Otkad je uveden višepartijski sistem, prvi put ne znam većinu odbornika u SO Bar niti ko su poslanici u Skupštini Crne Gore. Niti me posebno interesuje. A rekao bih i da kvalitet diskusija, iz saziva u saziv, opada.
* * *
Talasi su uradili ono što najbolje znaju – razrušili su Šetalište kralja Nikole na okuci koja savija ka Žukotrlci. Snaga talasa je neopisiva, ali ljudi uspijevaju da ih obuzdaju. Samo treba izvesti građevinske radove u skladu sa potencijalnom jačinom talasa. Kao što je Luka Bar, sa direktorom Petrašinom Kasalicom na čelu, početkom 21. vijeka, finansirala kvalitetnu sanaciju lukobrana i za vijek riješila dugotrajnu bitku sa olujnim nevremenom i talasima koji dostižu visinu i do šest metara.
* * *
Trotoari oko Doma kulture i Tri kule renovirani su i zaista lijepo izgledaju, ali su izašle na vidjelo neke naše (ružne) navike. Do sada nisam primjećivao na uglovima trotoara pikavce. Sada je sve čisto i umiveno pa su pikavci izmiljeli i „blistaju“ na suncu. Porazno je da ih je, ipak, najviše ispod klupa za odmor, pored kojih se, na metar, nalaze betonske kante za otpatke. Dovoljno je samo da bahati i nevaspitani pušači pruže ruku i bace opušak u kantu, a ne pod noge.
Izgleda da i „komunalci“ ne smatraju da su pikavci smeće ili nemaju odgovarajuće metle, tek Bar sve više postaje „grad pikavaca“.
* * *
Čovjek najlakše može da zavara i prevari – sebe. Ako napravi nešto na šta nije ponosan, to ga grize i ne odlazi od njega, ni danju ni, posebno, noću. Onda mu neko koga ne cijeni i izbjegava, kaže da je to što je učinio prava stvar. Grčevito se uhvati za te riječi i više mu laskavac nije nitkov i ništa roba.
* * *
„Traži se jedna polovna nedelja bez vesti o nesrećama i ratovima. Traže se prijatelji, makar dotrajali, svi oni iščezli, raseljeni, umrli, izgubljeni, poženjeni – traže se svi oni što su nas raznosili komad po komad, deo po deo: delove našeg vremena, naše ljubavi, traže se da vrate ljubav.”
Prije 16 godina, 3. marta, otišao je Momo Kapor. Da je poživio do 8. aprila napunio bi 73 godine. Napisao je više od 40 knjiga različitih žanrova, među kojima i dvadesetak romana. Od svih romana nisam pročitao jedino „Una“. Gledao sam istoimeni film sa Radetom Šerbedžijom i Sonjom Savić i pošto me nije „dojmio“ nisam htio da čitam knjigu.
Ali sam, zato, uživao u pozorišnoj predstavi „Una“, Zvezdara teatra, prije nekoliko dana u velikoj dvorani Kulturnog centra. U naslovnj ulozi briljirao je Nikola Ristanovski, makedonski glumac rođen prije 57 godina u Ostravi, Češka, a ostaće upamćena i majstorski režirana (Dejan Projkovski) erotska scena u kupatilu, u kojoj nije bilo ni „v“ od vulgarnosti, govorila su samo čula… Veoma upečatljiva bila je i mlada glumica Magdalena Mijatović.
* * *
„Ova knjiga ništa ne valja. Treba je uništiti”, rekao je Gabrijel Garsija Markes sinovima Rodrigu i Gonsalu pred smrt. U to vrijeme borio se s gubitkom pamćenja i očajan govorio: „Pamćenje je moj alat i moja osnovna sirovina. Bez njega nema ničega.”
Sinovi ga, ipak, nisu poslušali, a bolje da jesu. Nedovršeni roman od stotinak strana, „Vidimo se u avgustu”, čita se brzo i lako, ali se povremeno ima utisak kao da je u pitanju ljubavni vikend roman…
* * *
Maša je prije nekoliko godina bila u Sevilji, kod svoje drugarice, Mar, sa kojom je studirala u Edinburgu. Provela je u Andaluziji nezaboravnih pet dana. Mar je imala baku u devetoj deceniji. Starica je Maši na odlasku kazala: „E, sad, dijete moje, znaš gdje smo, pa nemoj da te zovemo nego sama dođi!“ Španci nam, čini mi se, liče. Generalno, Španci su dobri ljudi…
* * *
Crna Gora stvarno ima mnogo „bisera rasutih po celom svetu“, kao što je pjevao Bajaga. Divna Ratković, deseta generacija Ratkovića u Baru, studira i igra tenis na prestižnom „Rajs Univerzitetu“, u Hjustonu, u Teksasu. I briljira. Dina je ove godine dobila nagradu „Scholar Athlete“, koju Univerzitet dodjeljuje studentu-sportisti koji pokazuje „izuzetne rezultate, liderstvo, karakter i posvećenost svom sportu i univerzitetskoj zajednici“.
Divna je, jednostavnije rečeno, priznanje dobila jer je odličan student i vrhunska teniserka.
Mene je, kao polumaturantkinja, pridobila kad je glatko porazila sve dječake koje smo pripremali za školsko takmičenje u šahu, a ona šahovskim časovima nikad nije prisustvovala. Osim toga, bila je veoma talentovana atletičarka.
* * *
Kaže mi prijatelj da je jedva čekao da se vratim. Mislio sam da me uželio zbog šetnje i „teferiča“.
„Kad nisi ovdje nema ko da broji Podgoričane, vikendom, na barskom šetalištu!“
* * *
Žao mi je što Kotorani nisu ostali kod svoje odluke da, kao domaćini, ne igraju vaterpolo utakmice van svog grada i bazena „Zoran Džimi Gopčević“. I u Jugoslaviji se Drugi svjetski rat završio početkom sedamdesetih godina, dakle, poslije 25 godina, u Hrvatskoj se Domovinski rat ne završava ni poslije više od tri decenije.
* * *
Ne kladim se, ali i dalje pratim evropske fudbalske lige. I mislim da će, tradicionalno, izvisiti klubovi za koje navijam u borbi za titulu, osim Crvene zvezde u Srbiji. A to su: Mornar u Crnoj Gori, Harts u Škotskoj i Arsenal u Engleskoj. Rijeka je u Hrvatskoj već otpala.
Bonus video:
