Pre nego što se upustimo u sitna crevca naše današnje teme, usuđujem se da cenjenom publikumu skrenem pažnju na činjenicu koja se u Srbiji, zemlji ćoravih zanata, neprestano previđa. Jedna je, naime, stvar Srbija - geografski pojam, a druga je - za razliku od prve, vrlo varijabilna - država Srbija, to jest - vlast.
Suštinsko nerazlikovanje ta dva pojma povremeno je znalo da Srbiju i srpsku državu uskošta kao Svetog Petra kajgana, kao ono, recimo, posle Velikog rata, kada je država Srbija - zbog preterivanja u državotvorstvu - nestala sa političke mape sveta.
E sad, ako već srpski državnici (svih boja i svih vremena) nisu u stanju (ili ne žele) da naprave razliku između geografske Srbije, koja je - u granicama svojih mogućnosti - večna, i mnoštva srpskih država, koje su poprilično prolazne, šta očekivati od srpskih građana? Srpskim građanima (svih boja i svih vremena) teško dolazi iz dupeta u glavu da država postoji da bi ona njima - a ne oni njoj - bila na usluzi i da svoju lojalnost, privrženost i ljubav duguju stvarnoj, geografskoj Srbiji ne državi, a još manje državnicima. Ne kažem da ne treba biti lojalan državi, naročito ako dobro vodi poslove - što u Srbiji gotovo nikad nije slučaj - ali u lojalnosti ne treba preterivati.
Hoću da kažem da građani ne bi trebalo da na svoja krhka pleća preuzimaju poslove ionako glomaznog činovništa i administratorstva. Pretpostavljam da ste naslutili da je danas na dnevnom redu veoma star zanat - uvlačenje vlastima u dupe. Zanatlije tog zanata su - kao, uostalom, i sve zanatlije - sitnoposednici, što će reći da se u posao uvlačenja vlastima u dupe ne upuštaju radi državne državne, nego radi lične polze.
Sitni srpski zanatlija je još birvaktile dokonao da se državna vlast - samo ako se vešto izmanipuliše - može iskoristiti kao sredstvo mršenja konaca konkurenciji ili - kao u slučaju onog narednika - kao prečica do mlade mindže. Jer, pazite, da nije tako, zar bi nemačke okupacione vlasti došle u situaciju da štampaju proglas u kome srpsko građanstvo umoljavaju da - bar privremeno - prestane sa podnošenjem prijava protiv svojih komšija.
Obradili smo onomad slučaj privatnog krivičnog utuživanja Kokana Mladenovića, a iz pera državotvornog sindikalca* - ta se stvar još krčka u državnom tužibapstvu - kad eto ti još jedne državotvorne samoinicijativnosti. Ištvan Kaić, osebujna jedna pojava, presavio tabak i utužio Vesnu Rakić Vodinelić! Kakvo li je krivično delo počinila gospođa Rakić Vodinelić? Viđi sad vraga su sedam binjišah: napisala Vesna da je saglasna sa rečenicom zbog koje je Mladenović utužen. To me je podsetilo na vremena u kojima je - po svedočenju samog blaženopočivšeg Ćosića - pisanje i objavljivanje njegovih knjiga bilo dozvoljeno, ali je čitanje bilo teško krivično delo. Pazite, čteci, šta čitate. Sindikalci ne spavaju.
(Danas)
* Predsjednik Nezavisnog sindikata kulture Srbije Zoran Đuričić podnio je tužbu protiv reditelja Kokana Mladenovića zbog intervjua u jednom novosadskom mediju koji je objavljen pod naslovom "Ovoliko zlo mora biti ugušeno u krvi, devedesete su došle na naplatu". Taj je naslov na jednoj pres konferenciji prokomentarisao i premijer Srbije A. Vučić, rekavši da je sramota da radnici iz kulture koriste takve riječi. Mladenović je prošle sedmice saslušan u policiji (prim.red.).
Bonus video:
