Profesor Branko Radulović, po sopstvenom priznanju jedan od stotinu najpametnijih ljudi na svijetu, otkrio je u petak da opozicija planira da okupi 300.000 do 400.000 duša na protestu u Podgorici. Na izborima za predsjednika Crne Gore 7. aprila 2013. godine glasalo je 326.793 građana, što znači da na miting u Radulovićevoj glavi izađe više ljudi nego na izbore.
Politička pralina poput ove mora da bude konzumirana uz oblizivanje. To je poslastica za sve koji uzdišu nad starim vremenima. Nekako su današnji političari postali dosadni, zar ne? Zato su ovakve izjave prečica do katarze. Gledam razne cirkusante već dvije decenije i mogu da vrednujem - Radulović je na putu da vrati duh dadaizma u crnogorsku politiku, da podsjeti na herojsko doba kad je Aćim Višnjić u tegli punoj formalina na skupštinskoj govornici ostvario dijalog sa četvoronogim piletom iz Zete.
Sve da živim u Frankovoj Španiji i da mi je Radulović jedina šansa da preživim, moram uključiti mozak - šta je to potpredsjednik Skupštine poručio? Strateg je predvidio je da će oko 3/4 punoljentih građana ove zemlje izvoliti da se kolektivno pobuni protiv diktature. Pošto u zimskim mjesecima na metar kvadratni stanu tri-četiri osobe, to znači da bi, evo recimo za 350.000 ljudi, trebalo da pronađemo površinu od najmanje 100.000 kvadratnih metara. Jedan fudbalski teren je, prema FIFA propozicijama, površine oko 7.000 kvadrata. Po računici profesora metalurgije Radulovića, trebalo bi nam 15 fudbalskih igrališta u centru Podgorice kako bismo organizovali skup dovoljno veličanstven da se obori vlast.
Poznato je da u istorijskim trenucima Radulović šizi i maše rukama na osoben način. Ako je Džo Koker na sceni proslavio „vazdušnu gitaru“ onda je Radulović izmislio „vazdušno raspeće“ - on je raspeti bogočovjek crnogorske opozicije, dirigent koji masu vodi do seksualnog kreščenda u kome ne samo da možemo oduvati vlast, nego bismo uz mudro vođstvo i nekoliko stotina koordinisanih megafona mogli da okrenemo živalj prema komšiluku i ispravimo neke pogranične nepravde. Prava je šteta da Radulović ne može da govori pred nekoliko miliona ljudi, jer bi točak istorije možda krenuo u smjeru njegovih hrabrih vizija.
Ali pustimo maštu, mislimo lokalno. Diktatura je. Podgorica ima 150.000 ljudi sa pravom glasa. Po profesorovom scenariju, još jedna Podgorica tog dana bi se sručila u Podgoricu. To bi sasvim sigurno dovelo do saobraćajnog kolapsa. Po slobodnoj procjeni, nekoliko desetina hiljada dodatnih automobila, sirena i psovki. Ako ne računamo bagere i teretnu mehanizaciju. Radulovića lako možemo zamisliti na kašici bagera kako pozdravlja masu i plače, ali to je slika toliko dirljiva i nabijena patosom da postaje kontrarevolucionarna. Ostavimo se maštarija i vratimo se u realnost, odnosno u ono što Radulović, jedan od lidera opozicije u mojoj zemlji, servira kao realnost.
Uzmemo li da je 350.000 demonstranata realan broj, onda se moramo upitati šta će se desiti sa oko 100.000 djece do 9 godina koja trče i zakeraju po Crnoj Gori. Ima skoro 40.000 male djece do četiri godine. Ko će to da sačuva i podoji, profesore? Hoće li ona šaka punoljetnih koji se iz nekog razloga ne odazovu pozivu, uspjeti da odgovori kućnim zadacima. I kako će ti koji ostanu kućama, dakle nekih 100.000 okorelih pristaša vlasti, čuvati djecu ljutih opozicionara. Ili će DF poput američkih sindikalista s početka 20. vijeka djecu davati na čuvanje familijama koje ciljano ostaju van borbe.
Zaista, šta ćemo sa 162.844 maloljetnih građana tog svetog dana? Predlažem da se momčići od 15 godina regrutuju, a djevojčice počnu da puštaju pletenice kako bi prenosile važne poruke Andrije Mandića ukoliko ovaj ostane odsječen u prvoj borbenoj liniji. Radulović jeste za mir, jeste za Gandija, ali čovjek s pravom kaže - nije lako kontrolisati 300-400.000 ljudi, može da dođe do opasnih situacija kad pola stanovništa bane na ulicu.
Mašta je zagolicana, junačka prsa se nadimaju. Prisjećamo se priča đedova. Najmanje 15.000 starih od preko 80 godina koji žive u Crnoj Gori ipak, moraće da ostanu u kućama tog dana i čekaju da Branko Radulović sruši vlast. Neka jedu dvopeka i čaja, i gledaju TV prenos. Ako umru na taj dan, onda im je bilo suđeno. Pominjaće ih Radulović sa sjetom u višesatnim govorima pred pola miliona ljudi, u slobodnoj Crnoj Gori, pola miliona, jer u slobodi će skočiti natalitet, vratiće se dijaspora i biće nas duplo više. Samo treba da načinimo mali napor, da nas za početak izađe 400.000 i da sa profesorom Radulovićem na čelu srušimo vlast.
Bonus video:
