Odnos između istraživanja javnog mnjenja i izbora jedna je od tema koja je sastavni deo svakog izbornog procesa. Pokušao sam, više puta, da klarifikujem taj odnos, objasnim politički zainteresovanoj javnosti i novinarima sve ključne aspekte tog odnosa, ali ovo nije bilo naročito uspešno. Bez iluzija da će ovaj tekst taj odnos razrešiti, ipak moram da se obratim javnosti sa nekoliko rečenica, što zbog interesa struke, što iz ličnog kaprica i prava da govorim o ovom pitanju u prvom licu jednine.
Kao što je javnosti poznato, CEDEM redovno obavlja istraživanja javnog mnjenja, i uoči, ali i nezavisno od izbora. Sva predizborna istraživanja su se pokazala kao prilično precizna u smislu predikcije rezultata. Ova preciznost, međutim, ni na koji način nije umanjila oštricu napada ostrašćenih političkih aktera na ova istraživanja, kojih je, uistinu, ovog puta bilo mnogo manje, a što govori posredno o njihovoj (ne)zainteresovanosti za upravo okončane predsedničke izbore. Jasno je, naime, da politički akteri naprosto imaju ostrašćen stav koji ima izvor u vlastitim političkim ambicijama, i neretko, u svesnom negiranju realnog odnosa snaga između političkih partija. Elem, i ovoga puta je CEDEM-ovo istraživanje pokazalo zavidan nivo preciznosti predikcije. Da podsetim, istraživanje je predvidelo da će Đukanović imati 50,6%, a on je ostvario 53,9%; predikcija je ukazivala da će Bojanić ostvariti oko 35,5%, a on je ostvario 33,4%; istraživanje je ukazalo da će Vuksanović ostvariti 7,9%, a ona je ostvarila 8,2%. Milačić je u istraživanju imao 2,9%, a ostvario je 2,8%. Ostali kandidati su bili simbolično predstavljeni i u istraživanju i na izborima, dakle, i u ovom pogledu je preciznost bila više nego dobra.
No, iako preciznost predikcije ovog puta nije bila na višem nivou nego što je to ranije bio slučaj, desilo se nešto što se mora konstatovati. Naime, sticajem okolnosti, u prethodnim istraživanjima DPS ili njihov predsednički kandidat je uzimao manje glasova u odnosu na rezultate istraživanja, a DF ili njihov kandidat više. Ovoga puta je obrnuto, dakle, DPS kandidat je na izborima ostvario veći broj glasova nego što je ukazivalo istraživanje, a Bojanić manji broj glasova u odnosu na istraživanje. Konsekventno, teza da je CEDEM ranije protežirao DPS, sada bi mogla po istoj argumetaciji da glasi da je CEDEM protežirao Bojanića, a oštetio Đukanovića. No, naravno, ovo niko neće reći, makar ne javno, a ja to i ne očekujem. Međutim, nije ovo ključna stvar. Ono što jeste ključno sadržano je u tezama koje sam više puta ponovio. Dakle, istraživanje nije isto što i izbori. Uvek će u odnosu na istraživanje neko imati nešto više ili nešto manje glasova. To je tako u Australiji, Nemačkoj i Japanu, to je tako u svim zemljama na svetu, pa je prema tome tako i u Crnoj Gori. Ko ovo ne razume, zaista ne zaslužuje da se na bilo koji način bavi ovom temom. Dakle, da završim sa ovim delom argumenta. Tvrditi, posebno nakon ovih izbora, da istraživanja CEDEM-a nisu kredibilna i da bilo koga protežiraju, isto je što i tvrditi da zemlja nije okrugla, ili da deca ne treba da se vakcinišu, i odsad neću ni na koji način na ovu temu više sa bilo kim da polemišem.
Elem, nekoliko konstatacija koje su važne kako bih, koliko je to u mojoj moći, afirmisao neke principe struke, kao i principe demokratskog društva. Prvo, istraživanja javnog mnjenja se rade u svim demokratskim društvima, pa prema tome dobro je i poželjno da se rade u Crnoj Gori. Dakle, svi koji se zalažu da tih istraživanja nema, u sukobu su sa osnovnim vrednostima demokratskog društva. Drugo, rezultati istraživanja ne utiču na javno mnjenje na način na koji to pojedini partijski jurišnici smatraju, i za ovo postoji čitav niz naučnih dokaza. Tvrditi suprotno akt je neznanja i/ili lične frustracije. Treće, u demokratskom društvu građani imaju pravo da budu informisani, a sastavni deo informisanosti jeste merenje rejtinga partija i kandidata. Niko nema prava da ovu vrstu informacija uskraćuje građanima. Četvrto, istraživanje utvrđuje rejting partija u datom trenutku, a taj rejting može biti različit u samom izbornom danu koji se dešava dve do tri nedelje nakon istraživanja. Peto i poslednje, istraživanje javnog mnjenja počiva na procedurama koje su jasne, javne, priznate i poznate, a ove procedure se poštuju u istraživanjima CEDEM-a, i identične su kao i u svim ostalim demokratskim društvima. Na kraju, ponašanje predstavnika političkih partija nije važno kada je reč o istraživanjima javnog mnjenja. Naprosto, njihova agenda je politička, a oni doživljavaju istraživanja kao jedan od faktora koji denucira njihov rejting i percepciju, i koji negira njihovu konstrukciju stvarnosti. Dakle, njima se i ne obraćam, niti me zanimaju. Obraćam se intelektualcima, novinarskoj zajednici, pojedincima koji uvažavaju demokratsku političku kulturu i svim normalnim građanima koji smatraju da imaju pravo da budu informisani. Dakle, svi mi moramo biti na istoj strani, a ne jedni protiv drugih, bez obzira na određene razlike koje mogu postojati između nas. Na taj način zajedno ćemo ojačati građanske kapacitete i afirmisati principe na kojima demokratsko društvo treba do počiva, a to bi trebao da bude zajednički cilj svih dobronamernih političkih aktera. Istraživanja javnog mnjenja, i podaci koji se na osnovu njih dobijaju, treba da budu samo jedno od sredstava da se ciljevi demokratskog društva ostvare.
Bonus video:
