BBC njuz Marati, BBC njuz Hindi i Izabel Šo,BBC Svetski servis
U azijskoj prestonici crnog luka, desetine radnika saginje se dok ručno razvrstava lukovice i njiše cerade pune povrća ubacujući ih nazad na mini-kamione.
Užurbano rade.
Posebno iznajmljeni teretni voz čeka da preveze ovu planinu oporog mirisa iz Lasalgaona u zapadnoj Indiji do glavnog grada, gde su cene ove osnovne namirnice iz špajza skočile u nebesa.
Koristeći državne rezerve i šaljući lukove u najmanje 11 velikih gradova, vlada se nada da će ublažiti divljanje cena.
Kad god je u pitanju ova važna namirnica, ona obično interveniše brzo.
Nestabilnost na tržištu luka do sada je izvukla ljude na ulice, narušila dobrosusedske odnose i čak promenila ishod izbora.
„Crni luk je politički veoma osetljivo povrće“, kaže Milind Murugkar, istraživač politike hrane u Maharastri, indijskoj kolevci uzgoja luka.
„Cena nijednog drugog povrća ne bi pokrenula emocionalnu reakciju koju pokrene luk.“
Indija je 2024. godine pustila u promet jedan od prvih vozova Kanda ekspres koji prevozi isključivo luk.
Inicijativa se značajno proširila naredne godine, a ovogodišnja ciljano puštanje tampon zaliha od 200.000 tona iznosiće više od polovine količine poslate 2025. godine.
Sve se dešava u politički veoma osetljivom trenutku.
Protesti koje je pokrenula omladina uspeli su da iznude retki ustupak premijera Narendre Modija posle više meseci izrugivanja sa ulica.
Istovremeno, prekidi u snabdevanju koje je izazvao rat na Bliskom istoku i sve haotičnija sezona monsuna doprineli su rastu cene hrane i goriva, značajno oštećujući budžete domaćinstva.
„U ovom trenutku, vlada je istinski saterana u ćošak, tako da ne želi još jednu stvar koja može da posluži kao oružje u rukama opozicionih stranaka“, kaže Murugkar.
Naročito ne nezamenjivi crni luk.
Nestabilna roba
Indija spada među vodeće svetske proizvođače i potrošače crnog luka.
Ako je krava sveta životinja u Indiji, onda crni luk ima takav status među povrćem.
Koristi se za dinstanje za karije, u prženju za grickalice, seckanje u priloge ili se poslužuje sirov - crni luk čini kičmu svega, od obroka za svakodnevno prehranjivanje do obroka u elitnim restoranima.
Za razliku od raznog drugog povrća, on može da stoji mesecima.
To što je manje kvarljiva roba, međutim, ne znači nužno da je predvidljivija.
Loše žetve, preobilne žetve, previše ili premalo kiše, ljudi koji prave zalihe i festivali mogu da utiču na njegovu nepredvidljivu tržišnu cenu.
A opet, koja god da mu je cena, ova skromna lukovica ostaje nezaobilazni sastojak svake kuhinje.
„Niko ne bi umro ako ne bi jeo luk“, kaže Murugkar, ističući da fluktuacija cena retko ublaži potražnju.
U februaru je preovlađujuća stopa cena za crni luk bila 26 rupija (0,27 američkih dolara) po kilogramu širom Indije.
U avgustu se prodavao za skoro 49 rupija (0,57 američkih dolara), prema Sistemu za praćenje cena Ministarstva za potrošačka pitanja, što je vrtoglavi skok od 88 odsto.
Na veleprodajnoj pijaci u Delhiju, kupci su za BBC Hindi rekli da su smanjili kupovinu, ali ga nisu izbacili potpuno iz upotrebe.
„Postao je toliko skup da kupujemo samo jedan ili dva crna luka i vraćamo se kući“, rekao je jedan, ne otkrivajući ime.
Vlada insistira na tome da nema nestašice.
Ona očekuje da će žetva doneti oko 30,7 miliona tona luka ove godine, otprilike u skladu sa prošlom godinom, prema Ministarstvu za poljoprivredu.
Prinos daleko nadmašuje domaću potrošnju.
Ali celokupna proizvedena količina ne odražava nužno dostupnost na tržištu u bilo kom trenutku.
Ove godine su obilne kiše oštetile deo useva u prvoj žetvi crnog luka između marta i maja, narušivši snabdevanje dostupno pre prvih sledećih prinosa.
„Čak i ako je godišnja ukupna proizvodnja stabilna, tržište može da se suoči sa privremenom nestašicom kad su zalihe niske ili je dolazak sledećeg prinosa odložen“, kaže Harš Vardan, stručni suradnik iz Indijskog saveta za istraživanje međunarodnih ekonomskih odnosa.
Nestabilna trgovina potcrtava mnoge ranjivosti šeste najveće ekonomske sile na svetu, od poljoprivredne zavisne od klime, do života od danas do sutra koji vode mnogi njeni stanovnici.
„Crni luk je neobičan zato što povezuje istovremeno tri politički osetljiva pitanja: potrošače, zemljoradnike i inflaciju hrane“, kaže Vardan.
„Kad cene skoče, potrošači to odmah osete, zato što se crni luk koristi u svakodnevnom kuvanju.
„Kad cene naglo opadnu, poljoprivrednici pate zato što se crni luk uzgaja masovno.“
Pogledajte video: Zašto mladi u Indiji podržavaju proteste 'Partije bubašvaba'
Politički slojevi
Ova „lukonomija“ izaziva veliku glavobolju političarima.
Bivša premijerka Indira Gandi se 1980. godine vratila na vlast pošto je predstavila vrtoglave cene luka kao glavno obeležje neuspeha prethodne vlade.
Nakon što se cena luka udvostručila tokom nedelju dana 2010. godine, vladajuća koalicija je zabranila izvoz i počela da uvozi povrće iz susednog Pakistana.
Naredne administracije takođe su uvek spremno intervenisale kad je cena luka počinjala da se koleba, najskorije sa Kanda ekspresom.
U gradiću Lasalgaonu, centralna vlada čuva otprilike 121.000 tampon tona zaliha lukovica.
Odatle je poslala 450-500 tona Kanda ekspresom 26. avgusta, prema Pritišu Dubeju, otpravniku vozova u Lasalgaonu.
Pored tovara poslatog za Delhi, Ministarstvo za potrošačka pitanja kaže da se pošiljke šalju i za drugih 10 gradova.
Namirnica će se prodavati preko državnih prodavnica po subvencionisanoj stopi od 35 rupija po kilogramu.
I dok će potrošači možda pozdraviti ovu pomoć, neki proizvođači crnog luka su van sebe od besa.
„Nema smisla udovoljavati potrošačima preko grbače poljoprivrednika“, kaže za BBC njuz Marati Šiva Surase, zemljoradnik iz Lasalgaona.
On kaže da su zemljoradnici trpeli godine niskih otkupnih cena i strahuje da će najnoviji kontingent subvencionisanog luka preplaviti tržište i prisiliti ih da prodaju ostatak preostalih zaliha ispod cene.
Ministarstvo za potrošačka pitanja rekla je da će njena „kalibrirana“ intervencija „izbalansirati dostupnost i cenu luka, imajući na umu interese i potrošača i farmera.“
Nedavno je nekoliko poljoprivrednika u znak protesta sedelo na pruzi, pokušavajući da zaustavi Kanda ekspres i otpisala tu pošiljku kao „pokvarenu“.
Saga bi mogla dodatno da se zakomplikuje ako ovogodišnji El Ninjo, klimatski fenomen koji narušava vremenske prilike širom sveta, umanji naredne prinose luka.
Setva je već bila odložena u velikim državama proizvođačima luka.
„Ovo stvara rizik od tešnjih zaliha u dolazećim mesecima“, kaže Vardan.
Sprečavanje divljanja cena zahteva dramatične promene, a ne samo vozove, dodaje on.
„Dugoročnije rešenje je u boljem skladištenju, prevozu i tržišnim vezama, umesto u upornom ponavljanju kratkoročnih intervencija."
BBC na srpskom je od sada i na TikToku, pratite nas OVDE.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu, Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
- Nestašica luka na Filipinima, košta kao „suvo zlato"
- Zašto je malo organske poljoprivrede u Srbiji
- Kako klimatske promene utiču na privredu Srbije
- Koje muke more srpske zemljoradnike i ima li rešenja
- Izvoz jabuka iz Srbije: Šta zadaje glavobolju voćarima i ima li leka
- Upotreba herbicida u srpskoj poljoprivredi: 'Prskaj, nema veze'
Pogledajte još:
Preuzmi aplikaciju i prati vijesti
PRATITE NAS NA
