Kad je u februaru prošle godine Rusija napala Ukrajinu, na Zapadu su me svaki čas pitali: što se ne branite? Danas, nakon godinu dana, pitaju me: što se uopšte još branite, kad je jasno da je Rusija jača od vas ? Tvrdoglava Ukrajina, koja, gle čuda, brani svoju slobodu, postala je problem za Slobodni Svijet. Zato što nije poklekla pred Vladimirom - kao mnogi u tom istom Slobodnom Svijetu. Svima je jasno kao sunce: ponovo se želi tišina i iluzija bezbjednosti u Evropi. Ponovo se želi „Rusija kao partner“. A cijena je: Ukrajina.
Sa svih strana slušam: moramo napraviti kompromis. A kad pitam šta je „kompromis“, odgovore: pa da se nešto malo ukrajinske teritorije da Kremlju. Koliko? Krim i pola Donbasa? Ili cijeli Donbas? Ili odmah pola Ukrajine? Jer, tolika je, valjda, ”Nova Rusija”!
„Stara Evropa“ je mnogo spremnija na „kompromis“ sa Rusijom nego „Nova Evropa“. A zašto? Da li za nju slatki ruski medo izgleda pitomiji? U svim postgorbačovskim godinama medvedu je, izgleda, nešto nedostajalo. No, sad je slika potpuna: šape su mu ponovo krvave, cijeli svijet drhti pred njim, a medved uživa u svakoj sekundi i vidi u tome znak svog povratka u status super-sile.
Medveđi „legitimni interesi“
Ono što Evropljanima izgleda kao velika kriza sadašnjice, u Rusiji vide kao veliko dostignuće: napokon su svima, bre, pokazali! A Evropljani izgleda žive u nadi: ako se medvedu odobri komad njegovih „legitimnih interesa“, onda će se medved zadovoljiti. Da. Možda. Možda će se i povući u svoju jazbinu. Kao što je već učinio u Gruziji 2008. godine. Ali: medved će se i vratiti! A tada će njegovi „legitimni interesi“ biti još veći. I upravo se zbog toga blatičke države osjećaju tako nelagodno.
Evropa izgleda da još nije shvatila: posle 2014. godine nema više povratka na business as usual. Pošto je de facto već žrtvovala dio Gruzije, tamo je povjerenje u „Evropsku zajedničku kuću“ već oslabilo. Ako se isto ponovi i u Ukrajini, onda od mita evropske solidarnosti neće ostati ni kamena na kamenu!
Gorka istina
Pošto su se Gruzija i Ukrajina odlučile za demokratiju i zbog toga bile brutalno kažnjene, onda je sada sasvim jasno da su Evropi neke stvari puno važnije nego demokratija: tišina i mogućnost da trguje sa diktatorom. I šta će onda Kremlj Zapadu kao sljedeće oduzeti? Samopoštovanje? Transatlantsko jedinstvo? Pa, zar Evropljani ne mogu da vide kako vispreno njihov svijet biva raskomadan? Naravno da mogu. No, istina je isuviše gorka da bi je javno priznali. Puno je lakše prenebegnuti da Ukrajina krvari za slobodu. Puno je lakše vjerovati u rusku laž o „građanskom ratu u Ukrajini“. Ako se pitate zašto ruskoj propagandi tako lako uspijeva da vara cijeli svijet, odgovor je prilično jednostavan: jer svijet želi da bude prevaren, jer je Evropi istina isuviše bolna!
Kad čitam u medijima o „građanskom ratu“ i „novim mirnovnim inicijativama“ Vladimira Putina, često imam osećaj da je Kremlj već pobijedio.
Ali, Ukrajina se i dalje bori! Ukrajinsku državu možete uništiti atomskim bombama, ali nepokolebivu vjeru Ukrajinaca u Evropu - ne.
Zato je Ukrajina danas možda jedino mjesto na svijetu na kom ljudi još uvijek čvrsto vjeruju u Evropu.
(Die Presse; Prevod: M. Vuletić)
Bonus video:
