NELIKVIDNOST RASTE OD 2009.

Godinama isti problemi opterećuju privrednike

Nelikvidnost crnogorske privrede ide uzlaznom putanjom od 2009. godine
0 komentar(a)
cbcg, Foto: Screenshot (YouTube)
cbcg, Foto: Screenshot (YouTube)
Ažurirano: 30.11.2016. 18:29h

Svake zime Centralna banka Crne Gore izlazi sa novim preporukama ka vladi na koji način da vodi ekonomsku politiku u narednoj godini. Svake godine u tom dijelu analiziraju se uzroci dugotrajne nelikvidnosti crnogorske privrede i nude rješenja. I svake godine, vlada se obično ogluši na te preporuke.

“Godinama se najavljuje smanjenje kamata, od toga jako slabo ili gotovo da nema ništa. Tako da malo tržište, otvoreno tržište, gdje se teško snaći malim privrednicima da se izbore, jer tržište jednostavno nije zaštićeno I potpuno je otovoreno svim stranim kompanijama”, kazao je Mladen Bojanić, ekonomski analitičar.

Nelikvidnost crnogorske privrede ide uzlaznom putanjom od 2009. godine .

Ekonomski analitičari i crnogorski privrednici, kažu da su problemi koji opterećuju privrednike isti godinama

“Regulatorni okvir, pristup finasijama, siva i neformalna ekonomija, korupcija i nesklad između tržišta rada i tržišta obrazovanja”, navodi Mirza Mulešković iz Unije poslodavaca Crne Gore.

“Apsolutno sam siguran da su najveći problem koji razjedaju crnogorsku ekonomiju- nedogovornost , korupcija, kriminal, monopoli, vještački monopoli… ”, smatra Bojanić.

Ovog puta preporuke novoj vladi, stižu od doskorašnjeg ministra finansija, Radoja Žugića, koji vladi, između ostalog predlaže da ukine parafiskalne namete, odnosno razne komunalne takse, kako bi se privreda rasteretila. Crnogorski privrednici, opštinama moraju da plaćaju na destine takvih taksi. To su razne komunalne naknada za opremanje građevinskog zemljišta, usluge odvoženja komunalnog otpada , svjetleće reklame,prirezi na porez. U Uniji poslodavaca smatraju da bi takav potez mnogo značio privrednicima, posebno onim manjim.

“Jedan od primjera nam pokazuje da preduzeće plaća oko 40 hiljada eura samo za tri-ili četiri usluge za lokalnu samoupravu, što je, priznaćemo za jedno preduzeća ogormna cigar za godinu”, navodi Mulešković.

Naši sagovornici slažu se da sve što se radi na poboljšanju privrednog ambijenta, ne može imati prevelike efekte, ukoliko se ne krene u suzbijanje sive ekonomije ciji je udio u privredi prema zvanicnim podacima oko 20 odsto, iako svi pokazatelji govore da se radi o mnogo većem procentu

“Ne možemo da govorimo o konkurentnosti preduzeća ako postoji siva ekonomija, ne možemo da govorimo o tome da jedno registrovano preduzeće koje ima konstantne kontrole, koje izmiruje sve svoje obaveze, bude konkuretno u odnosu na drugo preudzeće koje nije registrovano, koje ne plaća sve svoje obaveze, koje su propisane zakonom”, dodaje Mulešović.

“Ono što je opet najgore je što je oštrica kontrole inspektora ka onima što dobro posluju, tako da i oni silom prilika , na kraju ili ulaze u probleme da ne mogu da servisiraju sve obaveze ,plaćaju poreze, ili na kraju krajeva i oni se guraju da idu u sivu ekonomiju, jer očigledno da njih najmanje neko kontroliše”, smatra Bojanić.

Sve u svemu nelikvidnost crnogorske privrede, najbolje pokazuju podaci, da u Crnoj Gori ima skoro 26 hiljada registrovanih preduzeća, a da više od 15 hiljada ima blokiran račun, dok međusobna dugovanja tih predzeća iznose skoro 620 miliona eura.

Preporučujemo za Vas