JexS Tadić i spoljni Dačić su, visokoparno rečeno, paradigma srpskih nacionalnih pomirenja. A evo - ako vas počem interesuje - kako se ta pomirenja odvijaju u praksi. S vremena na vreme - a naročito u trenucima kada imperativi seljačko-bakalske politike tako nalažu - srpskom glavešini bajagi dođe iz dupeta u glavu da famozne srpske podele nikuda ne vode i da se tom zlu mora stati na put. Da ne bismo, je li, ostali bez "biološke supstance". U takvim, istorijskim trenucima, glavešine se sastanu na nekom gumnu, pozovu novindžije i TV ekipe. Zagrle se pred kamerama, izljube se (onako srpski, tri puta) i srpskom narodu i senatu obznane da je od toga momenta pa nadalje nacionalno pomiren. Treba li napominjati da posle "pomirenja" sledi krkanluk. Ne treba! Odlično! Idemo dalje.
Takođe ne treba pominjati da su srpska nacionalna pomirenja vrlo kratkotrajna, a kratkotrajna su iz prostog razloga što pomiritelna ideja glavešinama ne dolazi na način koji sam napred (lukavo, da bih posle uvalio dubaru) pomenuo - to jest idejnim uspenjem iz guzice u glavu - nego suprotnim putem: spuštanjem ideje iz glave u guzicu. Ovim hoću da kažem da je srpski državni interes u stvari interes alavih guzičetina srpskih državnika. Tako su svojevremeno dve eminentne srpske guzice, Tadićeva i Dačićeva, donele arbitrarnu odluku da se nacionalno pomire, što su - uz poprilično ibretenije obeju njihovih članstava i simpatizerstava - i učinile.
Nije, naravno, trebalo dugo čekati da Dačićeva traljavo transplantirana socijalistička guzica odbaci Tadićev demokratski organizam. Organizmu je to, predvidivo, teško palo, ali organizam je, još pre operacije pomirenja, sa raznih strana - pa i sa moje - bio upozoravan da će odbacivanje - zbog različitosti krvnih grupa - biti neminovnost, tako da JexS sada može potražiti izvesnu utehu u tome što će - kako stvari stoje - organizam na koji se Dačić u međuvremenu presadio - Vučić - u konačnici odbaciti guzicu.
I taman se donekle smirila afera Alien protiv oposuma, kad eto ti nove. JexS zahteva da spoljni Dačić da ostavku na spoljašnjost zato što je u bombardovanju nekog islamističkog uporišta poginulo dvoje, još odranije kidnapovanih, službenika MIP-a. Ko biva... Zašto Dačić nije blagovremeno zatvorio ambasadu u Libiji. Nije da držim stranu Dačiću, daleko mu lepa kuća, ali bi kao bivši "Ja, vrhovni" JexS bezbeli morao znati da spoljni popečitelj nije "vlastan" da otvara i zatvara ambasade i da tom "vlasnošću" raspolaže isključivo Vlada Srbije. Možda se sad pitate: čemu uopšte ambasada u državi koja ne postoji i zašto odavno nije zatvorena. Eh, čemu! Eh, zašto? Ko bi onda prodavao proizvode naše namenske industrije, a vi, đuturumi, mućnite glavom, pa sami zaključite kakvi su to proizvodi.
(Danas)
Bonus video:
