SVIJET U RIJEČIMA

Riječ je o nama

Cena borbe za slobodu u turbulentnim vremenima, vremenima straha, novih opasnosti, pretnji, nezamisliva je i često veoma visoka. Novinari sa kojima sam imao čast da radim, izdavači širom sveta, aktivisti, zviždači, jednom rečju civilno društvo, svi oni su mnogo rizikovali
54 pregleda 2 komentar(a)
Edvard Snouden, Foto: Reuters
Edvard Snouden, Foto: Reuters
Ažurirano: 18.12.2014. 09:03h

Govor E. Snoudena preko video linka iz Moskve povodom prijema nagrade Right Livelihood, alternativne Nobelove nagrade, u švedskom parlamentu

Izuzetna mi je čast što stajem pored onih koji su se borili za ljudska prava uprkos tome što je to bilo teško i uprkos velikim ličnim žrtvama. Čak i onda kada niko na to nije obraćao pažnju, i čak kada ni sami nisu tražili niti dobili priznanje.

Nagrade su po prirodi nešto namenjeno pojedincu, ali ja ovu nagradu mogu da primim samo u ime mnogih. Ona je priznanje za sve koji su, ne samo u proteklih nekoliko godina, već tokom nekoliko decenija, shvatili da su „ljudska prava“ samo novi naziv za jedan stari koncept. Koncept slobode.

Cena borbe za slobodu u turbulentnim vremenima, vremenima straha, novih opasnosti, pretnji, nezamisliva je i često veoma visoka. Novinari sa kojima sam imao čast da radim, izdavači širom sveta, aktivisti, zviždači, jednom rečju civilno društvo, svi oni su mnogo rizikovali.

Mnogi, uključujući i Sarah Harrison, za koju znam da je danas ovde u publici, prosto ne mogu više da se vrate svojim kućama. I sam sam u egzilu više od godinu i po dana. To su stvari koje se neće uskoro promeniti. Ali vredelo je. Cena koju smo platili, žrtve koje smo podneli. Verujem da bismo tako ponovo postupili, jer to je nešto daleko važnije od pojedinca. Reč je o nama, o našim pravima, o tome u kakvom društvu želimo da živimo, kakvu vladu želimo da imamo. Kakav svet želimo da ostavimo budućim generacijama.

Kada govorimo o vladama, moramo razumeti da je važan ne samo „kvalitet“ vlade već i naš odnos sa njom. Želimo li da budemo samo podanici? Ili partneri?

I pored svih briljantnih umova u ovoj sali, stručnjaka, državnih službenika, predstavnika građana i industrije, koji širom sveta rade na rešavanju ovih problema, dakle i pored svih njih ne možemo doneti ispravne odluke ako nemamo najvažnije informacije. I vlada i demokratija su institucije zasnovane na principima „saglasnosti“. Saglasnost ljudi je beznačajna ako nisu informisani. Upravo taj princip me je doveo dovde. Kada razmišljamo o izazovima i problemima sa kojima se suočavamo, o novoj atmosferi straha kao odgovoru na nove opasnosti u kojoj deluju sve vlade i institucije sveta, dakle kada pogledamo šta se događa, ipak postoji razlog za nadu.

Ja sam optimista. Pogledajmo samo šta se dogodilo od prošle godine, od trenutka kada sam izašao u javnost, kada sam se pobunio. Nazivali su me špijunom. Nazivali su me izdajnikom. Neki od najuticajnijih američkih državnika su raspravljali o tome. Stavili su me na listu za odstrel putem dronova. To je sada u velikoj meri prošlost. Vlade su isprva govorile da ljudi ne treba sve da znaju, da ćemo zbog ovih informacija „okrvaviti ruke“, da će mediji „izložiti živote opasnosti“, da će teroristi rušiti avione nad evropskim nebom. Šta se onda dogodilo. Evropa je prizemljila avion bolivijskog predsednika, jer je mislila da se ja krijem u njemu i da pokušavam da dobijem azil u Južnoj Americi. To je sada za nama. Svedoci smo velikih promena, neverovatnih rasprava u parlamentima, medijima, akademskim ustanovama širom sveta. Vidimo kako se menja samo tkivo interneta zbog tehnologija koje štite privatnost, koje štite naša prava na jedan novi i smisleni način koji nadilazi državne granice.

To znači da, bez obzira na to kako se neka prava štite u Kini, ako se bavite nečim što za cilj ima zaštitu prava, uživaćete zaštitu bez obzira na zakone zemlje u kojoj živite ili radite. To je neverovatno dostignuće za ljudska prava širom sveta. Kada govorimo o vladama i promenama koje one najavljuju i koje su se dogodile, to nigde nije tako očigledno kao u SAD. U zemlji čija vlada me je optužila, podigla tri optužnice protiv mene, uključujući i optužnicu za špijunažu, rekavši da sam prodao informacije našim neprijateljima, iako za to ne postoji nijedan dokaz - sada direktor NSA kaže da to ipak nije bio smak sveta, dok predsednik SAD izjavljuje da je osnovao nezavisno telo čiji je zadatak da ispita sve programe za masovni nadzor.

Oni su dakle lagali. Još uvek nisu uspeli da spreče nijedan neposredno predstojeći teroristički napad. To je ključno, jer smo naučili da masovni nadzor, ta politika koju su krili od nas, od javnosti, ne samo od američkih ili švedskih građana, već od čitavog sveta - da nam ona nije nimalo pomogla, iako nas je koštala mnogih naših prava. Predsednik je izjavio da nas je ova rasprava dodatno ojačala kao naciju. To je bio samo početak. Od tada su sudovi u SAD donosili presude protiv programa masovnog nadzora, dok je Evropski sud za ljudska prava zabranio skladištenje podataka, jer je to povreda ljudskih prava koja pojedince izlaže nepotrebnom riziku. UN su objavile izveštaj prema kome masovni nadzor predstavlja grubu povredu ljudskih prava.

Sve to predstavlja temelj, osnovu koju možemo dalje da razrađujemo dok raspravljamo o ovoj politici, o programima koji se razvijaju u tajnosti, bez znanja javnosti i bez naše saglasnosti. Da li su smisleni, neophodni i primereni opasnosti sa kojom se suočavamo? Da li koriste najmanje invazivne mere kako bi omogućili neophodne istrage? Ovde nije reč o ukidanju službi bezbednosti, zaustavljanju policijskih istraga, smanjivanju naše bezbednosti, već o obezbeđivanju našeg društva, zaštiti naših prava, naših sloboda koje smo nasledili od prethodne generacije i koje želimo da prenesemo sledećoj.

Zajedno, na ovim mestima gde otvoreno raspravljamo, inspirisani žrtvama koje podnosi veliki broj ljudi širom sveta, možemo da ostvarimo ta prava, možemo da imamo te slobode i otvoreno i liberalno društvo, jer se čak i u trenucima velikih opasnosti zalažemo za liberalne vrednosti. Nadam se da ćemo uprkos svemu što smo postigli u proteklih godinu dana shvatiti da je ovo samo početak i da postoji još mnogo toga što moramo da ostvarimo. Nadam se da u narednoj godini mogu da računam na vašu podršku predlogu osnivanja specijalnog izvestioca za privatnost i digitalna prava pri UN kako bismo se založili za slobodu bez obzira na to gde neka služba radi i gde se tehnologija nadzora nalazi, bez obzira na to koja zemlja odluči da je potrebno ograničiti naša prava jer se suočava sa novim opasnostima.

(Peščanik.net; preveo: M. MARKOVIĆ)

Bonus video:

(Mišljenja i stavovi objavljeni u rubrici "Kolumne" nisu nužno i stavovi redakcije "Vijesti")