dozvoljeno da izađe iz kuće, a od njene osme godine majka ju je uveravala da je teško bolesna.

Tokom svega nekoliko godina, odvela je na preglede i lečenje čak 15 puta u šest različitih bolnica.

Vremenom je Ninu primorala da koristi invalidska kolica i govorila joj je da boluje od neizlečive bolesti mišića i da umire.

Tokom svih tih godina pregledali su je mnogi lekari, ali niko nije mogao da objasni šta nije u redu sa Ninom.

Bio je potreban samo jedan pronicljivi lekar da poveže Nininu priču i otkrije pravi, uznemirujući uzrok njene „bolesti".

To je bila njena majka.

Falsifikovanje zdravstvenog stanja deteta, poznato i kao izmišljena ili izazvana bolest, odnosno Minhauzenov sindrom preko posrednika, predstavlja oblik zlostavljanja deteta, kada staratelj deteta, najčešće roditelj, preuveličava, izmišlja lažne simptome ili izaziva prave, kako bi drugima izgledalo da je dete bolesno.

Razlozi takvog ponašanja još nisu u potpunosti razjašnjeni.

Prva bolnička lečenja

Kada je Nina imala osam godina, počela je da ima česte stomačne tegobe i prilično je oslabila.

Po prijemu u bolnicu dali su joj sok od jabuke i supu i, čudom, počela je bolje da se oseća.

„Doktor bi rekao: 'Nina je dobro... može da ide kući'".

Ali Ninina majka bi insistirala da se vrate u bolnicu i da ćerka lekarima kaže da i dalje ima stomačne tegobe, iako nije.

Ovaj obrazac je majka primenjivala godinama.

Tokom jednog porodičnog odmora, Nina se požalila na bol posle plivanja, a njena majka je odmah zaključila da ima bolest mišića i da ponovo mora u bolnicu.

Kada se Nina usprotivila, majka joj je odgovorila:

„Ne pravi me budalom. Boli te i to ćeš reći doktoru".

Ninu je sve to mnogo zbunjivalo.

„Osećala sam krivicu jer sam ležala na odeljenju sa decom koja su imala rak, koja su zaista bila teško bolesna", kaže ona.

„Razmišljala sam: 'Meni zapravo nije ništa'".

Dok je bila u bolnici, dečak koji je ležao u krevetu pored nje je preminuo, zbog čega je osećala dodatnu krivicu.

'Bila je nemilosrdna'

Nini su urađene brojne analize i obavljene bolne procedure poput biopsije koštane srži, ali lekari nisu otkrili nikakav problem.

Ninina majka je bila uvek sa njom i kadgod bi videla da se Nina smeje, razbesnela bi se i kažnjavala je.

Posle četiri nedelje koje je provela u bolnici, lekari su konačno odlučili da je otpuste.

Čim su stigle kući, majka je Ninu smestila u invalidska kolica, ispisala je iz škole i naterala da dane provodi u krevetu koji je bio postavljen u njihovoj sobi.

Više se nije viđala sa prijateljima, a majka joj je uskratila i muziku koju je toliko volela da sluša.

Utehu je pronašla u pletenju, ali je ubrzo počela da oseća bol i umor ruku.

Majka je odmah tvrdila da je to znak nečeg strašnog i čvrsto joj je zavila ruke zavojima.

Zavoji su bili toliko stegnuti da su joj šake i prsti trnuli, što je, činilo se, njenoj majci pričinjavalo zadovoljstvo.

„Ne mogu da vam opišem koliko je bilo jezivo gledati sopstvenu majku kako izgleda kao da u tome uživa".

'Umrećeš'

Posle nekoliko godina, priča njene majke se promenila.

Rekla joj je: „Ako otkrijem da te zapravo ništa ne boli i da si sve to sama izmislila, povrediću te".

Nina je postajala sve zbunjenija i kaže da je bila „izgubljena".

Pošto je toliko vremena provodila u krevetu, a i ruke su joj bile zavijene, postepeno je gubila snagu.

Na kraju su je lekari uputili u rehabilitacionu ustanovu na fizikalnu terapiju.

Tamo je ponovo naučila da hoda i čak se zaljubila u mladića koji je takođe bio pacijent.

Prvi put posle mnogo godina počela je da se oseća srećno.

Ali kada joj je rehabilitaciona ustanova dozvolila da vikende provodi kod kuće, njena majka je odmah ponovo preuzela kontrolu.

Primorala je Ninu da ponovo nosi zavoje koji su joj stvarali bolove i zabranila joj je da ustaje iz kreveta.

Majka joj je zatim rekla da ima srčano oboljenje, a jednog dana joj je saopštila:

„Umrećeš".

„To je bio prvi put kada sam zaista osetila da sam potpuno sama, kao da propadam u crnu rupu", kaže Nina.

'Želimo eutanaziju. Možete li da nam pomognete, doktore?'

A onda se nešto promenilo.

Tokom još jednog boravka u bolnici, Nina je upoznala novog pedijatra, doktora Vrintena.

Rekao joj je da želi da pronađe ustanovu u kojoj bi specijalisti mogli da joj pomognu da poboljša pokretljivost ruku, nogu i zglobova kako bi ponovo mogla da hoda.

Nina je bila zbunjena.

Majka joj je oduvek govorila da ima smrtonosnu bolest mišića i da će zbog toga umreti.

Duboko u sebi je u to sumnjala, ali se nikada nije usudila da postavlja pitanja.

Njena majka je pobesnela i, po povratku kući, nasilno joj je namestila noge u položaj u obliku slova X i učvrstila ih jastucima.

Ograničavala joj je hranu, stavila joj je nazogastričnu sondu i primoravala je da svakog dana pije 20 tableta.

Tokom jednog pregleda kod lekara, majka je zatražila da se Nini omogući eutanazija.

Iscrpljena i uverena da je teško bolesna, Nina je pristala.

„Doktore, želim da umrem", rekla mu je.

„Možete li da mi pomognete?"

Lekar je ustuknuo, nakratko porazgovarao sa njenom majkom, a zatim joj je prepisao morfijum na 24 sata.

„Biće uspavana", rekao je.

Spasavanje

Ali doktor Vrinten je u međuvremenu sklopio slagalicu i obavestio je socijalnu službu za zaštitu dece.

Jednog dana u Nininu sobu je ušla žena i rekla joj da je vodi u drugu bolnicu.

Nina ju je preklinjala: „Ne, molim Vas. Pustite me da umrem".

Primetila je da je njena majka počela da paniči.

U blizini su stajala dvojica policajaca.

Ubrzo su je stavili na nosila i odvezli kolima hitne pomoći.

Skinuli su joj zavoje sa ruku i nogu.

U njenoj sobi je postavljena video-kamera.

Dva dana nije videla ni majku ni oca.

Kada su je konačno posetili, Nina im je stalno govorila: „Nisam bolesna".

To je ponovila čak 18 puta.

Njena majka je zaboravila da je soba pod nadzorom i razbesnela se, pa je kamera zabeležila dokaz o onome što se događalo svih prethodnih godina.

Novi život

Posle izvesnog vremena, Nina je odlučila da potpuno prekine kontakt sa roditeljima.

Prebačena je u centar za lečenje, gde je imala fizikalnu rehabilitaciju i psihološku terapiju, a kasnije se preselila u drugi grad i promenila ime.

Izgradila je novi život - završila je umetničku školu, pronašla posao i zaljubila se.

Njeni roditelji nikada nisu priznali šta su joj radili, a u jednom trenutku su čak angažovali privatnog detektiva da je pronađe, što joj Nini uzrokovalo novi veliki stres i mnogo patnje.

Razmišljala je da ih prijavi nadležnim organima, što niko nije učinio u vreme kada je ona spasena.

Na kraju je odustala, a nekoliko godina kasnije oba roditelja su preminula, jedno za drugim.

„Ono što su mi roditelji radili je bio zločin", kaže Nina.

„To je bio težak oblik zlostavljanja deteta i jedva sam preživela".

Ipak, zahvalna je što je danas dobro.

„Presrećna sam što sam preživela.

„Postoji tako mnogo razloga zbog kojih vredi živeti".

Ovaj tekst zasnovan je na epizodi emisije Outlook BBC Svetskog servisa.

Nina je napisala memoare „Ti si užasno dete" (You Are a Horrible Child), a njena životna priča predstavljena je i u grafičkom romanu „Umrećeš" (You're Going to Die), autorki Margrit de Her i Nine Blom.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

• Lekar proglasio dete mrtvim, a ono bilo živo
• Zlostavljanje dece dugo pola veka
• Dženi je u glavi stvorila 2.500 ličnosti da bi preživela očev teror
• „Očevi prijatelji“ je silovali za novac
• Vezivanje dece sa invaliditetom: „Moderno ropstvo“ traje godinama