Učenici srednjih škola i studenti širom Francuske od kraja septembra izlaze na ulice i blokiraju prilaze mnogim školama i fakultetima zbog smanjenog budžeta za obrazovanje.
U više gradova protesti su skliznuli u nasilje, stotine studenata, učenika, profesora i policajaca zadobili su povrede, neke škole su uništene i oštećene.
Hiljade ljudi su uhapšene, a među njima je i za sada nepoznat broj onih koji su nerede izazivali.
Demonstranti se žale zbog smanjenog broja nastavnika i zapuštenih zgradasrednjih škola širom zemlje.
„Naši profesori ponekad odsustvuju i nekoliko nedelja, a mi nemamo zamene", rekla je Madalena, učenica iz Pariza, za BBC 6. oktobra, kada su na proteste širom Francuske izašle stotine hiljada ljudi.
U njenoj školi bilo je „pakleno" tokom toplotnog talasa, dodala je.
Tokom minulog leta, u Francuskoj je zbog toplotnog talasa izbila politička svađa, a tema razmirica bili su rashladni uređaji.
Samo četvrtina domaćinstava u Francuskoj ima ugrađene klime. Nema ih u školama i u bolnicama.
Učesnici tekućih protesta u Francuskoj žale se i na druge stvari.
Neki negoduju zbog zabrane upotrebe mobilnih telefona u školama ili zbog toga što nastava traje do 18 sati.
„Dođeš kući u 19 sati i nemaš vremena da spavaš ili da radiš domaći", rekao je jedan učenik za televiziju Frans 2.
Ima i onih koji se žale na Parkursup, internet platformu na kojoj su objedinjene visokoškolske ustanove u Francuskoj.
Frustracija ima dublje korene.
Oko 80 odsto učenika svake generacije sada prolazi prijemne ispite i upisuje fakultete, iako neki ne upišu ono što im je prvi izbor.
Zbog toga se mnogi grabe za prijavu na određene izborne predmete, što je dovelo do usmeravanja nezadovoljstva ka platformi Parkursup.
Pogledajte kako je izgledao okršaj policije i demonstranata u Parizu:
Sve ove pritužbe imaju utemeljenje.
Ali, da li su opravdanje za smer u kojem se protesti razvijaju?
Kako situaciju u Francuskoj možemo da uporedimo sa sličnim dešavanjima u drugim zemljama?
Francuska vlada troši više novca na jednog gimnazijalca u poređenju sa prosekom Evropske unije za srednje škole, pokazuju podaci Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD).
Manjak profesora jeste akutni problem, ali on nije gori u Francuskoj nego u drugim državama.
Prema podacima OECD-a, zapravo je i blaži, jer ima manje neupražnjenih nastavničkih pozicija, iako su prosvetni radnici u Francuskoj relativno slabo plaćeni.
Nastava koja se proteže do kasnog poslepodneva zaista jeste problem za francuske učenike.
Do toga više dolazi zbog dugih pauza za ručak i složenih rasporeda nego zbog nadoknađivanja dana praznika, koji nisu brojniji u Francuskoj nego u drugim članicama EU.
Dug radni dan škola je uvek bio sumorna stvarnost francuskog obrazovnog sistema i teško da to možemo uzeti kao uzrok aktuelne erupcije nezadovoljstva.
- 'Da nas čuju, a ne zasipaju suzavcem': Roditelji uz učenike na protestima u Francuskoj
- Protesti učenika u Francuskoj: Uništene škole, raste broj povređenih i uhapšenih
- U francuskim studentskim menzama ručak za evro, koliko je na Balkanu
Ne možemo ni pritisak koji stvara nefunkcionalni sistem visokog obrazovanja.
U većini evropskih država, 80 do 90 odsto mladih završi srednju školu, pa je konkurencija za upis na fakultete velika i stvara mladim stres, kao i u Francuskoj.
Dok iza nezadovoljstva srednjoškolaca i studenata stoji manjak novca, zapuštene školske zgrade i strahovi zbog budućnosti, to ne objašnjava zbog čega su aktuelni protesti „nezabeleženi" po pitanju broja škola i učenika, te stepena zabeleženog nasilja, kako je to opisao Loran Nunjez, ministar unutrašnjih poslova Francuske.
Razmere protesta su još veće kada se u obzir uzme da su učesnici spremni da preuzmu veliki rizik.
Blokade škola ili univerziteta pod pretnjom sile je protivzakonito u Francuskoj i policija je dužna da interveniše.
Vandali i učenici su se više puta našli u situacijama da ih policija opkoli, a u tim situacijama policajci ne postupaju nežno.
Premijer Sebastijen Lekornu saopštio je da bezbednosni službenici nisu dobili naređenje da se „suprotstave srednjoškolcima", već samo da sprovode zakone.
Pogledajte video: Eskalacija đačkog protesta u Francuskoj
Kako bi se razumela taktika demonstranata, mora se baciti pogled preko barikada ispred školskih kapija ka političkoj tradiciji.
Moć u Francuskoj pokazuje se često na ulici, koliko i kroz institucija u koje se ulazi preko izbora.
Studenti i učenici to znaju, kao i svi drugi.
U oktobru 1990. silovanje u školi u oblasti Sen-Sen Deni severno od Pariza, koja je i sada zahvaćena protestima, tada je izazvala masovno nezadovoljstvo zbog skromnog budžeta za obrazovanje i nedostatka prosvetnih radnika.
Vlada je tada reagovala izdvajanjem dodatnog novca za gimnazije, koji bi danas vredeo 1,2 milijarde evra.
U oktobru 1998. oko 500.000 učenika marširalo je širom Francuske sa sličnim zahtevima, pa je vlada za obnovu škola i zapošljavanje dodatnih 14.000 prosvetnih radnika izdvojila gotovo milijardu evra.
Studentski protesti su u nekoliko navrata u Francuskoj zaustavljali reforme koje je su usvojene u institucijama - tako je bilo 1986. i 1994.
Verovatno najsnažnija slika moći učenika i studenata u Francuskoj nastala je 2006, kada je povučen zakon koji je trebalo da olakša zapošljavanje i otpuštanje ljudi mlađih od 26 godina, koji je vlada donela kako bi se smanjila nezaposlenost mladih.
Zakon je usvojio parlament i potpisao tadašnji predsednik Žak Širak, ali nije stupio na snagu posle nedelja blokada fakulteta i gimnazija, koje je često pratilo nasilje.
Francuzi su pokazali da blokade puteva često mogu da nadjačaju zvaničnike izabranih na izborima.
Protesti „žutih prsluka" iz 2018. i 2019, tokom kojih su razbijani izlozi prodavnica i oštećene zgrade javnih institucija širom zemlje, naterali su vladu da odustane od povećanja poreza na gorivo i odobri novih 10 milijardi u budžetu.
Ali, ulica ne pobeđuje uvek.
Studentska pobuna iz 1968, koju je svaki kasniji protestni pokret u Francuskoj smatrao herojskom pretečom, okončana je izborima.
Ipak, učenici su odgajani u političkoj kulturi u kojoj se demonstranti nadmeću sa izabranim zvaničnicima i to se smatra legitimnim dizanjem glasa naroda.
Trenutni raspored snaga ide u prilog učenicima i studentima.
Čak 72 odsto Francuza smatra da su njihovi zahtevi legitimni, a 55 odsto podržava njihov pokret, pokazuje anketa televizije BFM.
Pokret podržavaju mnogi nastavnici, predstavnici sindikata i levičarski političari, a demonstranti su sada u pol-poziciji.
Za razliku od njih, podrška vladi je vrlo niska.
Posle devet godina na vlasti, predsednik Emanuel Makron je vrlo nepopularni političar na kraju mandata i neće moći da se kandiduje na novim predsedničkim izborima.
Njegova odluka da u junu 2024. raspiše prevremene parlamentarne izbore dovela je do vrlo napete situacije u skupštini.
Lekornu je sam sebe opisao kao „najslabijeg premijera" u novijoj istoriji i čini se da neće moći da progura izglasavanje zakona o budžetu.
Ali ta slabost može da se pokaže i kao kec u rukavu u suočavanju sa pobunom mladih.
Usled rasta troškova života, sporog privrednog rasta i najvišeg javnog duga od 1940, ruke su Lekornuu politički zaista vezane.
Za razliku od prethodnika koji su se suočavali sa velikim pritiskom sa ulica, on nema šta da ponudi.
BBC na srpskom je od sada i na TikToku, pratite nas OVDE.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu, Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
- Sprema li se novi uzlet desnice: Marin Le Pen u predsedničkoj kampanji
- Talas slučajeva zlostavljanja dece potresa škole u Parizu
- Tramp razbesneo Francuze: 'Žena se prema Makronu ponaša veoma loše'
- Francuska vraća ograničeno služenje vojnog roka
- Makron izabrao: Peti premijer Francuske u poslednjih godinu dana
- Duh nasilja lebdi nad Francuskom
Pogledajte još:
Preuzmi aplikaciju i prati vijesti
PRATITE NAS NA
