Ekonomista Toma Piketi pre neki dan dao je intervju za nemački list Cajt. U tom intervjuu Piketi kaže da je Nemačka ta država koja nikada nije isplatila svoje dugove i da Nemačka nema moralno pravo da deli lekcije drugim nacijama. Ovakav nastup Piketija jasno ukazuje da je on levičar tačno onoliko koliko je to bio Slobodan Milošević. Ovakav stav nije levičarski, već populističko-nacionalistički. Zašto?
Stavljati moralno pravo na nivo nacije i onda rangirati nacije po tome koja nacija ima pravo da kaže ovo ili ono jeste esencija nacionalizma. Sve i da je tačno to što Piketi kaže, da li bi to na bilo koji način promenilo ispravnost ili neispravnost stavova Angele Merkel? Ne bi. Čitavu izjavu čini još problematičnijom i to što je rangiranje nacija bazirano na izmišljenim podacima. Nemačka jeste vratila deo duga - tačno polovinu, druga polovina joj je oproštena. To Tomas Piketi, kao ekonomski istoričar, vrlo dobro zna. Ovu laž iznosi svesno i sa predumišljajem.
A šta je zaista istina? Istina je da je Nemačka vratila polovinu duga. Istina je i da je Grčkoj od 2010. do danas direktno otpisano 46% duga, a 54%o je reprogramirano. Kamate na ostatak duga umanjene su sa sedam odsto i više na blizu nula odsto. Dospeće duga je pomereno za nekoliko decenija. A dug koji nikada ne dospeva i ima kamatu nula odsto formalno i nije dug. Što znači da je Grčkoj do sada efektivno otpisano više od 80% svih dugovanja - što je znatno više nego Nemačkoj. Istina je i to da je Grčka prošlog petka, ni 48 sati pre poziva na referendum - koji je organizovan jer je grčki dug neodrživo visok - uzela novi zajam od 1,7 milijardi evra od zle Evropske centralne banke uz kamate od nula odsto. Istina je i da je, dok se referendum još nije ni ohladio, manje od 12 sati nakon završetka tog referenduma - ponavljam, organizovanog jer je grčki dug neodrživo visok - Grčka uputila zahtev zloj Evropskoj centralnoj banci za još dve milijarde novog zajma i najavila potrebu za novim zajmovima od oko dve milijarde evra svakog dana - ne zna se do kada.
Istina je i to da je Grčka ekonomija od decembra do juna rasla prvi put od 2008. I to je bila jedna od brže rastućih ekonomija unutar EU u tom periodu. Svako ko je rukovodio bilo kojom kompanijom zna da je februar grozan mesec. Grozan je jer ima dva dana manje od ostalih. I svakog februara kompanije se bore da isplate plate zaposlenim zbog ta dva dana manjka. I onda je došao Cipras, organizovao referendum i ugasio grčku ekonomiju na osam dana (za sada, videćemo koliko će to još da potraje). Julske brojke grčkog BDP-a, bez sumnje, biće sumorne.
Istina je i to da su Grčke penzije u proseku 883 evra, a Slovačke 408 - dok su troškovi života u Slovačkoj i Grčkoj slični. U Sloveniji, koja je skuplja od Grčke, prosečna penzija iznosi 550 evra. A Slovenija je zemlja kojoj, procentualno prema njenom BDP-u, Grčka duguje najviše novca. Ali, Grčka je u pregovorima odbijala da smanji penzije za 2%, iako su penzije grčkih penzionera dvostruko veće nego u barem polovini EU. Šta je sa onim najsiromašnijim penzionerima, možda prosek nije dobro merilo? Ispod granice siromaštva (manje od 550 evra mesečno) uGrčkoj živi 12,6% penzionera,u Nemačkoj 15, u Sloveniji 50, u Slovačkoj više od 60%, a u Srbiji svi. Ali nema veze što je istina drugačija. Istina je ono što Piketi kaže jer je on to rekao. A mora da je istina kada Piketi kaže.
Istina je i to da Grčka ima ozbiljne sistemske probleme. Ali najlakše je homogenizovati društvo i pronaći virtuelnog neprijatelja - okriviti nekog drugog. Te sistematske probleme u Grčkoj lepo oslikava i to da je Vasilis Palaiokostas, grčki kriminalac, dva puta uspešno pobegao iz najbezbednijeg grčkog zatvora iznajmljenim helikopterom. I za to su valjda krivi Nemačka, „trojka” ili Goldman Saks.
Kako uopšteno prepoznati populistički nacionalizam? Samo pogledajte Slobodana Miloševića i njegovu tehniku vladanja: homogenizacija i levog i desnog spektra kroz stvaranje zajedničkog virtuelnog neprijatelja. Kao što je Milošević uspeo da mobiliše prvoborce spomeničare i četnike, tako su i Siriza i Piketi na svoju stranu pridobili i Vesnu Pešić i Peščanik i Žene u crnom, na jednoj strani, i udružene fašiste Srbije i Mari le Pen i Putina, na drugoj strani. Siriza i Piketi, da se bave muzikom, bili bi Mimi Mercedes. Tako je i onauspela da homogenizuje i feministkinje i vođe „navijačkih grupa” angažovane od DB-a koji prodaju narkotike po beogradskim splavovima.
Napišeš tekst, u kome izmišljenim podacima stvoriš zajedničkog neprijatelja (Nemačku, Goldman Saks, „trojku”...), skupiš na jednu gomilu i demokrate i socijaldemokrate i fašiste i naciste i - bankrot i novi zajam. I Kosovo i Evropa. I Gazimestan, i uzo, i sirtaki, sve!
Autor je profesor Evropske poslovne škole, Vizbaden
(Politika)
Bonus video:
