Postoji u Srbiji verovanje da ukoliko ni lekar ni farmaceut nešto ne znaju, najbolje vam je da se posavetujete sa Krkobabić Milanom, liderom Partije ujedinjenih penzionera Srbije, skraćeno PUPS. Taj sve zna.
Istina, on trenutno obavlja funkciju predsednika Partije ujedinjenih poštara Srbije, skraćeno takođe PUPS, koja je nastala jer nije baš u situaciji da registruje stranku pod nazivom: Partija uskraćenih penzionera Srbije. Skraćeno isto PUPS.
Sem što je shvatio da su poštari mnogo ugroženiji od penzionera, lider univerzalnog PUPS-a poslednjih dana došao je do još jednog otkrića: i premijeri su ugroženiji od penzionera. Doduše, ne svi premijeri, već samo jedan. Tako da je veoma moguće da će se sledeća partija Krkobabića zvati: Partija ujedinjenih premijera Srbije. Skraćeno takođe PUPS.
Krkobabić liči na čoveka koji je ufasovao "stokholmski sindrom", pa je počeo da se zbližava sa otmičarima deset odsto prinadležnosti sopstvenog članstva. Što njemu ne pada mnogo teško jer trenutno radi u pošti.
Biti lider PUPS je vrsta "naterivača" svega i svačega, posebno dugova, ponekad i drugova. Prvo nateraš jednu vladu da poveća penzije, pa onda podržiš sledeću vladu da smanji penzije, iako ona vlada što je smanjila penzije uporno kuka na onu prethodnu vladu što je povećala penzije.
Krkobabić Milan zna sve da objasni, pa čak i neobjašnjive pojave, recimo: zašto je dobro da odeš na ručak sa džeparošem koji te upravo odžepario i planira da te časti ćevapima od tvojih para. To se u stručnoj literaturi zove mešanje baba i žaba, a u najstručnijoj literaturi - mešanje krkobaba i žaba.
Ko nije znao - poštar uvek zvoni dvaput - ali je lider Krkobabić Milan od oca Jovana, srušio te stereotipe. Poštar retko zvoni dvaput. Zvoni bar triput.
Računajući tu tri vlade, s tim što je poštar postao tek u poslednje dve, ali onaj fini poštar, direktor, takoreći - gonič poštara. Ne poštar što nosi torbu i kod svake bake žvajzne po jednu rakijicu, uključujući tu i slatko od šljiva. On obilazi uglavnom svoje buduće članstvo, ugrožene premijere, pošto je zaključio, pored ostalog, da su premijeri i mnogo dugovečniji od penzionera.
Krkobabić je ovih dana rekao: "Ako Vučić izgubi zaboravite na penzije". To valjda znači da će penzioneri eventualnim padom Vučića s vlasti, sem penzija, izgubiti i pamćenje. U pitanju je neka vrsta penzijskog Alchajmera.
Međutim, ako Vučić ne izgubi izbore stvar će biti daleko bolja: zaboravićete samo na delove penzija i imaćete manje rupe u memoriji koje se uglavnom tiču obećanja sa prošlih izbora: "Bolje sa naše grbače da se skida nego da se diraju stečena prava penzionera, u penzije ne dam da se dira".
- Ako Vučić izgubi izbore, biće deficita baba, ostaće vam samo žabe. Ako Vučić izgubi izbore... - viče ovih dana po mitinzima Krkobabić, praveći tako bazu za Partiju ujedinjenih premijera Srbije. Suštinska formulacija: "Ako izgubite penzije, zaboravite na Vučića", naravno, izostala je, što bi u nekoj normalnoj zemlji rekao svaki penzionerski lider.
Kada je Vučić odlučio da "skreše" penzije i plate, Informer je objavio antologijsku naslovnu gde je uz Vučićevu sliku masnim slovima pisalo: "Ima muda, Srbi mu to neće oprostiti". Godinu i po dana kasnije taj naslov više nije aktuelan. Mnogi bolji bio bio: "Ima Juda". Misli se, naravno, na penzionerskog Judu.
(Danas)
Bonus video:
