Biti za vlast je kvalifikacija, ne biti za vlast je - diskvalifikacija. Ako si javno za vlast to ti se automatski računa kao da si kvalifikovan za sve i svašta - da analiziraš, osuđuješ, rukovodiš… I ne samo da ti ne treba ni diploma ni radna biografija nego će i podaci o tvom formalnom obrazovanju biti proglašeni državnom tajnom, naročito ako upravljaš državnom imovinom.
Sa druge strane, šta god da si po zanimanju i koliko god da si dobar u svom poslu, ako nisi javno za vlast, ti ćeš biti diskvalifikovan ili kao čovek ili kao profesionalac ili - kao oba. Prilježni diskvalifikatori će ti već nešto naći u biografiji, u porodici, u ljubavi, u krvi… Ili u mokraći, ako ništa drugo. Ali, najsigurnije mesto za nalaženje neoprostivih mana je - politička pripadnost, stvarna ili ona koju ti pripišu.
I ove sezone, kao i nekoliko prethodnih, najkomercijalnija, samim tim i najisplativija etiketa, ”brend” takoreći, jeste - žuta. Naročito popularna za novinare i novinarke. Žuti direktor, žuta novinarka, žuti medij… etikete su koje se začas prilepe svakome ko se nije iskazao u obožavanju vlasti. Osim žute, popularne su i etikete: drugosrbijanac (reč već zaboravljena i od svojih promotera), zatim: strani plaćenik (takođe zaboravljena još od devedesetih, rehabilitovana tek nedavno) i autošovinista (najmlađa po stažu, ali brzo ušla u modu). Ove četiri etikete se najviše nose, mada ljude možete pljunuti i nekim od onih starinskih, poput: narkomanka ili one druge: F dijagnoza, ali to i nije neka teška diskvalifikacija u državi u kojoj smo skoro svi na bensedinima (osim premijera koji kao da je na steroidima) i gde smo svi zreli za F odeljenje.
Osim što je lepljenje etiketa dobra vežba za predizborno lepljenje plakata, ono je izgleda i zarazno. Evo, sada se prominentnim lepiocima etiketa pridružuju i zabrinuti građani koji mole Politiku da ne objavljuje Petričićeve karikature jer one ne podržavaju vlast pa time vređaju građane. Stoga osoba, koja ”spontano” uspeva da poimence i doslovce pobroji sve nevladine organizacije koje su više puta pominjane u tekstovima nagrađenim za borbenu gotovost - zahteva da Politika objavi koliki honorar plaća Petričiću za njegove sramne karikature kao i koliko ga plaćaju navedene NVO i njihovi donatori da bi blatio vlast.
Da stvar bude još bolja, ova lepa vest da se briga (čuj mene: borba) za nedodirljivost ove vlasti ”spustila u narod”, stiže baš za Dan zaljubljenih, koji se kod nas proslavlja i kao Sveti Trifun, a koji je zaštitnik vinogradara i vina (u koje premijer voli da se razume) čime se dvostruko ispunjava narodno verovanje da ko tog dana nije iskazao zaljubljenost u imaoce vlasti - ima da ga bije maler cele godine. Možda ne baš maler nego neko jači i možda ne baš cele godine nego pred izbore, ali narodno verovanje je narodno verovanje. I ne treba ga ignorisati.
(Peščanik.net)
Bonus video:
