Bliska budućnost. Sajo je odležao njemačku kaznu. Aco i on uživaju u tišini jednog malog bistroa, u Seljanovu kraj Tivta. Aco je već dobio milionsku odštetu, Sajo tek treba da krene u pravnu bitku protiv države. Obojica su u havajkama, sa pinjakoladama i mnogo zajedničkih tema. - Ovo more, ovo je život! Znaš, Sajo, život je počeo u moru. Znaš to? - A da znam toliko, majku mu. - E da... Vidiš, nekad mi je dosta da gledam ovo naše more i da kažem, život je lijep. Zdravo se, fala bogu. Reci, šta čovjek ima da se nervira oko para, karijere? Ili da budeš neko, da ganjaš nekakvo ime. Pogledam ovo naše more i velim ti - sve će bit' dobro, opusti se i uživaj! A ti, Safete Kaliću, makni tu čomigu sa čela. - Bogami je zdravlje glavno, dobro si reka'. Ali stres... Ne znam, Aco, kako izdržavaš. Ja se sve oko gluposti jedem. U zatvor kad sam bio, čini mi se, mirniji sam bio. - To ti kažem, Sajko, sve je u glavi. - Lako je tebi, ti si državu pobijedio, uzeo deset miliona... - Pare, pare. Zar i ti Safete crni! Koje pare? Ako čovjek ne dosegne duševni mir, koji će mu kurac pare? Nema tih para da se ovo kupi. Evo doša' je šeik, čujem, on misli da je ovo kupio. Kakvi! Nema on ništa, ako u glavu nije dobar. - A ti si u glavu dobar, Aco? A kako, burezere, vidiš li ovu ludnicu oko nas? - Ludnica jeste, ali brate, ja sam stari roker. Ne dam se. - Ne dam se ni ja, ali moram da se bijem sa hijenama, govnima. Moj Mersudin, znaš li ga? On ka' i Milo, veli nemoj državu da tužiš, ne valja se. Ne znam što da radim, burazere, puca mi glava. Grdne milione tražim, neće ić' lako! - Ma uzmi im sve pare, Sajko. Lagano. Neka vide kako privatnik dere. Samo se nemoj nervirat'. Čuo sam da je stres isti kad dobiješ milion i kad ga izgubiš. Bi li vjerova' tu priču? Zato lagano. Pogledaj ovog galeba. Zamisli da si ti on i da letiš ovako preko mora i planina. - Aco, zajebavaš me! - Ne, stvarno. Zažmuri. Zamisli da letiš tamo neđe iznad Bandžovog brda, u te vaše krajeve. - Ama otkud galeb u Rožaje? - A! Eto vidiš, već ti nije čudno da si galeb. Nego se sad čudiš otkud galeb u Rožaje. Vidiš kako si napredova' za sekund. Samo moraš malo da se izdigneš iznad problema. I da se fino sereš po dušmanima. Ja ti često zamislim da sam grlica. Ali nemoj pričat'. Blam je. - Aco, ludače, znaš li koliko će advokati da me koštaju. Znaš li koja je to dusa tužit' se sa državom. Lako je tebi bilo, kad si doktor prava. - Pa dobro, Sajo. Ti si magistar, je li? - Jok ja. - Jesi li siguran? Položi to čovječe što prije. Ali prvo vidi kroz kuću da nisi već položio. Možda si zaboravio. - E ne znam, Aco, što da ti kažem. Kako je tebi sve lagano. Aj' batali galebe i grlice za jedan jebeni momenat, spusti se na zemlju malo. - Ali neću, Sajo, u tome je fora, meni je zemlja dosada. Shvatio sam da je ovo sve prolazno. Pa što ti ne bi malo uložio u znanje. I što ti ja ne bi' pomoga'. Samo moraš da vjeruješ. Sjećaš li se Veljovića? - Kako se ne sjećam, sla' mi je specijalce. - E pa on ti je magistar. - I? - Pa kako i?! Kako ne svataš koliko je život u stvari čudo! Nego nije ni u školi kunst. Važno je, Sajo, da ti mirno uđeš u sudski proces. Nemoj da ti prođe usrani život u sičiju. A država? Pa država je poštena, rade tu neki ljudi koje treba poštovati. Makar se u mom primjeru tako pokazalo. Nemoj da sve gledaš crno, to ti pričam. - Pa ne velim da je crno. Mene su uglavnom povezivali sa žutim. I bijelim. - Ma hiljadu je nijansi. Život nije ono što čitaš u novinama. Sajko! Brate! Jebeš novine. To su sve teške gluposti. Ajde da se javimo ovom šeiku- vele da je glavno mudo. - A neću ja, Aco, meni je neprijatno. Što, zbog Mila? Ne zajebaj. Idemo da se družimo, čovječe. Neću takvog da te vidim. Sve će biti dobro, ako misliš dobro. Ima bre sajovci da vrate i hamera mom Saju. - Daj bože. - Ču daj bože! Ja ne znam kako si ti uspio sa takvim stavom. Ali mio si mi. Tako se i Milo moj u početku frčio. I viđi ga sad. Supergaleb. Znaš li kolika govna taj izbacuje! E to je posa'. - Stvarno je opasan. Jes', ali se i on glođe, brate. Ako ja znam što vam je... Ka' da smo državu pravili da se mučimo, ka' da smo čitav život radili da se mučimo. Ka' da nikad niste opušteni bili, jebite se tamo! - Aco? - E? - Aj' otvori oči malo. - A što, Sajo? - Evo doša' konobar. Da platimo. - A nije. To je ministar. Ako nam se tako svidi. Sve ti je stvar perspektive. Razumiješ? - Razumijem. Ma nemaš ti pojma... Aj' plati to, stipso, pa da se bućnemo.
Bonus video:
