Još ne mogu doći k sebi zbog traume koju sam doživio u utorak, 24. 05. 2016, u Kabinetu za glaukom, u KCCG. Da sam kojim slučajem zalutao u veterinarsku stanicu ubijeđen sam da bih tamo, kao mogući njihov pacijent, imao humaniji tretman.
Naime, oktobra prošle godine doktor Kujundžić, oftalmolog, preporučio mi je da zakažem pregled u Kabinetu za glaukom, zbog sumnje na tu bolest. U pomenutom Kabinetu uspio sam da dobijem termin: 24. 05. 2016. u 11 h. Strpljivo sam odčekao tih sedam mjeseci.
U čekaonici raj, baš kao iz bajke milog direktora Mijovića. Nema čekanja. A i nema potrebe jer se poštuju zakazani termini. Svega tri stolice, sasvim dovoljno da se kratko pričeka zbog mogućeg malog opravdanog kašnjenja pregleda. I one prazne.
A ja imam glaukom, znate već: ćoravim. Pa mi se sve nešto čini da su sve stolice popunjene, okolo pacijenti ko tužne čavke vise po zidovima. I, bogami, čitavo jato. Nemam gdje da sjednem. Pribijam se nekako uza zid. Noge izdaju. Kukovi oronuli. Kičma stradala: dvije diskus hernije. A junačko srce dvaput krpljeno, sve sa pejsmejkerom pride, izdaje.
Sluđen zaključih: neću valjda da više vjerujem svojim lažljivim glaumatoznim očima, nego istinitim glamuroznim direktorima KC!
Ipak, leđa postaše zidovi pakla. Sjetih se kad onomad krenuh (moždani udar) Svetom Petru na kafu, vrati me da malo sačekam. Nisam prioritetan. Nije, valjda, mislio na ovo čekanje. Pa, čika Sveti Pero, ne ostavljaj me! Biće da ovo nije raj, šta god pričali direktori. Ovdje je nečastivi umiješao prste.
Sveti Petar se ne javlja, sestra me ne proziva. Kako, pitam se? Davno mi istekao temin. Pa ovo je kabinet samo za glaukom. Tu nema hitnih slučajeva, a ima „padobranaca“?! Već je prošlo 14 sati. Nije mi što sam čekao sedam mjeseci, nego što sam u mučilištu ova tri sata. Konačno, zapitah osobu koja mi je prije tri sata uzela uput:
- Kada ću ja biti pregledan? Moj je termin bio u 11 sati.
- Šta hoćete, kasno ste došli! Čekajte! Ostali su došli prije Vas.
E, tada sam „pukao“. Puna tri sata nijemo stezana mješina gnjeva se rasprsla:
- Kasno sam došao! Došao sam na svoj termin tačno na vrijeme, čak malo ranije. A čekam više od tri sata, sram i stid da vas bude! Kardiološki sam pacijent sa dvije intervencije na srcu. Prilazi mi druga mlada ženska osoba u mantilu, bez ikakvih identifikacionih obilježja, spušta ruke na moje, kao da sam, ne daj bože, duševni bolesnik i kaže:
- Smirite se, smirite se, bićete pregledani.
Prvi put sam u životu „planuo“ u bolnici:
- Dalje ruke od mene! Sram da Vas bude! Stidite se!
Potom izlazi i treća ženska osoba u mantilu, naravno bez ikakvih identifikacionih oznaka i pita me kako se zovem, na šta odgovaram:
- A ko ste Vi?
- Ja sam lekar - kaže.
- Da vidim službenu karticu.
Zatvara vrata i odmah zatim jedna od tih osoba stavlja moj uput na šalter kazavši:
- Uzmite svoj uput, doktorica neće da Vas pregleda.
Pozivam telefonom ombudsmanku i sve joj objasnim. Bilo je već 14:19 h. Ljubazno me zamolila da sačekam, a ona će regulisati da budem pregledan. Upravo se tada pojavljuje obezbjeđenje, dvije „gorile“, kazavši da ih je pozvala doktorica i da pođem sa njima.
Kakav bezočni bezobrazluk u Očnoj ambulanti! Oftalmologinja umislila da je boginja pa šalje na mene „gorile“. Na mene koji u životu nisam ni mrava zgazio. Koji sam davno samo sa kredom i elektronskim uređajima izveo i generacije studenata. Koji sam uvijek bio jak na peru, nikada nisam na pesnicama. Pogotovo ne sada, duboko u sedmoj deceniji života. I još sa pejsmejkerom pride.
Mogu da budem ironičan, metaforičan, čak i sarkastičan; satiririk i cinik - ali nikada nisam nasilnik!
Sram i stid da je bude!
Konačno, posle ravno četiti sata gaženja i poniženja, doktorka mi reče:
- Kasno je da Vam širim zenice, vidno polje ne mogu da radim jer je aparat neispravan, izmjeriću Vam očni pritisak.
Izmjerila mi je samo pritisak i vizus.
- A zašto me niste pregledali u 11 h kada sam imao termin? Mogli ste bar očno dno da mi vidite.
- Ali, mi drukčije funkcionišemo - odgovorila je.
“Divno funkcionišete: sedam mjeseci čekanja i pride četiri sata nepojmljivog zlostavljanja fizičkog i psihičkog i na kraju šipak“ - pomislio sam.
Zakazah pregled, načekah se, izmučih se, i ne pregledah se!
P.S. Dok elita leta u SPA centre širom sveta sve preko grbače zdravstvenih osiguranika, dotle plebs ima sreću da čeka i ne dočeka pregled u KCCG. (Samo u jednoj godini pet miliona troškova za inostranstvo u Fondu zdravstva - podatak ministra Šegrta).
Bonus video:
