Izvori “Vijesti” u institucijama EU kažu da će Crna Gora, najverovatnije, otvoriti jedno, a Srbija dva poglavlja na decembarskim međuvladinim konferencijma u Briselu. Paradoksalno, imajući u vidu atmosferu u EU i napetu situaciju na Zapadnom Balkanu, to bi trebalo da se posmatra kao uspeh u datim okolnostima. Nevolja je da se u poslednje tri godine kreirala dinamika po kojoj Crna Gora, u proseku, otvara tri, a Srbija četiri poglavlja godišnje. Ako se bude nastavilo u tom ritmu i sa privremenim zatvaranjem poglavlja, Crna Gora će taman zatvoriti sva poglavlja, kad je Srbija bude sustigla, tamo negde oko 2030 godine.
“Stiče se utisak da brzina hoda Crne Gore ka članstvu u EU postaje, u neku ruku, talac puta Srbije. Odnosno, Srbija neće zaustaviti Crnu Goru, ali bez ubrzanja Srbije neće biti volje u EU da se ubrza ili barem učini življim putovanje Podgorice ka članstvu. Bez stvaranja tzv. momentuma, nema promene brzine, a to zavisi u dobroj meri od Srbije i unutrašnjih prilika u EU”, kaže diplomatski izvor “Vijesti” u Briselu, dobro upoznat sa procesom proširenja.
Evropska unija, odnosno njene ključne države članice su uspostavile takav ritam pregovaranja o članstvu da ne dovedu, čak ni u najboljem scenariju, postojeću klasu lidera u EU da moraju da objašnjavaju svojim biračima zašto primaju Crnu Goru i Srbiju. Odlaganje preuzimanja odgovornosti je postao omiljeni sport u EU, ne samo kada je reč o proširenju. On je začinjen nadom da će u međuvremenu EU pronaći rešenje za svoje bolje i efikasnije funkcionisanje. Istovremeno se veruje da će vremenom izroniti neko volšebno rešenje za Kosovo, a da će Crna Gora i Srbija izgraditi svoje institucije i postati prihvatljive ne samo liderima članica EU iz geopolitičkih i ekonomskih razloga , već i biračima u državama članicama koji su trenutno u većini protiv ulaska bilo koje države Zapadnog Balkana u EU. To objašnjava zašto se pregovarački proces ne zaustavlja, ali i ne ubrzava.
Produžavanje pregovaračkog procesa Podgorice i Beograda podgreva nade drugih zapadnobalkanskih država da bi one mogle da uhvate voz i da zajedno sa Crnom Gorom i Srbijom uđu u EU, pozivajući se na iskustvo proširenja EU iz 2004. godine. Tada su zaista neke zemlje bile primorane da sačekaju druge, da bi svi zajedno ušli u EU. Međutim takvo poređenje ima dva ozbiljna nedostatka. Prvi je da Albanija, Makedonija, BiH i Kosovo nemaju kapacitete da stignu Crnu Goru i Srbiju. Drugi mnogo važniji, jeste da u EU ne postoji niti će se kreirati u skorije vreme atmosfera za podršku proširenju zahvaljujući kojoj je, primera radi, Slovačka mogla da otvori i završi pregovore za manje od tri godine. Takođe, danas Nemačka neće da se založi, niti da progleda kroz prste nijednoj zemlji kandidatu kao što je uradila za Poljsku. A niko nema ni Grčku, kao što je imao Kipar, koja je ucenila ulazak drugih ulaskom pravoslavnog dela ostrva u Sredozemnom moru.
Nad pregovaračkim procesima Podgorice i Beograda se nadvijaju novi oblaci. Kada je reč o Crnoj Gori, to je tihi, ali sve jači upliv Kine koji pojedine članice EU i NATO, a posebno Sjedinjene Američke Države, vide kao potencijalnu pretnju interesima zapadnih sila na Balkanu. Štaviše, budući da sukob između SAD i Kine poprima sve više političke i ekonomske (posebno u oblasti novih tehnologija), a ne samo trgovinske obrise, pojedine zapadne diplomate upozoravaju da bi Crna Gora mogla da bude u grupi država tzv. “mekog trbuha” NATO-a i EU u odnosima sa Pekingom.
Sve otvoreniji sukob SAD i Kine nije izraz bizarnosti aktuelnog predsednika Donalda Trampa. Podsetimo, administracija Baraka Obame je 2012. godine zabranila pristup Huaveju(Huawei) američkom tržištu posle istrage koju je vodio američki Kongres. Kongresna komisija je zaključila da Huavej sa svojom tehnologijom predstavlja opasnost za nacionalnu bezbednost SAD. Sledeći primer SAD, istu odluku je donela i Australija, dok Velika Britanija i Nemačka žele da vidi jasnije čitavu sliku pre nego što donesu konačnu odluku.
Paralelno, EU sprema uvođenje sistama kontrole inostranih investicija u strateškim sektorima poput saobraćajne infrastructure (luke, autoputevi, železničke pruge) , energetike, informatike, telefonije i vojne industrije. U pripremnim dokumentima se nigde ne spominje ime Kine, ali je javna tajna da se ta mera uvodi, pre svega, zbog Pekinga i u manjoj meri zbog Moskve.
Dakle, Crna Gora kao i druge članice NATO i EU će morati da se odluči na čijoj je strani, odnosno šta je u njihovom nacionalnom interesu. To znači da se ne može rukovoditi samo ekonomskim, ili usko interesnim motivima, tipa ko da više novca ili ko je spreman da uloži ili pozajmi novac. Duple igre i uloga "trojanskog konja" neće biti tolerisane ni mnogo većim i značajnijim igračima nego što je Crna Gora.
Presing SAD će rasti u sledećem periodu kako se bude približavao početak široke upotrebe nove mreže 5G, tehnoloije u kojem su kineski Huavej ZTE daleko ispred drugih konkurenata, ne samo u kvalitetu usluge koju mogu da obezbede, već i konkurentnošću cena kojima drugi rivali na tržištu nove tehnologije ne mogu ni da se približe.
Pregovarački proces Srbije koji je od starta sui generis, zbog pitanja Kosova, postaje sve više politički, a sve manje klasičan put države kandidata ka članstvu u EU. Zaoštravanje odnosa sa Kosovom, rast unutrašnjih političkih tenzija, nestabilna situacija u BiH posle izbora, ambivalentan odnos sa Rusijom i Kinom, slanje kontradiktornih signala Briselu i Vašingtonu su dvosekli mač za evropske aspiracije Srbije.
Između najvažnijih država članica EU se vodi ozbiljna debata o poruci koja bi trebalo da bude upućena Beogradu, posle izveštaja EK o (ne)napretku Srbije u oblasti vladavine prava. U ovom trenutku najbliža varijanta jeste da Srbija otvori dva poglavlja. Štaviše, već sad možemo reći da tri poglavlja sigurno neće biti otvorena dok bi otvaranje samo jednog, po mišljenju dela vodećih članica, bilo kontraproduktivno. Povoljna okolnost za Beograd je što u zvaničnu posetu Srbiji dolazi francuski predsednik Emanuel Makron zbog čega će se raditi paralelno na diplomatskom i medijskom planu da se predstavi kako je otvaranja dva poglavlja uspeh i da je to rezultat francuskog delovanja unutar EU.
Naravno, Beograd neće izbeći kritike. Otvorene kada je u pitanju vladavina prava i sloboda medija. Indirektne oko Kosova i pored toga što je Priština odgovorna za poslednje tenzije. Kritike između redove će biti vezane za Bosnu i Hercegovinu, jer u Briselu od Beograda očekuju da doprinosi smirivanju, a ne raspaljivanju strasti i antagonizma tri naroda.
Bonus video:
