Ovih dana jedna od najaktuelnijih politikih tema je inicijativa da se na dvadesetu godišnjicu srebreničke tragedije u Savetu bezbednosti UN usvoji rezolucija o Srebrenici. Ovu inicijativu prate razne političke kalkulacije oko toga šta će biti sadržaj ove rezolucije i šta su krajnje namere njenog predlagača i onih koji je podržavaju. Međutim, mi u Igmanskoj inicijativi (II) mislimo da je srebrenička tragedija toliko strašna sama po sebi da je u najmanju ruku degutantno oko nje praviti bilo kakve političke kalkulacije, jer ona mora da nam bude opomena kako je mali korak od govora mržnje do ratnih sukoba i stravičnog masakra kakav se desio u Srebrenici, kako nam se tako nešto na ovim prostorima nikada više ne bi ponovilo i kako svaka nova generacija ovu lekciju ne bi morala da u stvarnosti ponavlja od početka. Imajući sve to u vidu, članovi II su na svojoj desetoj sesiji, održanoj pre deset godina, povodom 10. godišnjice srebreničke tragedije usvojili Izjavu koja bi mogla biti mera stvari i za neke kasnije deklaracije i rezolucije. Ovoj sesiji su prisustvovali i predsednici Državne Zajednice Srbija i Crna Gora, Hrvatske i BiH i to je bilo jedino mesto gde su najviši zvaničnici ove tri države minutom ćutanja zajednički odali poštu srebreničkim žrtvama. U tada usvojenoj Izjavi o Srebrenici se kaže:
Nevladine organizacije Dejtonskog trougla okupljene u "Igmanskoj inicijativi" oštro i odlučno osuđuju varvarski masakr nad zarobljenicima i civilnim građanima Srebrenice. Povodom desetogodišnjice tog gnusnog zločina klanjamo se i izražavamo duboko poštovanje senima nevinih žrtava. Njihove porodice, rodbinu, majke, sestre i decu molimo da prime naše najdublje saučešće.
Energično zahtevamo najtežu odgovornost za sve počinioce, njihove podstrekače, inspiratore i autore zločinačke ideje. Osuđujemo još uvek prisutno negiranje ili umanjivanje veličine zločina kao i nespremnost vlasti, da se počinioci uhapse i privedu sudu pravde. Prećutkivanje i pravdanje zločina i samo je zločin. Osuđujemo i njegovu relativizaciju, jer jedno zlodelo se ne može pravdati drugim i svi zlikovci moraju biti kažnjeni.
Ne pristajemo na odgovornost samo neposrednih počinilaca i organizatora, već tražimo i kažnjavanje vođa, komandanata, nalogodavaca, ideologa i kreatora zločinačke politike, državne, stranačke, uređivačke i svake druge. Zahtevamo odgovornost svih koji su prihvatali, podržavali i raspirivali zločinačku ideju. Ne mogu oni danas ostati po strani i tvrditi da sa tim nemaju ništa jer nisu pucali i okrvarili ruke. Njihova ideja pokrenula je horde ubica, pljačkaša i zlikovaca i za njihova nedela snose odgovornost kao da su ih sami počinili.
Srebrenica je već postala simbol velikog i strašnog zločina i opomena generacijama koje dolaze. Zbog toga predlažemo vlastima u Bosni i Hercegovini, Republici Hrvatskoj i Državnoj zajednici Srbiji i Crnoj Gori da se 11. jul proglasi danom sećanja na sve nevine žrtve ratova koji su se vodili na području bivše SFRJ. Slava srebreničkim žrtvama! (Beograd, 27.06.2005.)
Istine radi treba reći da je predlog Inicijative da se u zemljama Dejtonskog sporazuma 11. jul proglasi danom sećanja na sve nevine žrtve ratova koji su se vodili na području bivše SFRJ u to vreme podržao samo Stjepan Mesić, tadašnji predsednik Hrvatske.
Autor je kopredsjednik Igmanske inicijative za Srbiju
(danas.rs)
Bonus video:
