Marko Protić, BBC novinar
Popunjavanje desetine stranica onlajn upitnika, prevođenje na engleski dokumenata iz matičnih knjiga, raznih potvrda i diploma - svojevrsna preturanja po uspomenama i životnim poglavljima - da biste zakazali intervju za podnošenje zahteva za useljeničku vize u ambasadi Sjedinjenih Američkih Država.
I onda kada konačno pomislite da ste uspeli - neko kaže stop.
Ovaj korak u potrazi za onim što mnogi vide kao šansu za bolji život trenutno je zaustavljen, pošto je krajem avgusta američki Stejt department odlučio da obustavi zakazivanje termina za imigrantske vize širom sveta.
Razlog za ovu odluku je „detaljna obuka" konzularnih službenika za identifikaciju stranih podnosilaca zahteva kod kojih postoji rizik da će iskoristiti sistem socijalne pomoći SAD, rekao je portparol Stejt departmenta u pisanoj izjavi za BBC na srpskom.
„Trampova administracija štiti američki narod tako što primenjuje najviše standarde provere i selekcije podnosilaca zahteva za vizu", rekao je portparol.
BBC je kontaktirao američke ambasade u Srbiji, Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini, Severnoj Makedoniji i na Kosovu i iz svih predstavništava je stigao gotovo identičan odgovor - da je prava adresa za to Stejt department.
„Sasvim je uobičajeno što Stejt department kaže da moraju da obuče konzularne službenike za nove procedure, to je normalan deo procesa.
„Međutim, obustaviti sve buduće intervjue i odložiti toliki broj njih - to smatram prilično neobičnim potezom", kaže Džulija Gelat, pomoćnica direktora Instituta za migracionu politiku iz Vašingtona.
Od početka drugog predsedničkog mandata Donalda Trampa, SAD vode izrazito strogu imigracionu politiku, za 75 zemalja su bile potpuno suspendovane useljeničke vize, dok u zemlji Služba za imigraciju i carinu (ICE) masovno privode ljude čiji imigracioni status nije rešen i mnogi od njih bivaju deportovani.
Trampova administracija tvrdi da mnogi koji traže useljeničke vize pokušavaju da zloupotrebe postojeći sistem.
„Obezbeđivanje prosperiteta SAD znači da, u skladu sa našim zakonima i propisima, brinemo o tome da podnosioci zahteva za vizu ne postanu teret za javne fondove, niti zavisni od državnih socijalnih davanja namenjenih onim Amerikancima kojima je pomoć neophodna i koji ispunjavaju uslove", kažu u Stejt departmentu.
Dodaju i da će novi termini za razgovore sa podnosicima viza biti zakazani naknadno.
O namerama i planovima aktuelne administracije kada su u pitanju useljenici svedoči i podatak da je Amerika krajem 2025, prvi put posle više decenija suspendovala i „lutriju" za dobijanje zelene karte.
Taj program je svake godine omogućavao do 50.000 viza prijavljenim iz zemalja sa niskom stopom imigracije u SAD.
Suspendovanje ovog programa usledilo je pošto je portugalski državljanin, koji je 2017. tako došao u Ameriku, usmrtio dvoje ljudi na Univerzitetu Braun u saveznoj državi Roud Ajlend.
Iz Stejt departmenta nisu odgovorili na pitanje BBC-ja postoji li procena da kada bi mogla da traje suspenzija zakazivanja razgovora za useljeničke vize.
Ako suspenzija potraje nekoliko nedelja, onda nije toliki problem, ocenjuje Džulija Gelat iz Instituta za migracionu politiku.
„U redovnim okolnostima, Stejt department svakog meseca izdaje desetine hiljada imigracionih viza.
„Pokušaj da se svi ti intervjui ponovo zakažu, u situaciji kada je to ionako proces koji se čeka, mogao bi ozbiljno da uspori imigracione postupke tih ljudi i stvori poteškoće za konzulate", objašnjava ona.
Od 1. oktobra 2025. i početka fiskalne godine do kraja februara 2026, u osam ambasada SAD u zemljama bivše Jugoslavije i Albaniji, izdate su ukupno 23.053 vize, iseljeničke i neiseljeničke, poslednji su dostupni podaci su sajta Stejt departmenta.
Od toga je 21.540 neuseljeničkih, a iseljeničkih 1513 viza.
Najveći broj viza izdat je u Tirani, glavnom gradu Albanije - 6.913, sledi Beograd sa 6.786, pa Podgorica sa 2.073.
U ambasadi u Skoplju, u Severnoj Makedonije izdate su 1.963 vize, u Prištini na Kosovu - 1.788, u Sarajevu 1.642.
Ambasada SAD u Zagrebu, prestonici Hrvatske izdala je 1.380 viza, a u Ljubljani 508.
Državljanima Slovenije i Hrvatske za putovanja u SAD u trajanju do 90 dana zbog turizma i posla nisu potrebne vize.
Za državljane ostalih balkanskih zemalja, ovaj dokument je potreban za ulazak u SAD.
U neuseljeničke ubrajaju se turističke, radne i vize za potrebe studiranja.
Pogledajte video: Šakira za BBC o strahu migranata u Americi
Tokom prvog mandata od 2017. do 2021, predsednik Tramp je potpisao više izvršnih uredbi kojima je ograničavao putovanja i ulazak iz zemalja sa uglavnom većinskim muslimanskim stanovništvom.
Ipak, suspenzije procedure za useljeničke vize na globalnom nivou u ovoj meri nije bilo.
„Ne sećam se da je bilo ovakvih odluka i mera, čak ni posle terorističkih napada 11. septembra u Njujorku i Vašingtonu", govori Džulija Gelat.
U napadima koje je organizovala islamistička organizacija Al Kaida, predvođena Osamom bin Ladenom, poginulo je skoro 3.000 ljudi, posle čega su SAD privremeno zatvorile neke ambasade i konzulate i pooštrili kontrole prilikom prijave za vize.
Šta dalje?
Sadašnja administracija početkom avgusta je saopštila da je od dolaska na vlast poništila više od 175.000 viza pojedincima za koje je tvrdila da su prekršili uslove boravka jer su počinili krivična dela.
Suspenzija svih procesa za iseljeničke vize došla je samo dve nedelje pošto je federalna sutkinja poništila januarsku odluku administracije o obustavi obrade iste vrste viza za državljane 75 zemalja, među kojima su Albanija, Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Severna Makedonija i Kosovo.
„Ova administracija ograničava pristup raznim vrstama viza, skraćuje period važenja, a istovremeno povećava troškove procedura.
„Na razne načine nastoje da smanje kako nelegalnu, tako i legalnu imigraciju u Sjedinjene Države", tvrdi Gelat.
Poput prethodnih odluka o imigiracionim pitanjima, i ova bi mogla da postane predmet tužbi i da se nađe pred nekim od federalnih sudova koji od povratka Trampa u Belu kuću imaju pune ruke posla.
Ironično, za razliku od obustave izdavanje viza za ljude iz 75 zemalja u januaru ove godine, poslednja odluka Stejta departmenta na neki način je iskrenija.
„Sada se u Americi imigracija predstavlja kao nešto negativno po SAD, a ova odluka pogađa ceo svet i na siromašnije i na imućnije useljenike.
„Tako moglo da se kaže da ova odluka ne izdvaja neku posebnu grupu useljenika, već podjednako diskriminiše sve imigrante", zaključuje Gelat.
BBC na srpskom je od sada i na TikToku, pratite nas OVDE.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu, Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
- Amerika suspendovala useljeničke vize za 75 zemalja: 'Vrsta pritiska, baš kao carine'
- Koliko je danas teško preseliti se sa Balkana u Ameriku
- Život u ICE pritvoru: Svedočenje srpskog kamiondžije iz Amerike
- Crnogorac postao policajac u Americi, završio u zatvoru, pa vraćen na posao
- Mali signali iz Amerike ili nešto više: Predlog zakona o Srbiji u Kongresu
- Američki zakon o Zapadnom Balkanu: Koliko Srbija treba da brine
Pogledajte još:
Preuzmi aplikaciju i prati vijesti
PRATITE NAS NA
