Opozicioni kandidat pobijedio je na izborima za predsjednika Bugarske. Zbog toga su premijer Bojko Borisov i cijela Vlada podnijeli ostavke. Bugarska ide ka nestabilnosti i masovnim protestima
Nova nestabilnost na granici između Turske i Evrope koju potresa kriza - to će biti rezultat izborne pobede bivšeg generala Rumena Radeva na predsedničkim izborima u Bugarskoj. I to ne zato što je Radev proruski orijentisan, već zato što će zemlja u narednim mesecima praktično ostati bez vlade. Mnogo veći problem je u tome što je Radev neiskusan i nacionalistički orijentisan i da je do sada politički bio uglavnom bespomoćan i bezbojan.
Premijer Bojko Borisov, čija partija GERB pripada porodici evropskih narodnih partija, podneo je ostavku zato što je njegova kandidatkinja za predsednika države, Cecka Cačeva, potučena do nogu. Borisov je želeo da za nju mobiliše glasače tako što je već nedeljama pretio ostavkom, ali time nije mogao da nadoknadi njenu nepopularnost i bezidejnost. Sada je on upao u sopstvenu zamku i na kraju ostvario svoju pretnju.
Zapadni analitičari više puta su opominjali da će Rumen Radev, ukoliko bude izabran, voditi prorusku politiku. Taj utisak stvoren je zato što je on kandidat proruske Socijalističke partije i zato što je on faktički već priznao rusku aneksiju Krima. Taj utisak, međutim, vara. Politički naivne izjave bivšeg generala o tome kome pripada Krim, kao i o neophodnosti ukidanja sankcija Rusiji, mogu se objasniti isključivo njegovim odsustvom političkog iskustva. Ljudi koji ga znaju, smatraju da taj general koji se školovao u SAD i radio pri NATO-u, koji tečno govori engleski, nemački i ruski, nema nameru da preorijentiše spoljnopolitički kurs Bugarske i da je udalji od Evropske unije i NATO.
Predrasude prema Turskoj
Radev sa sobom donosi drugačiju opasnost: kao i najveći broj bugarskih oficira, on je kruti nacionalista koji gaji tradicionalne, bugarske predrasude prema susednoj Turskoj, takođe članici NATO-a. Osim toga, bugarsko stanovništvo se nalazi na rubu masovne histerije u strahu od mogućeg izbegličkog talasa iz Turske. Devet od deset Bugara se plaši da će Turska za izbeglice otvoriti granice prema Bugarskoj i da će njihova zemlja biti preplavljena desetinama hiljada Arapa i muslimana koji su u Bugarskoj krajnje nepopularni. Nisu slučajno ultranacionalisti pre nedelju dana, sa agresivnom kampanjom protiv stranaca i izbeglica, osvojili 17 odsto glasova u prvom krugu predsedničkih izbora. Radev je bio prava osoba za mnoge birače u ovakvom vremenu: bivši general čvrste ruke, koji će da zatvori granicu prema Turskoj i koji će, ako treba, da se suprotstavi tom susedu. Mada u Bugarskoj predsednik nema velikog uticaja na politiku, on će poći tragom Orbana i Kačinjskog, te će Bugarsku povesti u pravcu država Višegradske grupe - naročito u vremenu kada Bugarska bude bez vlade.
Nesigurnost i strah
Potrajaće nekoliko meseci dok se ne organizuju novi parlamentarni izbori, jer po ustavu, predsednik države Rosen Plevnelijev ne može da raspiše izbore u mandatu koji mu ističe. Do novih izbora će zemlja koja je poprilično nervozna, ostati bez stabilnog političkog vođstva. Dolazi i zimska sezona, sa velikim računima za grejanje što Bugare često istera na ulice da demonstriraju. Možda je to i nekakav ciničan plan Borisova - da ostavi ljude nekoliko meseci da se krčkaju u nesigurnosti i strahu, kako bi se on posle vratio na belom konju, kao pobednik na izborima.
U slučaju da takav plan postoji - on je izuzetno opasan. Naime, mešavina straha, nesigurnosti i netrpeljivosti prema strancima, osećanje siromaštva i uverenje da je Bugarska zaboravljena od Evrope, u kombinaciji sa očekivanim masovnim protestima koji će biti prožeti nacionalizmom, izuzetno je eksplozivna. I to direktno na fragilnoj granici između Turske i Evrope koju potresa kriza.
Bonus video:
