SVIJET U RIJEČIMA

Brisel i Vašington u klinču zbog Irana

U aktuelnom sporu američka vlada je krajem jula kategorički odbacila mogućnost poštede kompanija iz EU od sekundarnih sankcija. Tramp i dalje sledi kurs konfrontacije i sa iranskim vođstvom je razmijenio oštre riječi. Međutim, spreman je i za dijalog
1 komentar(a)
SAD, EU, Foto: Shutterstock
SAD, EU, Foto: Shutterstock
Ažurirano: 08.08.2018. 11:13h

Stupile su na snagu oštre američke sankcije protiv Irana. Vašington cilja i evropske firme koje rade sa Iranom - ako nastave, neće moći da posluju u SAD. U Briselu pokušavaju da zaobiđu te sankcije

Sankcije su zajednički osudili šefica diplomatije EU Federika Mogerini i trojica ministara spoljnih poslova, Džeremi Hant iz V. Britanije, Žan-Iv Ledrijan iz Francuske i Hajko Mas iz Njemačke. Nakon što je administracija Donalda Trampa prekršila takozvani atomski sporazum sa Iranom, koji treba da obezbijedi mirno korišćenje nuklearne energije u toj zemlji, EU, Kina, Rusija i Iran i dalje žele da se pridržavaju sporazuma.

Evropska komisija smatra ilegalnim „sekundarne“ sankcije, koje SAD uvode protiv evropskih kompanija. Amerikanci hoće da zabrane poslovanje sa Iranom evropskim proizvođačima automobila, bankama i energetskim koncernima. Ako prekrše zabranu, mogla bi da im bude zaplijenjena imovina u SAD. Postoje čak i „tercijarne“ sankcije - za američke kompanije koje posluju sa evropskim firmama aktivnim u Iranu.

Evropska unija je usvojila takozvani odbrambeni zakon (Blocking Statute) kako bi se odbranila od dejstva američkih sankcija. (...) Evropske kompanije imaju pravo da pred evropskim sudovima podnesu tužbu protiv sankcija SAD i da zatraže odštetu od američke države ili američkih kompanija. U praksi bi taj put mogao da bude težak i skup. Evropska unija je priznala da nema presedana.

Iako je prvi put usvojen još 1996, Blocking Statute još nikada nije bio primijenjen. Tada je bilo dovoljno zaprijetiti zakonom da bi SAD odustale od sekundarnih sankcija. Tada se radilo o ekonomskim sankcijama protiv Kube i Irana.

U aktuelnom sporu američka vlada je krajem jula kategorički odbacila mogućnost poštede kompanija iz EU od sekundarnih sankcija. Tramp i dalje sledi kurs konfrontacije i sa iranskim vođstvom je razmijenio oštre riječi. Međutim, spreman je i za dijalog.

Evropska komisija ne može da ocijeni kolika bi ekonomska šteta mogla da zadesi kompanije koje će biti pogođene sekundarnim američkim sankcijama. Već sada su mnoge kompanije i banke najavile povlačenje iz poslovanja u Iranu, posebno one koje imaju vrijednosti ili nekretnine u SAD. I uopšte, mnoge velike kompanije imaju jači biznis u Americi nego u Iranu te iz straha otpisuju ovaj manji. Odbrambeni zakon čak zabranjuje evropskim kompanijama da se pridržavaju američkih sankcija. Za to u zemljama članicama EU mogu biti izrečene kazne. Međutim, jedna kompanija uvijek može da tvrdi da se iz Irana povlači iz ekonomskih razloga, a ne zbog sankcija SAD. Jedan visoki zvaničnik EU u Briselu je istakao da nije cilj dvostruko kažnjavanje evropskih kompanija, već da se prije radi o zastrašivanju.

Americi bi trebalo da se pošalje jasan politički signal da Evropa neće tek tako da se povinuje potezima koje Vašington povlači na svoju ruku. Zato su Mogerini i trojica evropskih ministara spoljnih poslova najavili da će se založiti za novi kanal za finansiranje i nastavak izvoza nafte i gasa iz Irana.

Cilj SAD je da Iran u potpunosti isključi sa finansijskog tržišta i da njegov izvoz energenata, glavni izvor deviza, svede na nulu. Sankcije protiv firmi koje prodaju naftu i gas trebalo bi da stupe na snagu početkom novembra.

Mnoge privatne banke, među njima i Dojče banka, odmahuju kada se radi o Iranu. Za njih je nesmetani pristup američkom finansijskom tržištu znatno važniji. Veoma suzdržana je i Evropska investiciona banka (EIB). Njen šef, Verner Hojer, u julu je kazao da EIB više ne može da bude uključena u poslovanje sa Iranom. EK je u ponedeljak od EIB zatražila da to učini i ovlastila je za to.

Posebno pogođene američkim sankcijama su francuske i italijanske firme. Francuski energetski koncern Total ne želi nastavak jednog velikog projekta vrijednog pet milijardi eura. Italijanske kompanije su otkazale već dogovorene investicije. Slično važi i za njemački Simens. Francuski automobilski koncern PSA hoće da smanji poslovanje u Iranu. Reno za sada ostaje.

Evropski proizvođač aviona Erbas ima sto narudžbi od iranske avio-kompanije. Koliko aviona će zaista biti isporučeno, nije poznato, zato što oni sadrže djelove iz američke proizvodnje ili američke licence.

„Želimo da stavimo do znanja da se i dalje osjećamo obaveznim prema nuklearnom sporazumu sa Iranom”, kazao je jedan visoki zvaničnik EU. Ostaje nada da će se i vođstvo u Teheranu - koje je pod snažnim ekonomskim pritiskom - pridržavati sporazuma.

(Deutsche Welle)