Kada je reč o kreditnom rejtingu, za obe zemlje, po oceni agencija Standard and Poors-a, i Moodys-a, važi da su još uvek u zoni neinvesticionog, špekulativnog nivoa, jer postoji rizik promene poslovne klime i ekonomskih uslova, kao i znatan, pa čak, i visok kreditni rizik. Slede neke od ekonomskih performansi u poređenju za obe zemlje:
Crna Gora ima bruto društveni proizvod od 4.58 milijardi dolara, ima 620 hiljada stanovnika, BDP per capita od 4.757 dolara, stopu nezaposlenosti od 13.48 i prosečno bruto primanje zaposlenih od 727 eura, neto 481 evro, uz minimalnu potrošačku korpu od 808,6 evra, na mesečnom nivou.
Srbija, sa svojih 7.11 miliona stanovnika, ima BDP od 43.87 milijardi dolara, BDP per capita od 4.246, stopu nezaposlenosti od 19.2% sa prosečnim primanjem zaposlenih bruto 564,71 evra, neto od 371,52 evra. uz potrošačku korpu od 558,37 evra.
Primanja su realno dosta niža, ako biste se i u Srbiji i u Crnoj Gori osvrnuli oko sebe. Više prikazane prosečne plate govore o neravnopravnoj raspodeli dohotka među stanovništvom odnosno velikom rasponu plata između manjine, koja ima dosta više plate i ogromne većine zaposlenih koja ima niže.
Što se tiče recesije, Crna Gora je izašla početkom 2013 godine, s početnih 0.6 % rasta BDP u prvom kvartalu 2013, da bi danas u 2015 godini prvi kvartal završila sa 3.25 %, dok je Srbija bila, od kraja 2013 i čitavu 2014, kao i početak 2015 u recesiji. Prvi kvartal 2015 Srbija beleži pad BDP od -0.4 %. Srbija se tek nada da će uz trenutne ostvarene rezultate treći i četvrti kvartal ove godine završiti s pozitivnim BDP od bar 0,5% do 1%.
Državni dug, po glavi stanovnika u Crnoj Gori je 3.125,80 dolara, dok u Srbiji isti po svakom stanovniku iznosi 3.760,19 dolara.
Po rangu korupcije, Crna Gora se kotira neznatno bolje, na 76 mestu, dok Srbija na 78.
Što se tiče povoljnosti, da se u Crnoj Gori pokrene biznis, ona se nalazi dosta bolje, na 36 mestu, dok je Srbija na nezavidnom 91 mestu. Povoljnosti za investitore su u Crnoj Gori daleko bolje, kada je reč o porezu na dobit preduzeća, koji iznosi 9%, dok je u Srbiji 15; porez na dohodak građana u Srbiji je 15%, u Crnoj Gori 9%. PDV u Crnoj Gori je 19% a u Srbiji 20%. Ukupno za socijalna davanja iz dohotka u Crnoj Gori treba izdvojiti 65.6% dok u Srbiji 75,6%.
Crna Gora je u poslednjih 10 godina u porastu broja stanovnika za 1,64%, dok je Srbija za isti period u padu za 4,68 %.
Zaključak: Crna Gora i Srbija mogu daleko bolje, nego što sada stoje. Obe zemlje imaju, na žalost, ekonomski hod puža. Za boljitak standarda građana kao i smanjenje spoljnog duga potreban im je privredni rast od najmanje 7 odsto u narednim godinama. Za tako nešto imaju šanse ako bi izašle iz svojih ekonomskih nelogičnosti u kojima se već godinama nalaze. Što se tiče monetarne politike Crna Gora godinama stoji bolje uz evro kao baznu valutu, jer za razliku od Srbije, nije koristila precenjeni devizni kurs kao instrument smirivanja domaćih cena pojeftinujući i favorizujući uvoz i na taj način, nije u tolikoj meri ugrožavala svoju privredu. Glavni problem za obe zemlje je i dalje korupcija što je donekle i logično s ovim ekonomskim performansama jer su odlična podloga za istu. Zatim, skup i nefunkcionalan državni aparat sa višom stopom primanja i davanja, od stope rasta produktivnosti privrede. Dakle, veliko opterećenje predstavlja im sve veći spoljni dug, obe zemlje su konstantno u spoljnotrgovniskom deficitu. Očigledno je, da niti jedna zemlja dovoljno ne koristi sve svoje ekonomske potencijale. Razlog je, verovatno dugogodišnje i još uvek partijsko a ne stručno vođenje ključnih ekonomskih resursa.
www.detivtrader.com
Bonus video:
