Otvoreno pismo na temu balkanskih medija evropskom komesaru za proširenje Štefanu Fileu
Poštovani gospodine File,
Na Vaš ljubazni poziv, prisustvovaću konferenciji pod nazivom „Slobodno kaži!“ (Speak up!) koja se u četvrtak (20. juna) održava u Briselu.
Ovo je drugi put da organizujete sastanak ovakvog tipa kako biste pomogli zemljama koje teže da uđu u Evropsku uniju u zaštiti slobode govora.
Zbog ovogodišnjeg dolaska, propustiću baletski nastup svoje kćerke povodom kraja školske godine. Ona se zove Liza, ima osam godina i ljuta je na mene.
Takođe ću propustiti dodjelu svjedočanstava svog sina. On se zove Šar. Ima deset godina i takođe je veoma nezadovoljan.
U mojoj kući, Liza i Šar „slobodno kažu“ kad im se nešto ne sviđa.
Zato ja i dalje idem na sve vrste sastanaka o slobodi medija. Moramo nastaviti da se borimo kako bi i odrasli na Kosovu i u drugim djelovima Zapadnog Balkana mogli slobodno da kažu kada smatraju da nešto nije u redu.
Čini se da su mnogi od sastanaka kojima prisustvujem besmisleni.
Međutim, kako je Vaclav Havel, Vaš zemljak iz Češke, jednom rekao: Nada nije vjerovanje da će se nešto dobro završiti, već je nada ubjeđenje da je nešto ispravno.
Gospodine File, prije dvije godine održao sam govor na konferenciji „Slobodno kaži“.
Kazao sam da su novinari na Kosovu izloženi ozbiljnom političkom i finansijskom pritisku.
Kazao sam da neke od istih onih kosovskih VIP persona sa kojima se sastajete u Briselu pokušavaju da zapuše usta nezavisnim medijima kod kuće.
Rekao sam da nas njihovi poslovni saradnici bombarduju prijetnjama, podmićivanjem i pokušajima iznude.
Kazao sam da novinari istraživači koji rade na pričama o korupciji rizikuju svoje živote. Razgovarali smo o neuspjehu moje vlade da njeguje demokratiju, o slabim institucijama kojima upravljaju njihovi klijenti i socijalnoj nepravdi kojoj pomaže nedostatak vladavine prava.
Vi ste slušali.
Međutim, dvije godine kasnije, stvari su gore nego prije.
Vi ste kazali da medijski regulatori treba da ostanu neutralni. Ali u mojoj zemlji, regulatori rade po komandama političara.
Indeksi medijskih sloboda u regionu tonu.
Iz ličnog iskustva znam da postoji kompanija iz jedne zemlje članice Evropske unije koja smatra da može slobodno da prijeti mom osoblju na Kosovu. Postoji klima nekažnjavanja ljudi koji maltretiraju novinare. Na stranu zastrašivanje, ekonomske sile takođe ubijaju nezavisne medije. Ako se ovakav trend nastavi, za nekoliko godina bićete svjedoci da će ostati samo novine, odnosno elektronski mediji, lojalni vladajućoj eliti ili krupnom biznisu.
U međuvremenu, naši vodeći političari nastavljaju da dolaze u Brisel. Vi nastavljate da se rukujete sa njima i smiješite na fotografijama.
Žao mi je, ali vi ih ne činite boljim demokratama. Vi njima dajete nezaslužene poene.
Poštovani gospodine File,
Svi mi znamo da će za Kosovo put ka normalnosti biti dugačak. Vi niste odgovorni za sve naše probleme. Vi ih sigurno niste stvorili.
Ali možda je za Vas Vaša funkcija komesara za proširenje EU samo posao. Za mene i za mnoge druge novinare iz mog djela Evrope, žurnalizam je mnogo više od posla: to je naš život. To je borba za naša prava i za prava naše djece.
Dakle, zašto Vam pišem? Pišem jer Evropska komisija ima moćan arsenal političkih i finansijskih instrumenata da popravi ovu situaciju. Pišem Vam jer ste Čeh. I Vi ste u svojoj zemlji prošli kroz tešku tranziciju. Poznato Vam je šta je sve za to potrebno.
Vrijeme ističe.
Pišem Vam jer se još nadam da Brisel može pomoći da se u mojoj domovini sačuva sloboda govora.
(euobserver.com)
Bonus video:
