Ko god koristi Tviter ima posla sa botovima. Taj izraz, skraćenica reči „robot“, izvorno se odnosi na automatske profile na društvenim mrežama, iako se u Srbiji češće koristi za žive ljude koji čine digitalne armije svojih političkih partija. Ovog pravog bota nije uvek lako prepoznati, ali na Tviteru se obično pojavljuje kao novi pratilac, umesto fotografije ima standardnu profilnu sliku jajeta, i uglavnom samo jednom dnevno objavljuje manje ili više smislene stvari.
Vrlo često botovi opsedaju korisnike društvenih mreža sa komercijalnim ciljevima. Neki drugi botovi su kreativni: recimo @MagicRealismBot (ima skoro 40.000 followera, od kojih su mnogi sigurno takođe botovi), programiran je tako da svaka dva sata objavljuje rečenice koje oponašaju misli realista poput Horhea Luisa Borhesa ili Gabriela Garsije Markeza.
Manipulisane debate
Nakon uspona botova počela su da se postavljaju mnoga nova pitanja: na primer u politici. Automatski generisani profili kao pratioci (followers) mogu doprineti da se stvori slika da neki političar uživa veću podršku nego što je to slučaj. Vojska botova može da torpeduje čitave debate na internetu, slanjem masovnog broja tvitova oni mogu da fizički potisnu argumente druge, „žive“ strane. Ako imaju prave ključne reči, automatski botovi mogu i samostalno da pokrenu onlajn-debatu s drugim korisnicima ili botovima.
„Botovi se često bakću onim što pišu drugi. Vidimo kako oni diskutuju s drugim botovima ili kako korisnici diskutuju s botovima“, navodi za DW profesor Fil Hauard s oksfordskog Internet instituta. Za pojedinačne korisnike vrlo je teško raspoznati ko je bot. Hauard kaže da postoje naznake koje upućuju na njihovu egzistenciju. Na primer profili koji su „neuravnoteženi“: „Kad neki korisnik u tvojoj mreži ima hiljade pratilaca, a sam prati samo jednu osobu, onda je to vrlo verovatno bot.“
Botovi su postali i aparat autoritativnih režima, koji žele da utiču na onlajn-debate. Njih koriste i političari u demokratijama, kako bi uticali na javno mnijenje oko spornih pitanja ili kako bi sakupljali glasove na izborima. Meksiko i Turska su na glasu kao zemlje gde političari obilato upotrebljavaju botove.
Opasnost za demokratiju?
„Nismo još identifikovali da je neki bot uspeo da usmeri javno mnjenje oko nekog konkretnog“, priznaje ipak Howard. „Ono u čemu botovi najbolje obavljaju svoj posao je širenje zbunjenosti i gušenje političke debate, posebno onih u kojima se kritikuje neka autoritarna vrhuška.“
„Zato su botovi jako aktivni u Rusiji kao deo uspešne strategije širenja dezinformacija ili zamagljivanja nekih tema. Na početku sirijskog građanskog rata, kada su novinari i zainteresirana javnost u inostranstvu hteli saznati kakvo je stanje na terenu, režim u Damasku je uz pomoć botova poplavio internet napisima s heštagom #Syria i time ga eliminisao kao izvor informacija za pokret otpora“, kaže Hauard.
Da li su onda botovi opasnost za demokratiju? Da li je realna budućnost u kojoj će na izborima pobeđivati stranka sa bolje programiranim botovima? Saif Sevidž, informatičarka s Univerziteta Zapadna Virdžinija, ne brine previše: „Mislim da ćemo mi kao društvo vrlo verovatno etablirati norme o tome kakve ćemo botove prihvatiti a kakve ne.“ Kad se recimo otkrije da neki kandidat iza sebe ima armiju botova, onda će ga birači kazniti. Na drugoj strani bi društvo moglo da nagradi kandidate koji botove koriste da bi civilizovano komunicirali s građanima, umesto da ih dezinformišu.
Botovi kao aktivisti?
Za svoj istraživački rad Sevidž je programirala botove koji mobilišu građane i koji bi trebalo da učestvuju u političkim kampanjama. Njen „botivist“, kako priča, traži i pronalazi na internetu korisnike koji se žale na korupciju. „I onda bot pita tog korisnika kako bi se moglo boriti protiv korupcije.“ Botovi kao aktivisti? Sevidž smatra da je to budućnost jer se tako dopire do većeg broja ljudi.
Naravno, ona dodaje da botove treba tako programirati da i ne kriju da su botovi. Inače, kaže, korisnici bi mogli da se s pravom osećaju namagarčenim kada otkriju da su komunicirali s računarom umesto sa živom osobom.
Aktivisti pokreta Black lives matter, koji protestuju zbog policijskog nasilja nad crncima u SAD, svoje su pristalice mobilisali na jedan drugi način, ali takođe uz pomoć botova. @StayWokeBot je u tvitovima objavljivao izbor poetskih izjava o tome koliko je svako važan za pokret. Mnogi prozvani su zaista odgovorili botu i to komentarima poput ovog: „Hvala. Time si mi spasio dan.“
(Deutsche Welle)
Bonus video:
