Nivo inflacije u Americi za mesec decembar je 6,5%. Inflatorni pritisci i dalje popuštaju u najvećoj svetskoj ekonomiji. Taj trend daje nadu da će se cene dalje stabilizovati, kako u SAD tako i u ostatku sveta.
Skok od 6,5% u odnosu na decembar 2020. godine je najmanji skok godišnjih cena u poslednjih par meseci. Cene su takođe pale 0,1% u odnosu na mesec pre, što je prvi pad iz meseca u mesec. Cena benzina je najviše pala i na taj način olakšala pritisak na već nategnute budžete američkih domaćinstava.
Cene nekretnina, nameštaja i novih automobila i dalje skaču i to je razlog za dalju brigu. Taj deo ekonomije se i dalje bori sa narušenim sistemom nabavke uzrokovan covid-19 virusom. Bitno je da i u tom segmentu vidimo popuštanje cenovnih pritisaka kako bi se američka, a zatim i globalna ekonomija vratile na put održivog rasta.
Ove informacije pozitivno utiču na finansijske tokove jer je nada da će se cene obuzdati i u drugim delovima sveta. Grafikon ilustruje nivo inflacije u SAD u poslednjih 50 godina, to jest od sedamdesetih godina prošlog veka kada su cene divljale punu deceniju. Ilustracija jasno pokazuje da je nivo i dalje tri puta viši od poželjnog, tako da nema mesta trajnom olakšanju. Američki centralni bankari održavaju sledeću sednicu krajem januara i očekivanja su da će referentnu kamatnu stopu dići sa trenutnih 4,5% na 5%. Prethodni potezi su urodili plodom ali je problem i dalje tu tako da je očekivano povećanje neminovno.
Evropa ponovo kaska i stopa od 2% je isuviše niska da bi ohladila rastuće cene. Evropska centralna banka će podići stopu za pola procenta još dva puta u prvom tromesečju 2023. Stari kontinent se našao u procepu između divljanja cena i ekonomije u padu izazvane ratom u Ukrajini. Svako rapidno dizanje referentne kamatne stope obuzdava cene, ali rizikuje duboku recesiju i veliku nezaposlenost. Taj procep se širi usled političke kakofonije unutar Evropske unije koja nije u stanju da donese teške odluke. Zato će ova godina biti ekonomski teška za Evropu bez izgleda za značajan ekonomski rast.
U Velikoj Britaniji je situacija još gora i očekuje se dalje podizanje kamata. Englezi su najavili da će sa trenutnih 3,5% otići na 4,25% do leta. Ekonomija je u teškoj situaciji i 2023. godine ova ostrvska zemlja će najverovatnije biti u recesiji. Dalja povećanja kamata će samo smanjiti investicije i time doprineti daljem ekonomskom padu. Pored ovog razvoja događaja posledice brexita su kao šlag na tortu u ovim teškim vremenima.
Inflacija u Indiji i Kini ima naznake popuštanja. Ove dve mnogoljudne zemlje su temelj azijske ekonomije i u poslednjih par decenija su postale bitni globalni igrači. Virus korone i dalje divlja Kinom stvarajući ekonomske probleme tako da se ne očekuje pun ekonomski rast u ovoj komunističkoj državi u sledećih par meseci. Kada se to završi, ovaj ekonomski gigant će ponovo povećati proizvodnju i investicije stvarajući dodatne inflatorne pritiske.
U novu godinu ulazimo sa malo više optimizma nego pre par meseci. Rizik da će svet upasti u inflatornu spiralu kao pre 50 godina je manji nego pre šest meseci. Reakcije centralnih banaka, iako stidljive, su ipak blago proaktivne tako da se dalje popuštanje cena očekuje. Bitno je da se ovog puta drže dok se inflacija ne vrati na poželjan godišnji nivo od par procenata. Mesta optimizmu ima ali sa dosta opreza. Svet je i dalje u škakljivoj ekonomskoj poziciji i brine me da su ove vesti samo privremene.
(fejsbucenje.com)
Bonus video:
