Istraživači su prvi put otkrili atmosferu koja okružuje stenovitu planetu nalik Zemlji.
Ovo otkriće do sada je najsnažniji dokaz da planete sa uslovima sličnim onima na Zemlji mogu da postoje i i izvan Sunčevog sistema, kažu naučnici.
Gas koji je za sada detektovan u atmosferi jeste helijum, koji sam po sebi ne može da podrži postojanje života, ali istraživači smatraju da bi u atmosferi moglo da bude i drugih gasova.
Vodeći autor studije, Kolin Čerubim sa Univerziteta Harvard, opisao je otkriće kao „veliki pomak“.
„Ovo je prvi put da je neko otkrio atmosferu na stenovitoj planeti koja se nalazi u nastanjivoj zoni druge zvezde“, rekao je on.
Planeta nazvana LHS 1140 b nalazi se na oko 48 svetlosnih godina od Zemlje i kruži oko crvene zvezde koja je znatno manja i hladnija od Sunca.
Do danas je otkriveno više od 6.000 planeta koje orbitiraju oko udaljenih zvezda.
Novo otkriće je značajno jer nas približava jednom od najvećih ciljeva moderne nauke - pronalasku života izvan Zemlje.
Istraživači, koji su rezultate objavili u časopisu Nauka (Science), naglašavaju da još nisu pronašli dokaze o životu.
Međutim, da bi neka planeta mogla da podrži život, na njoj mora postojati tečna voda.
Da bi to bilo moguće, planeta mora da bude na odgovarajućoj udaljenosti od sopstvene zvezde - ne preblizu, gde bi temperature bile previsoke, i ne predaleko, gde bi bilo previše hladno.
Zbog toga naučnici govore o takozvanoj „Zlatokosinoj zoni“, nazvanoj po junakinji bajke koja je birala kašu koja nije ni previše vruća ni previše hladna, već „baš kako treba“.
U toj zoni uslovi bi mogli da budu pogodni za postojanje tečne vode, a samim tim i za razvoj života.
Pogledajte: Čudesan pogled na Mesec snimljen privatnom lunarnom letelicom
Stotine planeta otkrivene su unutar takozvanih „Zlatokosinih zona“ zvezda.
Ipak, samo nekoliko desetina njih je malo i stenovito, poput Zemlje, što je još jedan važan uslov za mogućnost razvoja života.
Međutim, ni na jednoj od tih planeta nije bila potvrđena atmosfera.
Sve do sada.
Istraživači su u atmosferi planete otkrili samo helijum, verovatno u njenim višim slojevima.
Taj gas sam po sebi ne može da podrži život, ali naučnici smatraju da bi u nižim slojevima atmosfere mogli postojati i drugi, potencijalno pogodniji gasovi.
Dejvid Šarbono iz harvadsdkog univerziteta kaže da je najvažnija činjenica da je pronađena atmosfera na planeti nalik Zemlji izvan Sunčevog sistema.
„Ljude uglavnom zanimaju velika pitanja: da li smo sami i postoji li život izvan Zemlje, odnosno izvan Sunčevog sistema?
„U tom smislu, ovo istraživanje otkriva prvu atmosferu pronađenu na stenovitoj planeti u nastanjivoj zoni zvezde izvan Sunčevog sistema“, rekao je on.
LHS 1140 b nije jedina na kojoj naučnici tragaju za znakovima života.
Pogledajte video: Postoji li deveta planeta
Planeta K2-18b za koji se pretpostavlja da bi mogla da ima unutrašnjost bogatu vodom, postala je interesantna kada su istraživači u njenoj atmosferi registrovali moguće tragove dimetil-sulfida, gasa koji je na Zemlji povezan sa morskim organizmima.
Ipak, naknadna analiza koju je 2025. godine predvodila NASA pokazala je da je signal bio preslab da bi se njegovo prisustvo potvrdilo, kao i da se taj gas može formirati i bez prisustva života.
Naučnike i dalje privlači i sistem TRAPPIST-1 sa sedam stenovitih planeta.
Istraživanja uz pomoć svemirskog teleskopa Džejms Veb isključila su mogućnost postojanja atmosfere slične Zemljinoj na ovoj planeti, dok su podaci o planeti TRAPPIST-1e još uvek nedovoljno jasni za konačne zaključke.
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
- Šta je postojalo pre Velikog praska
- Novo svemirsko istraživanje: Ima li života na Uranovim mesecima
- Misteriozni parovi planeta koje ne umemo da objasnimo
- Da li bi ovako mogao da izgleda naš dom na Mesecu ili Marsu
- Hoćemo li naći život negde drugde u svemiru
- Voda u tečnom stanju otkrivena na Marsu
Pogledajte još:
Preuzmi aplikaciju i prati vijesti
PRATITE NAS NA
