Tužna komedija u tri lika)
Glupost je opasniji neprijatelj dobra nego što je zlo... Glupak je, za razliku od zlikovca, u potpunosti zadovoljan samim sobom: da, on je čak i opasan zato što se lako razdraži i prelazi u napad. Stoga moramo biti obazriviji sa glupakom nego sa zlim čovekom. Nikada više ne treba da pokušavamo da glupaka ubedimo argumentima, to je besmisleno i opasno (Ditrih Bonhefer).
A šta bi rekao Bonhefer da je imao čast upoznati glupaka i zlikovca u jednom biću? Ali moramo se vratiti daleko u prošlost...
Bješe to još u davna predakademska vremena. Velja Majka tek počinjaše da kreira partijski univerzum. Dok se kote potomci, jedno partijsko marvinče posebno joj priraste za srce. Po predatorskoj logici, nezajažljivim čeljustima i iskonskoj gladi - pravi njen potomak! I bi Duki. Jak policijski gen ne dozvoljava Dukiju da zbori na sva usta, pa mu se poneki padež zaglavi u zube. Tako ,,prevalentan’’, navalentan, violentan bješe kao stvoren za rukovodeći kadar.
Dukijev govor na sastanku Partije zabeležen je u Godišnjacima Loptošutirajućeg saveza, a to su mu najjače naučne reference. Već je tada pokazao nesumnjivi liderski talenat, koji će mudri Gospodar staviti u službu razvoja nauke u Domovini: Znate, dragi moji, ja sam dugo razmišljao i na kraju uviđeo da je našoj Domovini potrebno obrazovano, školovano čeljade. Ja skromno mislim da sam to ja! Istina, ja nijesam završio fakultet, jer nemam srednju školu, ali sam trenirao. Zato, ako vam je potreban menadžer, tu sam! Samo, odmah da vam rečem: ako hoćete da me slušate - sve uzimam u svoje ruke! Ja ću imati glavnu riječ! I ne brinite, mijenjaću je samo kroz tri padeža.
A Velja se zapita, na istom sastanku: Đe ćemo ga tako pametnog, pismenog, obrazovanog a etički izbrušenog!? Pa naravno, na Sveučilište! Joj, kad Duki zavede red... Nabaviše mu sve potrebne diplome, reference, zvanja i tako poče Dukijeva akademska karijera. Međutim, mozak je u Dukija pod malo jačim pritiskom, kao vazduh u lopti, pa je on stvarno poverovao da može i u nauku.
U mozak svakog potomka Velje Majke upisan je predatorski program - ,,dinamički stereotip'' koji pokreće sve. Darvin umesto Darvina, jado moj! Pa kaže Duki da su u ,,ranim fazama razvoja ljudske vrste u borbi za opstanak preživjeli samo najjači, najbrži, najizdržljiviji''. Zato najbahatiji predatori danas haraju Domovinom i arlauču o svojoj nauci, zaslugama, doprinosima... A zaboravljaju da su izbačeni iz zadruge za šutiranje lopte, i to ne zbog dvije lijeve noge, no što bjehu privatljivi.
U sudaru Dukija i nauke rodila se teorija repulzije. Njegov originalni pogled na loptu naučnu javnost ostavio je bez daha. Otkad je krme repom zavrćelo, čovek pokušava da dokaže da se lopta odbija od čvrstog predmeta. Ipak, čovečanstvo je moralo da sačeka Dukija, ali je fenomen repulzije konačno dokazan. Čak su i novine objavile: Duki je naučnik, Duki je naučnik, čovjek je raritet! Ovo je čudo, ovo se rađa jednom u istoriji čovečanstva. Kažu da često ponavljana laž postaje istina...
Visoko razvijeni dinamički stereotip vinuo ga je u naučnu orbitu, pa očekujemo da uskoro i Nobel svrne u Domovinu - nije šala repulzija mala!
Kao što možemo videti, ''simultanosukcesivne kontrakcije’’ njegovog mozga proizvode najfinije naučno tkanje, ali avaj! U svojoj naivnosti, pomislio je da može biti čak i član Akademije, ali tu mu se salomiše krila, iako mu partijskih referenci nije falilo. Akademija ga ne šće primiti u svoje redove. Zato je Duki malo nervozan. Kad je Duki nervozan, volovske oči igraju ko na zejtin. Tad se s njim ne treba šaliti.
Spektar pitanja i problema koje on mora da pokriva u svom svakodnevnom radu zbilja je impresivan: kako dokazati da je pametan, kako nabaviti doktorat kod strika iz Novog Sada, kako prijetiti kolegama fizičkim obračunom, kako otpustiti profesore koji znaju njegovo neznanje, kako diplomske radove svojih studenata pretočiti u svoj naučni rad i slične akademske procedure. A tu je i iskušenje koje šušti božanstveno na uši sve Njene đece: treba otimati dok se još može! Srećom, Duki pošeduje visoku razinu nacionalne, regionalne, plurilateralne (i)li transdisciplinarne kompetencije. A dobar glas daleko se čuje...
Ipak, Duki je najsrećniji kad Gospodar posjeti Njih dvoje veličanstvenih upravljača u šenci Globalnog Lidera, jado moj! Naučno-liderski trio smeška se sa sajta Sveučilišta i pokazuje značajnu podudarnost u sadržajima i stilovima rada. Ogledaju se jedno u drugome, a Domovina im zahvalna na eshatološkim epistemama, jer ko je njih poznavao, ni pakao mu neće biti strašan.
Ali dosta je sitnih poslova po Domovini, oni su sposobni da sahrane ceo svet. Postali su pojam poslovnosti i efikasnosti, a sportske nauke su najnaučnija disciplina još od Sokrata na ovamo.
Da bi se nesmetano uživalo u sveopštem blagostanju, u Domovini je otvorena sezona lova na nepodobne. Duki je jedan od najbržih, srećom ne i najpametnijih lovaca.
Dok identitetski kič skviči velegradskim sokacima, a profesionalni domoljubi i domoljupke, na čelu sa Migovanom III (inače Dukijevim dobrim prijateljem), skidaju čaršafe sa gvozdenih momaka koji igrau oro, desno krilo Argokombinata, umesto lopte, šutira Sveučilište, od milošte nazvano Svemučilište. Vidiš kako je sve relativno, moj Alberte. Da te đavo u moju Domovinu kojijem slučajem nanese, Duki bi ti ukratko objasnio teoriju relativiteta, oslanjajući se na moćnu repulziju zemljine kugle, inače ,,najracionalnije materijalne kompozicije u univerzumu''. Da bismo znali kako da izađemo na kraj s glupošću, moramo pokušati da shvatimo njenu suštinu. Jedno je sigurno: ona u suštini nije defekt intelekta, nego ljudskosti (Bonhefer).
Ali opšte je poznato da latinske krilatice svakom lideru put utiru: Ab alio expectes alteri quod feceris (Od drugoga očekuj ono što budeš drugome učinio). Zato je Duki malo nervozan. Dobro se seća koliko je dobra učinio, a sad čeka da mu vrate.
Bonus video:
