Efekti Zakona o dobrovoljnom restrukturiranju nisu bili vidljivi u prethodnom periodu zbog čega je zakon pretrpio određene izmjene.
„Mi smo novim izmjenama i dopunama zakona, o dobrovoljnom finansijskom restruktruriranju, dali nove podsticaje, kako za banke, tako i za dužnike, klijente banaka, pa smo proširili listu kategorija klasifikacija i na kategoriju D. Ta kategorija obuhvata značajan dio rezervisanja za potencijalne kreditne gubitke i to je u procentima 70 odsto“, kazao je Radoje Žugić, guverner CBCG.
A kategorija D i C imaju oko 117 miliona eura kredita, koji se neuredno vraćaju.
„To je ogroman iznos, posebno za kompanije, koje su na granici oporavka, a nemaju prostora da u saradnji sa bankama, naprave svoje restrukturiranje. Takođe, ogroman je nivo i kategorije B. Blizu 500 miliona eura na današnji dan imamo tih kredita, koji kasne sa nekim važnim elementima, koji će sigurno preći u kategoriju C ili kategoriju D u dogledno vrijeme“, dodaje guverner CBCG.
Žugić je naveo da postoji dobar trend smanjenja loših kredita, i poručio da se ti trendovi moraju ubrzati, kako bi u najkraćem roku imali podršku realnoj ekonomiji.
„Pamtimo neke rekorde iz avgusta 2011. godine, kada je nivo loših kredita u ukupnom portfoliju iznosio 25,95 procenta. Danas je to, nešto iznad 9 odsto. Znači snažan trend, veliko smanjivanje, ali i ovaj segment smatramo i dalje ključnom ranjivosti bankarskog sektora.“
Okrugli sto o sporazumnom finansijskom restrukturiranju dugova organizovala je Privredna komora, iz koje je saopšteno da su izmjene nastavak Zakona iz 2015., kada je primjena bila ograničena na dvije godine.
Bonus video:
