intervju sa proslavljenim fudbalerom

Peđa Mijatović za “Vijesti”: Očekujem fenomenalno Evropsko prvenstvo, mislim da se prečka više ne trese

Predrag Mijatović u intervjuu za “Vijesti” govorio o predstojećem Evropskom prvenstvu i o tome ko bi mogao da osvoji titulu. Proslavljeni fudbaler osvrnuo se na šampionat Evrope 2000. godine, kada je u Holandiji i Belgiji učestvovao sa reprezentacijom Jugoslavije. Pričao je i o čuvenom penalu na Mundijalu u Francuskoj 1998, igračkoj i direktorskoj karijeri u Realu, a prokomentarisao je ideju Superlige i povratak Karla Anćelotija u Madrid

32458 pregleda 8 komentar(a)
Mijatović, Foto: Marca
Mijatović, Foto: Marca

Predstojeće Evropsko prvenstvo (EP) biće pravi fudbalski spektakl i prilika da uživamo u fenomenalnom fudbalu, kazao je u intervjuu “Vijestima” proslavljeni fudbaler, Predrag Mijatović.

Mijatović smatra da budućeg šampiona treba tražiti među selekcijama, koje su osvajale ovo takmičenje. Međutim, dodaje da su iznenađenja uvijek moguća, podsjećajući na sjajan rezultat Hrvatske na posljednjem Mundijalu.

Legendarni napadač u razgovoru za “Vijesti” osvrnuo se na EP 2000. godine u Belgiji i Holandiji, kada je sa Jugoslavijom eliminisan u osmini finala od Holanđana, koji su od “plavih” bili bolji u istoj fazi takmičenja i 1998. na Mundijalu u Francuskoj. Upravo je taj meč ostao upamćen po čuvenom, promašenom penalu, a osvrćući se na tu situaciju Mijatović kaže da se prečka u Tuluzu više ne trese.

Fudbaler, koji je 1997. godine u trci za Zlatnu loptu završio na drugom mjestu iza Brazilca Ronalda, a ispred, između ostalog, Zinedina Zidana i Denisa Bergkampa ostavio je dubok trag u madridskom Realu. Gol Juventusu na „Amsterdam areni“ 20. maja 1998. upisan je u istorijske knjige ne samo madridskog kluba, već fudbala uopšte…

Bio je uspješan kao igrač, ali i kao sportski direktor Reala. Direktorsku funkciju obavljao je od 2006. do 2009. godine, a ostaće zabilježeno da je u njegovom mandatu Real dva puta uzastopno bio šampion Španije (2007. i 2008.).

Pričajući o tom periodu, Mijatović kaže da je mnogo lakše biti igrač, nego direktor Reala, a posebno mu je drago što je učestvovao u dovođenju Kristijana Ronalda, budući da je riječ o jednom od najvećih transfera u istoriji madridskog kluba.

Godinu kasnije nego što je bilo predviđeno počinje EP, jedinstveno po mnogo čemu. Prvi put utakmice se igraju širom kontinenta, u doba pandemije koronavirusa. Kakva su Vaša očekivanja od predstojećeg Eura?

- Nikada nije kasno za pravi fudbalski spektakl. Svi mi, koji volimo fudbal, sa velikom željom i iščekivanjem ćemo ispratiti Evropsko prvenstvo i nadam se da će biti na fudbalskom nivou. Možda će biti malo neobično, s obzirom na to da stadioni neće biti puni kako smo navikli, ali šta da radimo – takva je situacija. Vezano za format takmičenja u više država – mislim da to nije bila sjajna ideja. Međutim, kada se napravilo tako, onda treba ispoštovati. Za navijače je mnogo komotnije kada se evropska i svjetska prvenstva organizuju u jednoj zemlji. Nadam se da će se kasnije sve to vratiti u neki svoj tok.

Sezona se nedavno završila, bila je iscrpljujuća, neki fudbaleri odigrali su više od 50 utakmica u klubovima. Koliko to može uticati na kvalitet mečeva i formu igrača na prvenstvu?

- Što se tiče fudbalera, istina je - mislim da su zbog kovida svi klubovi u Evropi imali problem. Jednostavno, kada se ne odrade pripreme onako kako treba, dolaze umor, povrede, itd. Tako da su sve ekipe i manje-više svi igrači imali taj problem u ovoj sezoni. Puno lakših i težih povreda i vjerovatno fizički, a i psihički umor je prisutan. Međutim, jedno takvo veliko takmičenje kao što je EP je toliko interesantno da će svi akteri tog takmičenja i članovi reprezentacije, koja je učesnik, na neki način smoći snage da zaborave tešku sezonu i da se koncentrišu na ono što najbolje znaju da rade, a to je da igraju fudbal i da nama, koji volimo fudbal, daju jednu vrstu spektakla.

Ko bi mogao da osvoji titulu? Ko je u užem krugu favorita?

- Na svim velikim takmičenjima, kako evropskim, tako i svjetskim prvenstvima uvijek su četiri, pet selekcija glavni favoriti. Svakako treba računati na aktuelnog prvaka svijeta – Francusku, ne treba zaboraviti Njemačku, treba imati u vidu i Engleze. Naravno, tu su i Španci, Portugalci, koji su prvaci Evrope. Tako da je tu mnogo istorijskih ekipa, koje će pretendovati da budu prvi. Treba računati i na neke ekipe, koje u ovom trenutku nisu favoriti, kao što recimo može da bude Belgija. U svakom slučaju, mislim da će se favorit tražiti manje-više u ekipama, koje su ovo takmičenje osvajale. Treba imati u vidu posljednje Svjetsko prvenstvo (SP), gdje je Hrvatska bila finalista, što je bilo potpuno neočekivano prije početka prvenstva. Kasnije, kada je sve počelo, imali smo priliku da vidimo da su oni jedna ekipa, koja je zasluženo igrala finale. Može se desiti neko iznenađenje, ali u svakom slučaju očekujem jedno fenomenalno EP. Mislim da smo se svi uželjeli takvog prvenstva, pogotovo posle svega što se dešavalo sa kovidom posljednjih godinu i po.

Pomenuli ste Hrvate, oni dolaze u nešto drugačijem sastavu. Nema Rakitića, Mandžukića, Subašića…Da li mogu da se umiješaju u borbu do samog kraja? Očekujete li da budu jaki kao na prošlom Mundijalu?

- Iskreno rečeno, to što je Hrvatska uradila na posljednjem SP je nešto što treba maksimalno poštovati i svaka im čast na tome. Mislim da je okosnica ekipe ostala manje-više ista. Naravno, sada su svi igrači stariji i vjerovatno posle ove, fudbalski govoreći, teške godine će vjerovatno tu biti nekih poteškoća. Svakako treba poštovati viceprvaka svijeta i očekivati da eventualno mogu i ovog puta da iznenade i da nas oduševe. Mislim da su te tri utakmice u grupnoj fazi jako važne, jer u tim utakmicama može da se procijeni koliko je ekipa spremna, koji su njihovi kvaliteti, koje im stvari nedostaju…

Tu je i jedan debitant sa prostora bivše Jugoslavije – Sjeverna Makedonija…Očekujete li da se oni umiješaju u borbu za plasman u nokaut fazu? U kvalifikacijama za SP pobijedili su Njemačku...

- Samo učešće Sjeverne Makedonije na EP je veliki podvig. To treba maksimalno poštovati. Jednom kada ste na takvom takmičenju i kada je riječ o takvoj reprezentaciji, onda je sve moguće. Moguće je da iznenade, što je potpuno normalno i legitimno, a opet, sa druge strane, može da se desi da ne budu na nivou na kom su bili u kvalifikacijama i na početku kvalifikacija za SP. Moramo sačekati da vidimo prvu utakmicu, da vidimo kako će pokušati da izbore poziciju u grupnoj fazi. A posle je sve moguće. Njihovo učešće je veliki uspjeh i ja ovom prilikom želim da čestitam selektoru, igračima i predsjedniku Fudbalskog saveza. Svaka im čast.

Mijatović sa Murinjom na 'Gradskom' stadionu u Podgorici (arhiva)
Mijatović sa Murinjom na "Gradskom" stadionu u Podgorici (arhiva)foto: Savo Prelević

Vi ste bili u posljednjem jugoslovenskom timu, koji je igrao na Evropskom prvenstvu. Kako sa ove vremenske distance gledate na Euro u Holandiji i Belgiji 2000. godine?

- To je bilo jedno veliko iskustvo za nas. Možda su očekivanja bila mnogo veća, nego što smo uspjeli da uradimo. Ali, za svakog reprezentativca, koji voli svoju zemlju i brani boje svoje zemlje, učešće na jednom EP ili SP je stvarno velika stvar i veliki podvig. Mi smo imali sjajnu generaciju. Taj turnirski način takmičenja je jako komplikovan – sve zavisi na koji način dođete, kako dođete, zavisi od umora, od psihičkog pritiska, koji je uvijek prisutan…Mi smo na tom prvenstvu bili učesnici što je velika stvar, ali nismo možda bili na nivou na kom smo mislili da jesmo. I na kraju, u takvom nokaut sistemu takmičenja, svaka greška se skupo plaća.

Bili ste među putnicima i na EP 1992, ali su uslijedila poznata dešavanja. Zbog sankcija su vas vratili iz Švedske. Šta mislite – da li bi Jugoslavija, da je igrala u Švedskoj, osvojila evropsku titulu?

- Nikad se ne zna. Tu godinu ćemo pamtiti svi mi koji smo bili na pripremama. Na kraju nismo mogli da učestvujemo zbog tih političkih stvari i problema koji su se dešavali u Jugoslaviji. Jedno vrlo negativno iskustvo. Negativno u smislu što nismo mogli da se takmičimo na EP na kojem smo izborili plasman. Pogotovo tih nekih godina, kada je samo prvi iz kvalifikacione grupe mogao da učestvuje na EP. Mislim da smo u toj grupi zasluženo bili prvi. Imali smo jednu sjajnu generaciju, međutim problemi, embargo, koji je naprasno uveden, nam nije dozvolio da budemo u završnici. Da li smo mogli da uradimo nešto više ili ne? Pa logično možda da jesmo, s obzirom na to da je Danska, koja je bila druga u grupi ušla umjesto nas na EP i osvojila. Po nekoj logici možda je bilo i za očekivati da bi reprezentacija Jugoslavije na tom EP imala jednu zapaženu ulogu. Ne znam sad da li bi bili evropski prvaci, ali ako neko drugi iz grupe ode na EP umjesto vas i osvoji to EP, onda je logika da smo možda mogli očekivati neki istorijski uspjeh. To se, nažalost, nije dogodilo. Morali smo da se vratimo. To je jedna fudbalska trauma, koju smo imali svi mi, koji smo bili tamo na pripremama i na kraju morali da se vratimo kući bez odigrane utakmice.

Zbog sankcija Jugoslavija je propustila EP 1992. i 1996. i SP 1994. Pojavljujete se na SP u Francuskoj 1998. godine. Dolazi do čuvenog meča u Tuluzu protiv Holandije i vi pogađate prečku. Mnogi kažu da se prečka i dalje trese u Tuluzu…

- Imali smo jednu sjajnu generaciju sastavljenu od vrhunskih fudbalera, koji su igrali u jakim ligama i velikim klubovima. Nekako smo zbog te političke situacije izgubili tri velika takmičenja – nismo mogli da budemo ni u kvalifikacijama.To je jedan veliki hendikep. Pojavilo se SP, prvo veliko takmičenje, posle svih problema, koje smo imali. I mi smo se izborili za SP i na tom prvenstvu imali jako velike ambicije. Nismo počeli onako kako treba – već na prvoj utakmici smo vidjeli da nam puno nekih fudbalskih stvari nedostaje, ali smo imali stvarno jednu talentovanu generaciju, koja je zavisila od početka utakmice. Ako sve krene kako treba, onda smo bili kadri da uradimo nešto nemoguće. Ukoliko krene sa problemima, onda je to mučenje. I do te utakmice sa Holandijom kad smo imali jedan pozitivan rezultat, penal i ta prečka, ta trauma, moja lična i svih nas kasnije, koja se nikada ne zaboravlja. Uvijek u fudbalskoj karijeri jednog igrača postoje dva momenta – jedan najljepši, najbriljantniji i drugi najtraumatičniji. Prvi je svakako finale Lige šampiona u Amsterdamu sa Real Madridom, kada smo bili prvaci Evrope posle 32 godine. I kasnije, mjesec dana posle, praktično negativna trauma, koja obilježi karijeru, a to je promašen penal i povratak kući. To je fudbal, to su stvari koje se dešavaju. Da li se prečka još uvijek trese ili ne? Mislim da ne, ali svakako moja najveća fudbalska trauma.

Finale Lige šampiona 1998. godine kada ste postigli gol – rekli ste briljantan momenat u Vašoj karijeri. Šta ste pomislili u trenutku kada ste postigli gol protiv Juventusa?

- Kako ja, tako i svi mi koji smo bili članovi te generacije Real Madrida smo znali da smo nadomak nečeg istorijskog. Međutim, isto tako smo znali da sjajne generacije u istoriji Reala nisu uspjele da urade nešto slično. Od 1966. do 1998. Real nije uspjevao da se izbori sa Ligom šampiona ili Kupom šampiona. Bili smo svjesni da jednom dobrom utakmicom i pozitivnim rezultatom možemo da uđemo u istoriju najvećeg kluba na svijetu. Bili smo jako motivisani i ja sam lično razmišljao u pravcu – imam šansu da igram jedno finale Lige šampiona, možda više nikada neću imati takvu priliku, kao što se na kraju i ispostavilo. Juventus je bio apsolutni favorit, jer je tri puta zaredom igrao finale Lige šampiona. Bila je mnogo komplikovna utakmica. Sve prognoze su bile u korist Juventusa. Ali, u fudbalu je sve moguće i puno puta favorit na papiru postane autsajder na samom terenu. Mi smo na toj utakmici bili maksimalno motivisani i imali puno sreće da postignemo gol i da posle 32 godine donesemo titulu prvaka Evrope Realu.

Ostavili ste trag u Realu i kao sportski direktor. Za vrijeme Vašeg mandata Real je dva puta uzastopno bio šampion Španije, što se nije desilo 18 godina. Da li je veći pritisak biti igrač ili direktor Reala?

- Iskreno, mnogo je ljepše i interesantnije biti igrač Real Madrida, nego biti sportski direktor. Kada ste igrač, onda zavisite od još 15, 20 kolega, koji u svakom trenutku mogu vaše greške iskorigovati. Kada ste sportski direktor i kada odlučujete o sportskom projektu u jednom tako velikom klubu kao što je Real Madrid, onda nemate pravo na grešku. Ja sam imao dosta težak i komplikovan posao kada sam bio direktor, a to je da sam preuzeo sportski projekat posle tri godine neosvojene nijedne titule. U istoriji Real Madrida se tako nešto nije dogodilo. Bio sam primoran da, pored smjene generacije, u prvoj godini osvojim trofej, tj. ligu. U Madridu se ne praštaju neosvojena prvenstva. Bilo je jako napeto, stresno sa jedne strane, sa druge interesantno, jedno veliko iskustvo. Prve dvije sezone smo osvojili dva puta zaredom prvenstvo što je bilo jako komplikovano i teško sa Barselonom, koja je u tom trenutku bila i aktuelni prvak Evrope. Ali uspjeli smo u tome, promijenili generaciju, doveli puno igrača, koji su godinama kasnije igrali i osvajali titule sa Realom. Mislim da smo na kraju, bez obzira na sve komentare koji su se pojavljivali tokom našeg rada, napravili mnogo dobar posao i da smo ostavili dubok trag iza nas.

U Vašem mandatu ste doveli mnogo vrhunskih igrača, od kojih se izdvaja Kristijano Ronaldo. U pitanju je možda jedan od najvećih transfera u istoriji madridskog Reala. Koliko je bio komplikovan proces dovesti Ronalda u Real?

- To je bio jako komplikovan posao. Na tome smo radili skoro godinu dana, ako se ne varam. Na kraju smo uspjeli da zatvorimo taj dil i drago mi je što smo uspjeli u tome. Kristijano Ronaldo, zajedno sa drugim igračima je obilježio istoriju Reala. Osvojio je četiri Lige šampiona, njegova statistika u dresu Reala je potpuno nevjerovatna. On ne da je ispunio očekivanja, koja smo imali vezano za njega, nego ih je i prevazišao. Jako mi je drago što sam učestvovao u tom transferu i što je Real Madrid dobio jednog takvog igrača. Jedina je žal što sa svojim timom nismo mogli da budemo direktni posmatrači, da budemo u klubu kada je on došao i kada je počeo da igra. Osjećam se važnim, jer je Kristijano bio završen igrač, praktično je samo trebalo njega predstaviti navijačima i publici. Čovjek, koji je za tih deset godina, koliko je proveo u Madridu, napravio nešto što ne znam da li će bilo koji igrač, koji bude dolazio u Real moći da postigne.

Danas je Real jedan od zagovornika Superlige. Kako gledate na neuspjeli pokušaj 12 klubova da formiraju zatvoreno takmičenje?

- Apsolutno sam bio protiv toga i još uvijek sam protiv. Mislim da je to bilo potpuno nelogično od strane svih tih klubova, uključujući i Real Madrid. Drago mi je da taj projekat nije uspio. Fudbal je potpuno druga priča. Mislim da fudbal treba da ide u ovom pravcu u kojem je do sada išao. Naravno, sa svim nekim poboljšanjima, što je potpuno logično i normalno s obzirom na to da fudbal evoluira i da se stvari mijenjaju, ne samo u fudbalu, nego i u životu. Taj nekakav pokušaj pravljenja Superlige mislim da je potpuno bio apsurdan i potpuno nelogičan u ovom trenutku.

Da li Vas je iznenadila oštra reakcija Uefe?

- Poznavajući predsjednika Uefe, Aleksandra Čeferina i kako Uefa funkcioniše, nije me iznenadilo, s obzirom na to da je sve to nekako urađeno tajno, bez ikakve komunikacije sa Uefom. Potpuno je normalno da Uefa brani svoje interese, integritet i jednostavno razmišlja ne samo o 12 ili 15 klubova, već razmišlja o 240 klubova, koliko ih je sada u Uefi. Tako da je to potpuno logično, da u takvim situacijama na neki način branite integritet fudbala i razmišljate o svim klubovima na isti način. Neki klubovi su istorijski poznatiji i imaju bolje rezultate, međutim uglavnom 99 odsto igrača, koji počinju da igraju fudbal, ne počinju da igraju u Real Madridu i Mančester junajtedu, nego u nekim manjim klubovima, pa se kroz takmičenja izbore za svoj status. I u ovom slučaju, kada je kolektiv u pitanju, jako je bitno da se i manjim klubovima, koji možda nemaju veliko ime kao neki drugi, da mogućnost da kroz takmičenje izbore svoj status i da jednostavno pokušaju da osvoje trofeje i nađu svoje mjesto pod suncem.

Karlo Anćeloti se vratio na klupu Reala. Može li biti uspješan kao u prvom mandatu, kada je osvojio čuvenu "desimu"?

- Karlo Anćeloti je veliki trener i godinama radi u velikim klubovima i sa tim klubovima je osvajao važne trofeje. Nadam se da će ovoga puta imati sreće. Bilo bi mi drago i zbog njega i zbog igrača i zbog Real Madrida, kao kluba kojeg smatram nekako svojim, da u ovoj drugoj etapi bude uspješan kao i u prvoj. Situacija se malo promijenila zbog ove situacije sa kovidom. Ne znam koliko je Real Madrid ekonomski moćan u ovom trenutku da pojača tim. Radi se o jednom treneru, koji poznaje klub, igrače, većinu njih je vodio u svojoj prvoj etapi. Mislim da će on uraditi sve što je u njegovoj moći da Real Madrid bude na nivou, kako u prvenstvu Španije, tako i u Ligi šampiona. I drugi faktori su bitni, kao što je faktor sreće i momenta. Želim mu sve najbolje – kako njemu, tako i igračima, koji budu članovi Real Madrida sljedeće sezone.

Preporučujemo za Vas