Pet stvari koje bude sumnju u birački spisak i koja su moguća objašnjenja

Milica Radenković Jeremić

BBC News na srpskom

Iz izbora u izbore isto: navodni pozivi za glasanje umrlima, dvostruki upisi, adrese sa više desetina prijavljenih birača, komšije koje niko nije video, a poštar donosi listiće za izlazak na biračko mesto.

Ovog oktobra pridružuju se i nova pitanja zbog informacije o velikom povećanju broja važećih ličnih karata, dokumenta neophodnog za glasanje.

Iz Ministarstva unutrašnjih poslova u međuvremenu stiže odgovor da je ono što se u prvi mah učinilo kao povećanje zapravo bila greška.

Iako neke od ovih situacija bude sumnju, za advokata Ognjena Rašua, člana Komisije za reviziju biračkog spiska, ključnu ulogu imaju oni koji sprovode izbore.

„Možete imati najgori birački spisak na svetu, a da ipak imate demokratske izbore ako možete da verujete ljudima koji ih sprovode.

„Možete imati i najbolji birački spisak na svetu, ali ako neko želi da krade, pokrašće izbore", govori Rašuo, predstavnik opozicionog Zeleno levog fronta u Komisiji, za BBC na srpskom.

Skok broja ličnih karata

Broj važećih ličnih karata punoletnih od 18. maja do 28. septembra porastao je za više od 236.000, podatak je koji je Rašuo objavio na društvenim mrežama 13. oktobra.

Naime, u maju je bilo oko 5.990.000 važećih ličnih karata, dok je krajem septembra taj broj iznosio oko 6.225.000, pokazuju podaci koje je advokat dobio od Ministarstva unutrašnjih poslova.

„Pitao sam ih na sednici Komisije za reviziju biračkog spiska da li je taj broj istinit.

„Čak sam ih molio da provere ponovo da nije slučajno greška, tipfeler. Da nije neko u policiji umesto 6.025.000 greškom ukucao 6.225.000. Ne samo što to nisu ispravili, nego ni ne vide ništa sporno", napisao je na Iksu.

Sumnju mu je probudilo to što u istom periodu od maja do septembra nije porastao broj zahteva za izdavanje novih ličnih karata koji bi mogao da objasni ovakav skok važećih ličnih dokumenta, kaže Rašuo.

Pored toga, ni u biračkom spisku nema značajnijeg povećan broj ljudi, što bi se moglo očekivati u takvoj situaciji, dodaje.

O ovom pitanju raspravljalo se na poslednjoj sednici Komisije za reviziju biračkog spiska.

Predstavnici MUP-a tada su rekli da im se ovaj rast ne čini „neuobičajenim".

„Gotovo sam siguran da nema ničeg spornog što se nas tiče", kazao je predstavnik MUP-a na sednici Komisije.

Tri dana kasnije - preokret.

Iz MUP-a su nam rekli da je napravljena greška o broju važećih ličnih karata iz maja i da je taj broj i tada bio približan onome u septembru, kaže Rašuo u naknadnom razgovoru za BBC.

Tražili smo dodatne podatke i dok njih ne dobijemo ne možemo izvući zaključke, dodaje.

Popis i birački spisak

Prema popisu iz 2022. godine, u Srbiji živi 6.647.003 stanovnika.

Prema biračkom spisku, pravo glasa ima 6.450.523 građana.

Zvuči nelogično, ali postoji objašnjenje.

Dok popis beleži ljude koji žive u državi, birački spisak obuhvata državljane Srbije, među njima i one koji su se pre više decenija odselili u inostranstvo, objašnjava Rašuo.

Da bi bili deo biračkog spiska, dovoljno je da im je ostalo prijavljeno prebivalište u Srbiji, odnosno da se nisu odjavili.

„Ovo je i pravno problematično jer je prilikom prijave prebivališta policijski službenik dužan da utvrdi da vi zaista imate nameru da tu stanujete.

„Njihovo prebivalište je fiktivno. Oni zapravo ne žive na tim adresama i, po mom mišljenju, nezakonito su upisani u birački spisak", kaže.

Desetine prijavljenih u istom stanu

Iako postoji objašnjenje za približno jednak broj ljudi na popisu i u biračkom spisku, to može da ukaže na zloupotrebe, kaže advokat.

„Na lokalnim izborima dovođeni su ljudi iz bivših republika da glasaju u Beogradu.

„Nalazimo adrese u ekskluzivnim delovima glavnog grada na kojima su prijavljeni ljudi iz bosanskih sela", kaže.

„Imamo primer stana od 24 kvadrata na kojem je prijavljeno 25 ljudi", dodaje.

Ipak, ako ti ljudi u ličnom dokumentu imaju navedenu odgovarajuću adresu i upisani su u birački spisak, imaju pravo da glasaju.

Organizovana migracija birača na izborima 2023. godine imala je cilj da utiče na ishode lokalnih izbora, zabeležila je ranije posmatračka misija Crta.

„Organizovane migracije birača nisu ni legalne ni legitimne", dodali su.

Prijavljivanje fiktivnih prebivališta kršenje je zakona koji reguliše prebivališta, dok istovremeno podrivaju izbornu jednakost i bitno narušavaju garantovano pravo ljudi da biraju lokalnu samoupravu, dodali su.

Pogledajte video Birački spisak – šta je i da li ste na njemu?

Pola miliona ljudi bez adrese

Prema pisanju Radija Slobodna Evropa, u biračkom spisku nalazi se oko pola miliona ljudi bez pune adrese, odnosno bez upisane ulice i kućnog broja.

Rašuo objašnjava da za ovu situaciju postoji više razloga, a jedan od njih su adrese stanovnika sela u kojima ne postoje nazivi ulica.

Drugi razlog su greške policijskih službenika prilikom dostavljanja podataka referentima za upis u birački spisak, dodaje.

„Policijski službenici ne unesu uvek celu adresu, recimo izostave broj stana, i takav podatak dostave za upis u birački spisak.

„Tako se desi da na Novom Beogradu imate zgradu u kojoj se 20 ili 30 stanara vodi da živi na broju nula, odnosno u podrumu, što je nemoguće.

„Problem je što su u takvim situacijama zloupotrebe lakše, odnosno što na takvu adresu možete da dodate još deset ljudi", kaže.

Misterija jedne strankinje

Na društvenim mrežama poslednjih dana dele se dva poziva za glasanje na ime iste strankinje.

Na jednom pozivu ime je napisano ćirilicom, na drugom latinicom. Adresa je ista, ali su redni brojevi u biračkom spisku različiti.

„Ta žena je dobila državljanstvo i upisana je u birački spisak po osnovu državljanstva, sa imenom na latinici.

„Onda je izvadila ličnu kartu sa imenom na ćirilici i ponovo je upisana u birački spisak, sada sa imenom na ćirilici", objašnjava advokat.

„Ona nije jedina i ima još sličnih primera", dodaje.

Sređivanje biračkog spiska, problema na koji se ukazuje decenijama, bila je jedna od preporuka Kancelarije OEBS-a za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR).

Posao, međutim, nije završen ni pred ove izbore, a članovi Komisije suočavali su sa mnogim preprekama, kaže Rašuo.

Između ostalog, nije im omogućen pristup svim bazama podataka potrebnim za proveru upisanih birača.

„Brojni učesnici u izbornom procesu izrazili su zabrinutost u pogledu tačnosti biračkog spiska, uključujući neuobičajeno visok broj birača registrovanih u pojedinim opštinama i na određenim adresama.

„Organi vlasti nisu javno objasnili navedena odstupanja niti su naznačili da li se ona ispituju", navodi ODIHR u poslednjem izveštaju od 9. oktobra.

Vladina Kancelarija za informacione tehnologije stvari vidi drugačije i, pozivajući se na digitalnu platformu, ističe da su podaci u Jedinstvenom biračkom spisku u najvećoj meri precizni.

BBC na srpskom je od sada i na TikToku, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu, Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

• Šta bi velika izlaznost mogla da znači za rezultate izbora u Srbiji
• Deset odgovora na vaše nedoumice o izborima u Srbiji
• Šta rade kontrolori na dan izbora