BLOG

Zašto je cijena nafte ključna za globalnu ekonomiju?

Nafta je kao podloga za inflaciju... Nema druge sirovine koja ima toliki uticaj na skok cijena, pa samim tim i na standard života prosječne osobe

3681 pregleda 32 reakcija 2 komentar(a)
Foto: Rojters
Foto: Rojters

Ovih dana promakoše par komentara na mojim mrežama oko uticaja nafte na globalnu ekonomiju. Cilj ovog članka je da objasni značaj ove sirovine na našu svakodnevicu.

(...)

Nafta je najbitnija sirovina i ključni pojedinačni globalni ekonomski faktor. Sama industrija je oko 3% globalnog BDP-a. Pored toga, petrohemijska industrija velikim delom zavisi od naftnih derivata. Svaka plastična drangulija koja vam se vuče po kući nosi cenu nafte u sebi. Hrana najvećim delom poskupljuje jer je u proizvodnji đubriva gas najveća stavka. Samim tim poskupe žitarice i ostali prehrambeni proizvodi. Da ne pričamo o transportu, farmaciji i turizmu.

Za vreme COVID-19 pandemije, kada je svet stao i ekonomska aktivnost kolabirala, cene nafte su pale skoro na nulu. U međuvremenu, sa ekonomskim oporavkom koji je sledio, cena se polako oporavljala. Svetu je prihvatljiva cena od $40-$60, kada veći deo industrija funkcionišu profitabilno i samim tim ostavljaju dovoljna sredstva za buduće investicije. Kako se cena približava $100 po barelu, profiti se tope, nema love za investiranje tako da sam ekonomski rast dolazi u pitanje. Uticaj visoke cene sirove nafte je u smanjenju slobodnog keša za investiranje. Kako su investicije krucijalni deo BDP-a, tako se i on topi a samim tim i kvalitet naših života.

Rat u Ukrajini, koji je krenuo prošle godine, značajno je zakomplikovao stvari jer su se velike sile posvađale. Posledica tih čarki je inflacija koju preživljavamo poslednjih meseci. Nafta je kao podloga za inflaciju, kako se ona diže, podiže se čitav sistem cena. Nema druge sirovine koja ima toliki uticaj na skok cena, pa samim tim na standard života prosečne osobe.

 Dnevna potražnja za sirovom naftom u milionima barela. Izvor: Statista
Dnevna potražnja za sirovom naftom u milionima barela. Izvor: Statistafoto: V.Đ.

Potražnja za naftom raste značajno nakon pandemije. Gornja ilustracija pokazuje da će pritisak na cene da se nastavi, sa daljim inflatornim rizicima. Ovo je prvi efekat koji poskupljuje crno zlato.

Glavna organizacija koja kontroliše proizvodnju nafte, pa samim tim i cenu, je OPEC+. Nema druge trgovinske organizacije sličnog značaja. Unutar nje, Saudijska Arabija i Rusija imaju bitan uticaj kao najveći proizvođači. Samo pre mesec dana produžili su ograničenje proizvodnje do kraja godine. Taj limit održava cene oko $90 po barelu što je za njih odlična cena. Za ostatak sveta ova cena je problem baš iz gore navedenih razloga. Ovo je drugi efekat koji poskupljuje crno zlato.

Živimo u vremenima sličnim 70-im godinama prošlog veka nakon Jomkipurskog rata u Izraelu. Arapske zemlje, besne zbog tretmana Palestinaca, bitno su ograničile proizvodnju i cene sirove nafte su otišle u nebo. Usledila je takozvana izgubljena decenija, u kojoj se svet borio sa visokom inflacijom, manjkom ekonomskog rasta i porastom siromaštva. Sve su veći izgledi da smo suočeni sa sličnim scenarijom.

Iz navedenih razloga jasno je čitaocu zašto je nafta ključna. Nisu svi ti izveštaji i članci napisani u vetar već reflektuju stalnu brigu o ovoj sirovini. Nafta je kao droga: koju god cenu da ponudiš, veći deo nas će je platiti. Gunđaćemo, ali ćemo platiti.

(fejsbucenje.com)

Bonus video: