Zabrinjava činjenica da Crna Gora nema sopstvene transportne helikoptere, a takođe što će plaćati usluge zaštite vazdušnog prostora u visokom iznosu.
U momentu ostvarenja nezavisnosti Crna Gora je zadržala respektabilno vazduhoplovstvo koje se sastojalo od 17 borbenih aviona „super galeb“ G-4, 4 aviona „utva -75“, 17 lakih helikoptera H-42/45 „gazelle“ i 6 transportnih helikoptera Mi-8 (HT-40).
Crna Gora je Vojsci Srbije ustupila avione G-4, 5 komada helikoptera Mi-8 je prodala, a sebe je ostavila bez transportne avijacije. Ostaviti sebe bez avijacije - kakva loša matematika ili namjera?! Sada imamo osam lakih helikoptera „gazelle“.
Svakog ljeta se borimo sa požarima i iznova iz godine u godinu tražimo pomoć helikoptera za gašenje požara od drugih. Zimi ista priča.
Meni lično nije jasno zašto za borbene avione tipa “galeb G-4” koje smo dali Srbiji, nijesmo zauzvrat tražili nekoliko remontovanih transportnih helikoptera Mi-8, jer smo imali obučene pilote, mehaničare letače, tehničko osoblje i rezervne djelove. Dobili smo personalne dosijee, papire? Loša matematika i prava ludost?!
Sticanjem nezavisnosti Crne Gore pred državu su postavljeni složeni zadaci formiranja sopstvenog vazduhoplovstva. Na žalost, nije bilo ni reorganizacije ni modernizacije, već je bila rasprodaja i uništenje; kakva loša matematika.
Sve ovo posljedica je pogrešno određenog mjesta i uloge vazduhoplovstva. Tačnije, nepravilnog shvatanja. Ono što je internet ili fejsbuk, u modernom saobraćaju i savremenim vojskama je vazduhoplovstvo.
Kad-tad neko će se morati suočiti sa lošom matematikom prethodnika i moraće ispravljati skupe greške. Razvoj vazduhoplovstva je potrebno prilagoditi društvenim potrebama poštujući naše specifičnosti. Sigurno je da nikada nije pravi trenutak da se daju velika finansijska sredstva, ali vazduhoplovstvo je nužnost i visokog je prioriteta.
Bonus video:
