Profesor Džim Falon je dobri psihopata.
A budući da je neuronaučnik, otkrio je to na prilično neobičan način.
Falon, koji je profesor psihijatrije i ljudskog ponašanja na Univerzitetu Kalifornija-Irvajn, radio je na eksperimentu tokom kog je analizirao skenove mozgova ubica koristeći vlastitu porodicu kao kontrolnu grupu.
Kad je stigao do poslednjeg skena, video je da je osoba „očigledno patološki slučaj".
- Može li desetogodišnjak da bude hladnokrvni ubica
- Priča o prvom ubistvu naručenom preko Darkneta
- Jesmo li opsednuti dokumentarcima o zločinima
On je za BBC rekao da je tehničare koji su mu doneli snimke samo pogledao ispod oka.
„Mislio sam da zbijaju šalu sa mnom. Rekao sam: 'Pomešali ste jednog od ubica sa mojom porodicom'.
„Ali oni su odgovorili: 'Ne, ovo je stvarno'", kaže Falon.
„I onda sam rekao: 'Pa dobro onda, ova osoba, čiji god da je sken, ne bi trebalo da hoda okolo slobodno u našem društvu. Verovatno je veoma opasna osoba - bio je to najgori psihopatski obrazac koji sam video.
„Skinuo sam papirić koji je prekrivao ime i... bio sam to ja."
Jesu li sve psihopate opasne?
Ali Falon nikad nije ubio nikoga i sebe opisuje kao „dobrog čoveka". Kako onda on može da bude psihopata?
„Ja sam pro-društveni psihopata", kaže on. „Ne posedujem neke od anti-društvenih i kriminalnih osobina koje poseduju neki drugi."
Procenjuje se da je otprilike svaki stoti čovek na svetu psihopata.
- Mračna nacistička prošlost nemačkih bogataša
- Teorije zavere i smrt Džefrija Epstina - od Klintona do Trampa
Ali iako mnogi nasilni prestupnici spadaju u ovu kategoriju, kao što pokazuje Falonov slučaj, to ne znači da će sve psihopate biti nasilne.
Od čega onda zavisi kako će se ponašati?
Psihopatski mozak
Skenovi mozga pokazali su razlike u aktivnostima u nekim delovima mozga između nasilnih psihopata i ne-psihopata.
Nasilne psihopate imaju manje sive mase u frontalnim delovima važnim za razumevanje emocija drugih. Ove oblasti se aktiviraju i kad razmišljamo o moralnom ponašanju.
Psihopate takođe imaju značajno manju oblast amigdale, koja se obično vezuje za osećanja straha.
- Šta se desi kad plaćeni ubica angažuje „podizvođače“
- Incestuozni par osuđen na dugogodišnju robiju zbog ubistva dece
To sugeriše da postoji genetska predispozicija za psihopatiju.
Međutim, ukoliko mozak zamislimo kao mišić - možemo to da protumačimo i kao nedostatak vežbe tih delova, što dovodi do smanjenih aktivnosti - možda kao posledica odrastanja i okruženja.
Uzmite kao primer Falonovu porodicu.
Psihopate u porodici
Tek nakon zbunjujućeg skena mozga, još tamo 2005. godine, delići slagalice počeli su da dolaze na mesto za Falona.
On je shvatio da njegove psihopatske osobine nisu počele s njim - na njegovom porodičnom stablu postoji sedam osumnjičenih ubica.
Falon se setio knjige koju mu je njegova majka poklonila pre mnogo godina, o njegovom pra-pra-pra-pradedi, koji je živeo 1670-ih i bio prvi slučaj čoveka koji je ubio vlastitu majku u američkim kolonijama.
A Falonova rođaka Lizi Borden bila je optužena za ubistvo oca i maćehe počinjeno sekirom 1882. godine. Bila je kontroverzno oslobođena svih optužbi, ali je jeziva pesmica o tom zločinu opstala do današnjih dana.
- Ubistvo voditeljke Džil Dando „nikada neće biti razrešeno“
- Misteriozna smrt koja opseda Norvešku već pola veka
Falon kaže da može da vidi kako na određene načine on iskazuje psihopatsko ponašanje.
On priznaje, na primer, da bi verovatno bio u stanju da ne ode na sahranu rođaka ukoliko zna da postoji neka žurka ili nešto zabavno da se radi istog dana.
On kaže da zna da to „nije u redu".
„Stvar je u sledećem: znam da tu nešto nije u redu, ali me i dalje nije briga. Ne znam kako to da objasnim - u poziciji ste da pomislite 'to nije u redu' ali da vas i dalje boli briga."
Dakle, ukoliko je Falon imao mozak i gene ubice - zašto onda to nije i postao?
Psihopate i njihovo okruženje
Odgovor je: vaše detinjstvo određuje da li će ti geni biti aktivirani ili ne.
„Ukoliko imate takozvani oblik visokorizičnih gena i zlostavljaju vas u ranoj mladosti, mnogo su veće šanse da ćete život proživeti kao kriminalac", kaže Falon.
- FBI otkrio najsmrtonosnijeg američkog serijskog ubicu
- Preispitivanja Čarlsa Darvina oko „gnusne misterije“ koja ga je mučila do kraja života
„Ukoliko imate taj gen a niste bili zlostavljani, onda rizik nije previsok. Gen sam po sebi, varijacija, ne utiče dramatično na ponašanje, ali u određenim uslovima okruženja, može da čini veliku razliku", kaže on.
Falon kaže da je imao „neverovatno predivno detinjstvo" i da je to potrlo njegove zlosrećne gene.
„Kad pogledam stare porodične snimke i fotografije, na svima se smešim i srećan sam kao kuče, a tako je bilo tokom čitavog mog života. Velike su šanse da je to anuliralo sve te genetske faktore i eliminisalo ih."
Korisni psihopata
Biologija, dakle, mnogo znači, ali nije presudna za to da li će se neko odati kriminalu.
Što se Falona tiče, on kaže da postoji pozitivna strana sposobnosti da se stvari sagledavaju bez osećanja i što ne mora da se „emotivno potresa" zbog događaja.
Pod jedan, on je taj koga uvek zovu prijatelji i rodbina kad im treba neki savet.
„Mogu da sedim s njima dva sata dok oni plaču i neću reagovati emotivno. Ali ću razumeti šta im se dešava i pokušaću da im pomognem. Pružiću im hladnu, ali preciznu i iskrenu analizu", kaže on.
„Imam veoma visoke rezultate u onome što nazivaju kognitivnom empatijom i veoma niske u emocionalnoj empatiji. Ispostavlja se da su ljudi poput mene korisniji za društvo, daju više novca, učestvuju više u stvarima koje su od pomoći.
„Samo ne možete s njima dobro da se isplačete."
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
