"NE MOŽEMO BITI NORMALNI KAD SLUŠAMO TAKVU MUZIKU"

Učenici srednje muzičke škole "Vasa Pavić": Muzika se danas više gleda nego sluša

"Ja im stvarno ne znam imena, Jala brat, ne znam, meni je to stvarno pravi šok, onda se čudimo zašto su takve generacije, mislim ne možemo biti normalni kad slušamo takvu muziku, zato što mislim da muzika veoma bitno utiče na razvijanje naše ličnosti"
0 komentar(a)
Maya Berović, Foto: Twitter
Maya Berović, Foto: Twitter
Ažurirano: 12.01.2019. 12:48h

Učenica četvrtog razreda srednje muzičke škole Vasa Pavić, Nađa Dabetić, šokirana je današnjom vrstom muzike i izborom njenih vršnjaka, jer kako kaže, jasno se čuje da tu nema kvaliteta.

"Ja im stvarno ne znam imena, Jala brat, ne znam, meni je to stvarno pravi šok, onda se čudimo zašto su takve generacije, mislim ne možemo biti normalni kad slušamo takvu muziku, zato što mislim da muzika veoma bitno utiče na razvijanje naše ličnosti", kazala je Dabetić.

Iako se grčevito odupiru ovom trendu, oni koji su muzički obrazovani, ističu da se muzika danas više gleda nego sluša.

"Kad čujem što moja generacija i vršnjaci slušaju, mlađa braća, mogu da kažem da sam razočarana, pošto se pitam da li to može uopšte muzikom da se nazove, šta je to, da li tu postoji ikakva estetika, onda se zapitam, jer često nam profesori kažu muzika se sluša, ali se pitam da li je mi danas slušamo, ili je gledamo", kazala je Dabetić.

"Ljudi kojima sam ja okružena smatram da imaju, posebno u muzičkoj školi, svi smo obrazovani i znamo šta je kvalitetno i svi slušaju dobru muziku to je najviše u našem muziku klasična, jazz, a što se tiče moje genarcije, mog društva izvan muzičke sluša se i ova neka nova, domaća muzika, koje ja nijesam pristalica. Ja to ne slušam ali ovi novi izvođači, tipa Maja Berović Jala Brat, i tako to", kazala je Maša Vujadinović.

Budući da su djeca podložna uticajima sa svih strana, u formiranju muzičkog ukusa porodica je ključna, mišljenje je profesroica Dragana Armacki. Dodaje i da je dostupnost muzike kroz različite medije iz kroijena promijenila i ponudu i publiku.

"Porodica svakako oblikuje sve, pa i taj kulturni pristup svakog djeteta, ono što roditelji slušaju u kući, ono sa kojim žanrovima muzičkim je odraslo ne mora baš nužno da opredeljuje njegov kasnije ukus, ali u mnogome opredjeljuje. Ja nisam od onih koji su strogi u ocjeni šta je kvaliteno, svi znamo da sve treba da bude estetski prihvatljivo, kulturološki trenutak baš i nije srećan u bilo kojoj drugoj sferi društva, pa samim tim je nekako logično da imamo problem i na ovom polju muzičkom", kazala je Dragana Armacki, profesorica solfeđa i muzičke akademije.

Armacki smatra da je nastupila i velika kriza kad je riječ o tekstovima pjesama, što i ne bi trebalo da nas iznenađuje jer vlada buka i bijes današnje muzike, koja okreće pažnju od važnog ka trivijalnom.

"Tesktovi nn smijeu da šalju poruku jadnosti, poruku koja je u odustvu samopoštovanja, ne smijemo slati poruke da je biti ostavljen uz žive ritmove sreća, i tako jer na taj način djeca ili mladi oni nesvjesno prihvataju te modele koji su plasirani. Svaka pjesma edukuje kako izvođače, tako i slušaoce, zato bi trebalo već u tim godinama početi sa slanjem dobrih poruka koje će se, naravno dodatno, baviti edukacijom djece pored roditelja i škole". kazala je Armacki.

U vrijeme kad muzika nije više samo dio našeg života, već odjekuje sa televizora, iz radija, dopire iz kompjutera, mobilnih telefona, koji se nikad ne gase, od posebne je važnosti, zaključuju naši sagovornici da mudro biramo šta slušamo, i uz koje pjesme nove genracije sazrijevaju.