CEDEM: 62 odsto građana za ulazak Crne Gore u EU, 24 odsto protiv - Vijesti.me
ISTRAŽIVANJE SPROVEDENO OD 15. DO 30. APRILA

CEDEM: 62 odsto građana za ulazak Crne Gore u EU, 24 odsto protiv

Na pitanje kakva će biti opšta privredna situacija u Crnoj Gori, u odnosu na ovu danas, nakon ulaska u EU, nešto više od trećine građana je kazalo da će biti bolja, a 16,3 odsto smatra da će biti lošija, dok da će privredna situacija biti otprilike ista kao danas smatra 26,1 odsto ispitanih

Pejović i Bešić
Pejović i Bešić (Foto: PR centar)

Više od 60 odsto građana bi na referendumu podržalo ulazak Crne Gore u Evropsku uniju (EU), njih skoro trećina smatra da se Crna Gora kreće onoliko brzo koliko okolnosti dozvoljavaju i da očekuje da će država do 2025. godine postati članica EU, a više od polovine smatra da bi mladi bili na dobitku ulaskom u tu zajednicu, prenosi PR Centar.

To je saopšteno na pres konferenciji Centra za demokratiju i ljudska prava (CEDEM), povodom obilježavanja Dana Evrope i predstavljanja rezultata istraživanja javnog mnjenja o stavovima i poznavanju građana o pregovaračkom procesu Crne Gore sa EU i EU uopšte, u kojem je učestvovalo 773 ispitanika, a koje je sprovedeno od 15 do 30. aprila u okviru projekta "Dijalogom i edukacijom do Evropske unije", koju je finansijski podržalo Ministarstvo javne uprave.

Direktorica CEDEM-a, Milena Bešić, navela je da, većina građana smatra da, Crna Gora u spoljnoj politici, treba da se oslanja na EU.

"Istraživanje je pokazalo da bi na referendumu, 62 odsto glasalo za, neopredijeljenih je 14, a 24 odsto građana je protiv ulaska Crne Gore u EU", rekla je Bešić.

Na pitanje kakva će biti opšta privredna situacija u Crnoj Gori, u odnosu na ovu danas, nakon ulaska u EU, nešto više od trećine građana je kazalo da će biti bolja, a 16,3 odsto smatra da će biti lošija, dok da će privredna situacija biti otprilike ista kao danas smatra 26,1 odsto ispitanih.

Ona je rekla da 52,8 odsto ispitanika smatra da bi mladi bili na dobitku ulaskom Crne Gore u EU.

Istraživanje je pokazalo da preko dvije trećine građana uglavnom zainteresovano za informisanje o EU, a da na pitanje ko je najodgovorniji za informisanje javnosti, kada je riječ o pristupanju Crne Gore EU 36,3 odsto Vlada i njene službe, zatim mediji 17,2 odsto, posebne specijalizovane službe 8,2 odsto, Delegacija EU smatra 4,5 odsto, političke partije 3,7 odsto, ostale međunarodne institucije 3,1, a nevladine organizacije svega 2,6 odsto.

"Zabrinjavajuće je da svega 2,6 odsto građana smatra da su nevladine organizacije najodgovornije za informisanje javnosti, što ukazuje na neophodnost poboljšanja rada organizacija u oblasti informisanja o realizovanim aktivnostima koje imaju za cilj doprinos pristupanje Crne Gore EU", navela je Bešić.

Kada je riječ o praćenju informacija o EU u medijima, kako je rekla, 3,7 odsto građana o tome prati u Dnevnim novinama, Pobjedi 4,1, na lokalnim TV stanicama 4,4, Televiziji Pink 4,9, Danu 5,9, novinama Vijesti 6,4, TV Prva 8,5, Radio Televizija Crne Gore 18,4, Televizija Vijesti 21,3 i putem interneta petina građana.

Projektni koordinator, Marko Pejović, naveo je da je istraživanje pokazalo da je više od polovine građana čulo za Delegaciju EU, kao i da Delegacija ulaže napor, ali da brzina ulaska Crne Gore u EU ne zavisi od njih (53,1 odsto).

"Svega 4,3% smatra da Delegacija EU samo usporava proces pristupanja Crne Gore EU, dok trećina građana vjeruje da Delegacija radi veoma efikasno, kada je riječ o pristupanju Crne Gore EU", kazao je Pejović.

On je rekao da skoro dvije trećine građana nije čulo za EU Info Centar.

"Razlog za to što je EU Info Centar centralizovan u Glavnom gradu i neophodnost otvaranja tzv. EU info pointa po drugim gradovima kako bi se poboljšala informisanost građana o EU", smatra Pejović.

Kada su u pitanju uslovi koje Crna Gora mora ispuniti na putu ka članstvu u EU, više od trećine građana se izjasnilo da ne zna sve, ali da zna ključne uslove koje Crna Gora treba da ispuni kako bi ušla u EU.

"Da je Vlada ključna institucija, kada se govori o doprinosu različitih institucija integraciji Crne Gore u Evropsku uniju, smatra 26,3 odsto građana. Petina građana smatra da najveći doprinos daje Delegacija EU, Skupština 14,2, istaknuti pojedinici 10,1 odsto, političke partije 7,2 odsto, mediji 5,9 odsto, dok nevladine organizacije bilježe 4,3 procenta“, rekao je Pejović.

On je kazao da skoro polovina ispitanih građana (46,1 odsto) ne može da procjeni da li EU u dovoljnoj mjeri finansijski pomaže proces integracije Crne Gore u EU, a da je za IPA program nije čulo skoro polovina stanovništva.

Na pitanje kako ocjenjuju pomoć koju je Crna Gora dobila od EU, 42 odsto ispitanika je bilo bez odgovora, dok njih 18,7 odsto nije moglo da procijeni.

"Da je u pitanju velika pomoć smatra 14,3 odsto građana, osrednja pomoć 14,7 odsto i mala pomoć 10,2 odsto ispitanika", rekao je Pejović.

Na pitanje da li znaju gdje mogu dobiti informacije o finansijskoj podršci koju EU pruža Crnoj Gori, kako je rekao, oko 90 odsto građana nije znalo ili je bilo bez odgovora kada je riječ o tom pitanju.

"Osim sinergije različitih subjekata u ovom procesu, neophodno je decentralizovati informisanje sa nacionalnog na lokalni nivo, kao i da lokalne samouprave i njihovi službenici moraju uzeti više učešća u ovom procesu. Na taj način će se značajno izmijeniti podaci u pozitivnom smjeru kada se govori o finansijskoj podršci koju EU pruža Crnoj Gori", naveo je Pejović.

Skoro trećina odsto građana (29,2 odsto) smatra da je teško ostvariti zahtjev EU da kada se neko unapređuje to bude po zaslugama, a ne po prijateljsko ili nekom drugom kriterijumu, da se pojača borba protiv korupcije (28,4 odsto), i organizovanog kriminala (28,9 odsto), da sudije i tužioci budu nezavisniji u radu (25,9 odsto), dok zahtjev koji se odnosi na garantovanje pravnog statusa raseljenim licima, posebno RE populaciji 10,8 odsto.

Da je pomoć potrebna u izvjesnoj mjeri ili ključna od strane EU u ispunjavanju navedenih zahtjeva smatra preko polovina građana (51 odsto), dok 14,2 odsto procjenjuje da Crna Gora može sama ispuniti uslove.

"27,8 odsto ispitanika smatra da je najviše sredstava do sada uloženo u borbu protiv korupcije, 24,3 odsto u sudstvo i vladavinu zakona, 22,9 odsto u ljudska prava, 19,4 odsto u zaštitu životne sredine, a 8,5 odsto u transport", kazao je Pejović.

"Kada smo postavili pitanje gdje bi trebalo da se najviše novca uloži i preusmjeri u narednom periodu, i dalje borba protiv korupcije ostaje jedno od ključnih pitanja u koje, kako građani smatraju, treba da se dodatno ulaže skoro njih polovina (48,8 odsto), ali i u oblast zapošljavanja smatra (55,5 odsto), a javnu administraciju svega 16,7 odsto", rekao je Pejović.

Na pitanje kakva će situacija biti u nekim od oblastima društvenog života nakon ulaska u EU, skoro polovina građana smatra da će biti bolje nego sada u oblastima turizma (46,5 odsto), zapošljavanja (44,1 odsto), zaštite ljudskih i manjinskih prava (43,2 odsto), razvoju demokratije i institucija (41,9 odsto) itd.

Skoro polovina građana se slaže u potpunosti ili uglavnom da će se dugoročno poboljšati životni uslovi svih ljudi (47,3 odsto), da će se mladima otvoriti nove prilike (54,5) i da će se ljudi u udruženoj Evropi bolje razumjeti njih 43,5 odsto.

S druge strane, podatak koji zabrinjava je, kako je rekao, taj što 24 odsto građana vjeruje da će teže naći posao, jer će konkurencija porasti, nakon ulaska Crne Gore u EU, kao i da nešto više od trećine građana smatra da će evropsko udruživanje mnogim ljudima služiti kao zaklon za realizovanje vlastitih interesa (39,7 odsto).

Bešić je zaključila da svi relevatni subjekti moraju biti uključeni, i da se mora učiniti više u procesu informisanja o integraciji Crne Gore u EU, kao i da važan doprinos EU integracijama daje civilni sektor. To znači da moramo da, osim što doprinosimo unapređenju procesa, o tome bolje izvještavamo u javnosti.