Prošla, 2014. godina proglašena je godinom „selfi” fotografija. Ukoliko na Instagramu u ovom trenutku ukucate „selfi”, pojaviće vam se više od 290 miliona fotografija, a ako za dva sata ponovite pretragu - broj će se uvećati čak za 50 hiljada.
„Selfi” se najčešće karakteriše kao vid narcizma i taštine, posebno kod osoba koje na društvenim profilima objavljuju i po nekoliko slika dnevno. Istraživanja u Britaniji su pokazala da čak 87 odsto žena barem jednom nedeljno napravi „selfi” fotografiju, dok je četvrtina ispitanih izjavila da je nikada ne objavljuje pre dorade u ponuđenim filterima na telefonu. U modernoj psihologiji narcisoidnost se definiše kao ekstremna sebičnost i velika potreba za divljenjem, koja karakteriše određeni tip ličnosti i smatrana je bezopasnom. Međutim, iz perspektive psihoanalize narcisoidnost označava sebičnost koja proizilazi iz propusta da razlikujemo sebe od ostatka svog okruženja. Posle mnogobrojnih istraživanja, Univerzitet u Džordžiji objavio je tri psihološka razloga koja stoje iza ove moderne potrebe. Na prvom mestu to je samodivljenje, kao vrsta pretencioznosti, drugi razlog je potreba za društvenom interakcijom, a na trećem mestu je umetničko izražavanje. Istraživanja su takođe pokazala da među današnjim studentima ima 58 odsto više narcisa nego što je zabeleženo 1982.
Korisnici „selfija” samopouzdanje podižu negujući narcizam, što im savremena tehnologija omogućuje na svakom koraku. Potreba da vas drugi komentarišu i „lajkuju” možda u početku deluje bezazleno.
Vremenom ova navika pojačava egoizam i sujetu, stvarajući zavisnost od pažnje. Kada su dugo van „događanja” na društvenim mrežama korisnici počinju da osećaju anksioznost i nelagodu, koju moraju da nadomeste ponovnim isticanjem sebe. Okruženi primerima poznatih ličnosti, mladi dobijaju potvrdu da na moderan i prihvatljiv način učestvuju u društvenom životu. Zaboravlja se da je poznatima samopromocija deo posla i da oni dobijaju zauzvrat višestruku korist, dok mladi širom sveta troše bezbroj sati na nešto što će možda biti aktuelno svega pola sata. Psiholozi napominju i da konstantno posmatranje fotografija poznatih i njihovog stila života može čak stvoriti i osećaj inferiornosti.
Paradoks ovog savremenog egzibicionizma je sadržan u činjenici da ljudi ulažu više vremena u sebe, a imaju sve manje identiteta i autentičnosti. Spremanje za fotografisanje, biranje adekvatnog osvetljenja, provlačenje fotografije kroz filtere, zatim njeno postavljanje na različite platforme uz adekvatan opis zahteva dosta zaludnog vremena, koje ne doprinosi ličnosti ni na koji način osim i isključivo površno. Sve „selfi” fotografije liče jedna na drugu. Čak i ostatak fotografija kod većine korisnika društvenih mreža imaju sličnu tematiku, to su slike kafe, pića, jela, patika, narukvica, laka za nokte, odevnih kombinacija, satova ili volana automobila. Nema izraženog mišljenja, nema stava, sve same bezvredne kopije. Materijalizam bez duše.
Generacije posle 1980. su uz globalizaciju i društvene mreže formirale svoj identitet najviše pod uticajem Zapada. Tako se danas omladina iz bilo kog dela sveta međusobno mnogo manje razlikuje nego što su se razlikovale starije generacije, koje su velikim delom bile slične isključivo u okviru nacija u kojima su živele. Danas je učešće na društvenim mrežama neminovno, ali treba pažljivo razmisliti o razlozima iza svake objave koja se pravi. Sačuvati identitet, ostati „svoj” trebalo bi da bude najvažniji zadatak svakoj mladoj osobi koja bar malo želi da pokloni ovom svetu nešto novo.
(Politika)
Bonus video:
